Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u revizijskom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, poništio presudu Vrhovnog kasacionog suda i vratio predmet na ponovno odlučivanje. Revizijski sud je neovlašćeno utvrđivao činjenice i zanemario prethodnu odluku Ustavnog suda u istom predmetu, čime je povredio pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7895/2013
15.09.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća , i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. K . iz Bačinaca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. K . i utvrđuje da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 413/13 od 30. maja 2013. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev. 413/13 od 30. maja 2013. godine (osim u delu u kome je odbačena kao nedozvoljena revizija tuženog) i određuje da taj sud donese novu odluku o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3714/12 od 27. novembra 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. K . iz Bačinaca podnela je, 4. oktobra 2013. godine, preko punomoćnika A . M, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 413/13 od 30. maja 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da su joj označena prava povređena time što je revizijski sud, ocenjujući ispunjenost uslova za prestanak prava plodouživanja, proizvoljno utvrdio da je pomenuto pravo upisano u javnim evidencijama o nepokretnostima 1995. godine, a ne 23. septembra 2008. godine, kako je to utvrđeno u prvostepenom postupku, a što je za posledicu imalo da je osporenom odlukom utvrđen prestanak prava plodouživanja u periodu kada ono nije ni postojalo. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P. 8909/11 i na osnovu svoje baze podataka, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilja D. K, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 13. novembra 2008. godine tužbu Opštinskom sudu u Novom Sadu protiv tuženog Ž . B, radi iseljenja iz stana na kome ima konstituisano pravo doživotnog plodouživanja. U toku postupka, tuženi je podneo protivtužbu kojom je tražio utvrđenje ništavosti ugovora o otkupu predmetnog stana u delu u kojem je konstituisana lična službenost plodouživanja u korist tužilje – protivtužene (u daljem tekstu: tužilja). Eventualnim protivtužbenim zahtevom tuženi-protivtužilac (u daljem tekstu: tuženi) je tražio da se utvrdi da je tužilji prestalo pravo plodouživanja zbog nekorišćenja.

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P. 8909/11 od 24. maja 2012. godine odbijeni su tužbeni i glavni protivtužbeni zahtev, a usvojen je eventualni protivtužbeni zahtev. U obrazloženju presude je, između ostalog, navedeno da se tuženi kao vlasnik predmetnog stana uknjižio 1995. godine „kada je pozvan od strane katastra radi uknjižbe“, a da je „rešenjem RGZ, Službe za katastar nepokretnosti Novi Sad od 23.09.2008. godine uknjiženo ... pravo doživotnog plodouživanja ... u korist tužilje...“.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3714/12 od 27. novembra 2012. godine preinačena je prvostepena presuda, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezan je tuženi da se iseli sa svim licima i stvarima iz predmetnog stana i isti preda tužilji na korišćenje, a odbijen je eventualni protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilji prestalo pravo doživotnog plodouživanja na spornom stanu.

Tuženi Ž. B . je 8. januara 2013. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3714/12 od 27. novembra 2012. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, a narednog dana – 9. januara, izjavio je reviziju protiv pomenute presude sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud o istoj odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Ž. B . nije obavestio Ustavni sud o tome da je protiv drugostepene presude izjavio vanredni pravni lek, niti je u reviziji naveo da je protiv drugostepene presude izjavio ustavnu žalbu.

Ustavni sud je 28. marta 2013. godine doneo Odluku Už-122/2013 kojom je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu Ž. B . izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3714/12 od 27. novembra 2012. godine, ocenivši ustavnopravno prihvatljivim zaključak drugostepenog suda - da usled nevršenja prava u spornom periodu (1991. - 2008. godina) tužilji nije prestalo pravo plodouživanja. Iznoseći ovu ocenu, Ustavni sud je ukazao na to da su se, saglasno odredbama člana 5. stav 1. i člana 58a stav 1. ranije važeć eg Zakon a o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima ("Službeni glasnik RS", br. 83/92, 53/93, 67/93, 48/94, 12/96, 15/96, 34/01, 25/02 i 101/05), svojina i druga stvarna prava na nepokretnostima, među kojima je i pravo službenosti, sticala upisom u katastar nepokretnosti (konstitutivnost upisa), te da se, stoga, ni primenom roka iz pravnog pravila imovinskog prava sadržanog u paragrafu 938. Srpskog građanskog zakonika iz 1844. godine, ne bi moglo zaključiti da je pravo plodouživanja na spornom stanu prestalo, imajući u vidu momenat podnošenja tužbe.

Pomenuta Odluka Ustavnog suda uručena je punomoćniku Ž. B, advokatu Z . Đ . M . (koja je u njegovo ime izjavila i reviziju), 29. aprila 2013. godine, a objavljena je u „Službenom glasniku RS“, broj 38/13 od 26. aprila 2013. godine.

Odluka Ustavnog suda se ne nalazi u spisima predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu P. 8909/11, niti ima podataka o tome da je tuženi o ovoj odluci obavestio revizijski sud.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 413/13 od 30. maja 2013. godine o reviziji tuženog odlučivano je kao o izuzetno dopuštenoj, pa je ista delimično usvojena, te je odbijena kao neosnovana tužiljina žalba i potvrđena je prvostepena presuda u delu kojim je odbijen tužbeni, a usvojen eventualni protivtužbeni zahtev za utvrđenje da je prestalo tužiljino pravo plodouživanja. Revizija tuženog je odbačena kao nedozvoljena u delu kojim je pobijana odluka o glavnom protivtužbenom zahtevu, a u obrazloženju odluke revizijski sud je, ponavljajući utvrđeno činjenično stanje, naveo da se „Protivtužilac ... 1995. godine u katastru nepokretnosti uknjižio kao vlasnik predmetnog stana kojom prilikom je uknjiženo i pravo doživotnog plodouživanja na stanu u korist protivtužene.“ Pozivajući se na pravna pravila imovinskog prava sadržana u paragrafu 938. Srpskog građanskog zakonika i paragrafu 1488. Austrijskog građanskog zakonika, Vrhovni kasacioni sud je ocenio ispravnim „rezon“ prvostepenog suda, ne se osvrnuvši na činjenicu da je Ustavni sud prethodno (28. marta 2013. godine) doneo Odluku Už-122/2013 kojom je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu Ž . B . izjavljenu protiv presude drugostepenog suda.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je : da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama člana 166. Ustava je utvrđeno da je Ustavni sud samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode i da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Odredbama člana 171. Ustava je utvrđeno da je svako dužan da poštuje i izvršava odluku Ustavnog suda, da Ustavni sud svojom odlukom uređuje način njenog izvršenja, kada je to potrebno, kao i da se izvršenje odluka Ustavnog suda uređuje zakonom.

Odredbama člana 104. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) je propisano da su državni i drugi organi, organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja, političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice dužni da, u okviru svojih prava i dužnosti, izvršavaju odluke i rešenja Ustavnog suda.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09 i 36/11 – dr. zakon) bilo je propisano: da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava (član 395.); da ako revizijski sud utvrdi da je materijalno pravo pogrešno primenjeno, presudom će usvojiti reviziju i preinačiti pobijanu presudu (član 407. stav 1.); da ako revizijski sud nađe da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno i da zbog toga nema uslova za preinačenje pobijane presude, rešenjem će usvojiti reviziju, ukinuti u celini ili delimično presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno suđenje istom ili drugom veću prvostepenog, odnosno drugostepenog suda (član 407. stav 2.).

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, ovaj sud je imao u vidu da se ustavna garancija navedenog prava, pored ostalog, sastoji u tome da odluka suda o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom merodavnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u protivnom moglo smatrati da je proizvod proizvoljnog i pravno neutemeljenog stanovišta postupajućeg suda.

Polazeći od razloga na kojima podnositeljka zasniva tvrdnju o povredi pomenutog prava, Ustavni sud ukazuje da je revizijski sud, saglasno članu 407. stav 1. Zakona o parničnom postupku, koji se primenjivao u konkretnom slučaju, mogao da preinači drugostepenu odluku zbog pogrešne primene materijalnog prava na činjenice na kojima je ona zasnovana. Dakle, revizijski sud je vezan činjeničnom podlogom koja je utvrđena u postupku pred nižestepenim sudovima. Jedino u slučaju kada nižestepeni sudovi nisu uzeli u obzir određenu činjenicu jer su smatrali da ona nije od značaja za presuđenje, revizijski sud je, ukoliko je smatrao drugačije - da se radi o pravno bitnoj (relevantnoj) činjenici, mogao da ukine pobijanu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje, što proizlazi iz stava 2. pomenute zakonske odredbe. U svakom slučaju, revizijski sud nije mogao sam da utvrđuje činjenice niti da svoju odluku zasnuje na drugačijem činjeničnom stanju od utvrđenog u postupcima pred nižestepenim sudovima.

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud konstatuje da je u postupku pred prvostepenim sudom, do zaključenja glavne rasprave, koja nije otvarana u žalbenom postupku, utvrđeno da je „rešenjem RGZ, Službe za katastar nepokretnosti Novi Sad od 23.09.2008. godine uknjiženo ... pravo doživotnog plodouživanja ... u korist tužilje...“, a da je revizijski sud, ponavljajući činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku, u obrazloženju osporene presude naveo da se „Protivtužilac ... 1995. godine u katastru nepokretnosti uknjižio kao vlasnik predmetnog stana kojom prilikom je uknjiženo i pravo doživotnog plodouživanja na stanu u korist protivtužene.“ Dakle, revizijski sud je ocenu o pravilnom zaključku Osnovnog suda u Novom Sadu o prestanku podnositeljkinog prava plodouživanja zbog nevršenja zasnovao na drugačijem činjeničnom stanju od onog koje je taj sud utvrdio.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da je neovlašćenim utvrđivanjem činjeničnog stanja bitno drugačijeg od onog koje je utvrđeno do zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom i propustom da, prilikom odlučivanja o reviziji tuženog, u obzir uzme stanovišta Ustavnog suda izneta u Odluci Už-122/2013 od 28. marta 2013. godine, podnosi teljki ustavne žalbe osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 413/13 od 30. maja 2013. godine povređeno pravo na pravično suđenje, te je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu , odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je zaključio da se štetne posledice učinjene povredom prava na pravično suđenje mogu otkloniti jedino poništajem osporene revizijske presude (osim u delu u kome je odbačena kao nedozvoljena revizija tuženog) i određivanjem da u ponovnom postupku Vrhovni kasacioni sud donese novu odluku o reviziji tuženog izjavljenoj protiv drugostepene presude, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

S obzirom na prethodnu ocenu, Ustavni sud nije razmatrao osnovanost navoda ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 58. stav 1. Ustava.

7. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u revizijskom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti