Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti za preispitivanje činjenica
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda redovnih sudova. Sud konstatuje da podnosilac u suštini traži preispitivanje činjeničnog stanja i zakonitosti, što nije u nadležnosti Ustavnog suda, već redovnih sudova, i da nisu navedeni ustavnopravni razlozi.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Krunislava Petrovića iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. oktobra 2010. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Krunislava Petrovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Zaječaru P. 674/08 od 29. septembra 2008. godine i presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2274/08 od 24. novembra 2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Krunislav Petrović iz Zaječara je 19. januara 2009. godine podneo ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, jer je njima povređeno njegovo „ustavno i zakonsko pravo“. Naime, podnosilac, između ostalog, navodi da je prvostepeni sud u ponovljenom postupku odbio njegov tužbeni zahtev da se tuženi obaveže da mu na ime pruženih advokatskih usluga u predmetu Opštinskog suda u Zaječaru P1. 439/03 isplati 3.500 dinara sa zateznom zakonskom kamatom, a da pri tom nije ni utvrdio da li i dalje traje prekid izvršnog postupka koji se vodi pred Opštinskog suda u Zaječaru. S obzirom na to da je utvrđivanje te činjenice od značaja za rešavanje sporne stvari i da je ovakvu prvostepenu presudu potvrdio drugostepeni sud, podnosilac predlaže da Ustavni sud osporene presude poništi.
2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
3. Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima bi se zasnivali navodi o povredi Ustavom zajemčenih prava, već se od Ustavnog suda u suštini zahteva da kao redovni sud još jednom oceni zakonitost osporenih presuda. Naime, podnosilac ustavne žalbe povredu ustavnih i zakonskih prava suštinski obrazlaže, pre svega, nepravilno i nepotpuno utvrđenim činjeničnim stanjem u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom.
Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da u postupku pružanja ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, ovaj sud nije nadležan da preispituje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenjuje valjanost zaključaka o izvedenim dokazima u postupku pred redovnim sudovima, niti da vrši instancionu kontrolu zakonitosti donetih sudskih odluka. Otuda formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se sa stanovišta sadržine zajemčenog prava potvrđuju navodi ustavne žalbe, ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
4. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić