Povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku dužem od šest godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko šest i po godina. Sud je utvrdio da je postupak, koji je po zakonu hitan, bio neefikasan nakon promene sredstva izvršenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Markovića iz Leban a, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Markovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leban u u predmetu I. 826/05, a koji je okončan pred Osnovnim sudom u Pirot u – Sudska jedinic a u Babušnici u predmetu I. 792/ 10, povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbacuje se zahtev podnosi oca ustavne žalbe za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Marković iz Leban a podneo je 6. januara 201 1. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Lebanu, a potom pred O snovnim sudom u Pirotu - Sudska jedinic a u Babušnici u predmetu I. 792/ 10.

Podnosilac je, između ostalog, u ustavnoj žalbi naveo: da je 30. avgusta 2005. godine podneo Opštinskom sudu u Lebanu predlog za izvršenje; da je sud usvojio navedeni predlog i započeo izvršenje u predmetu I. 826/05 plenidbom ličnog dohotka dužnika; da je u međuvremenu dužniku prestao radni odnos, nakon čega sud nije sprovodio izvršenje; da se sud kasnije oglasio nenadležnim i dostavio predmet Osnovnom sudu u Pirotu, te da se sada izvršni postupak vodi pred Osnovnim sudom u Pirotu – Sudska jedinic a u Babušnici u predmetu I. 792/10 i da izvršenje još uvek nije sprovedeno. Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da naloži nadležnom sudu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraće m roku i da mu naknadi troškove na ime sastava ustavne žalbe.

Podneskom od 27. novembra 2012. godine podnosilac je istakao povredu prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava i zahtev za naknadu materijalne štete u iznosu koji nije naplatio u izvršnom postupku, nakon utvrđenja da mu je povređeno pravo na imovinu i nematerijalne štete u iznosu od 500.000 dinara, takođe, nakon utvrđenja Ustavnog suda da mu je povređeno pravo na imovinu. U podnesku od 5. aprila 2013. godine podnosilac je ponovio zahteve koje je istakao u podnesku od 27. novembra 2012. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Opštinskog suda u Lebanu I. 826 /05, sada Osnovnog suda u Pirotu – Sudska jedinica u Babušnici I. 792 /10, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Zoran Marković, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 29. avgusta 2005. godine podneo Opštinskom sudu u Lebanu predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Lebanu P. 168/05 od 18. maja 2005. godine protiv izvršnog dužnika N.S. prenosom i plenidbom ½ zarade izvršnog dužnika radi naplate duga u iznosu od 50.000,00 dinara i kamate od 12.425,00 dinara. Opštinski sud u Lebanu je dozvolio predloženo izvršenje rešenjem od 30. avgusta 2005. godine.

Od izvršnog dužnika je odbijanjem od zarade, koju je ostvarivao kod poslodavca DP “Jugoekspres“ zaključno sa 29. junom 2007. godine, naplaćen iznos od 45.542,67 dinara.

Kako je izvršni dužnik raskinuo radni odnos izvršni poverilac je za preostali deo potraživanja 5. septembra 2007. godine predložio promenu sredstva izvršenja, i to popisom, plenidbom i prodajom pokretne imovine izvršnog dužnika. Sudski izvršitelj je 16. januara 2008. godine izašao na lice mesta i u dvorištu dužnika popisao putnički automobil. Izvršnom dužniku je na vratima ostavljen izveštaj da je vozilo popisano i poziv da dođe u sud radi izmirenja duga. U zapisniku koji je sačinjen nakon izlaska na lice mesta 13. februara 2008. godine konstatovano je da dužnik nije pronađen kod kuće i da nema popisanog vozila. Sudski izvršitelj nije pronašao izvršnog dužnika kod kuće ni 17. aprila i 11. novembra 2008. godine.

Opštinski sud u Lebanu se rešenjem I. 826/05 od 27. februara 2009. godine oglasio mesno nenadležnim za postupanje u ovoj izvršnoj stvari i rešenje o izvršenju I. 826/05 od 30. avgusta 2005. godine stavio van snage. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da je na osnovu zapisnika od 23. februara 2009. godine utvrđeno da se izvršni dužnik nalazi u selu malo Bonjince, Opština Babušnica, pa je za postupanje nadležan Opštinski sud u Babušnici.

Nakon reforme pravosuđa postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Pirotu – Sudska jedinica u Babušnici. Sudski izvršitelj je 28. januara 2011. godine izašao na lice mesta, pronašao izvršnog dužnika, sačinio zapisnik o popisu i proceni u kome je konstatovano da je izvršni dužnik izjavio da nema pokretnu i nepokretnu imovinu, da živi kod tašte, da nije u radnom odnosu i da se on i njegova supruga izdržavaju od taštine penzije.

Osnovni sud u Pirotu – Sudska jedinica u Babušnici je doneo rešenje I. 792/10 od 30. marta 2012. godine kojim je obustavljen postupak izvršenja, po predlogu izvršnog poverioca Zorana Markovića iz Lebana protiv izvršnog dužnika N.C. radi naplate novčanog potraživanja popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, zbog nepostojanja imovine koja može biti predmet izvršenja. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da je sud izvršnom poveriocu dostavio zaključak da je 28. januara i 24. juna 2011. godine pokušan popis stvari u stanu dužnika, ali je ostao bez uspeha, zato što nisu pronađene stvari koje mogu biti predmet izvršenja; da je uputio izvršnog poverioca da može u roku od tri meseca od dana prijema zaključka predložiti ponovni popis; da je izvršni poverilac primio zaključak 11. avgusta 2011. godine, ali da u ostavljenom roku nije predložio da se popis ponovo sprovede, te je sud na osnovu člana 76. stav 1. tačka 6) Zakona o izvršenju i obezbeđenju postupak izvršenja obustavio.

Izvršni poverilac je 19. aprila 2012. godine izjavio prigovor protiv rešenja kojim je postupak obustavljen.

Osnovni sud u Pirotu je rešenjem Ipv (I) 46/12 od 10. maja 2012. godine odbio kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca Zorana Markovića i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Pirotu – Sudska jedinic a u Babušnici I. 792/10 od 30. marta 2012. godine. Pismeni otpravak rešenja je 25. maja 2012. godine dostavljen izvršnom poveriocu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da sud obustavlja izvršenje ako nema imovine koja može biti predmet izvršenja (član 76. stav 1. tačka 6):

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Analizirajući dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da je izvršni postupak započeo 29. avgusta 2005. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podneo Opštinskom sudu u Lebanu predlog za izvršenje, a da je okončan rešenjem Osnovnog suda u Pirotu Ipv. (I) 46/12 od 10. maja 2012. godine kojim je odbijen kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Pirotu – Sudska jedinic a u Babušnici I. 792/10 od 30. marta 2012. godine, kojim je postupak obustavljen. Iz navedenog proizilazi da je izvršni postupak ukupno trajao preko šest i po godina.

Navedeno trajanje izvršnog postupka, samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka, jer se radi o postupku koji je po zakonu hitan. Međutim, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri merodavni kriterijumi uticali na trajanje postupka. U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Iz činjenica i okolnosti ovog slučaja navedenih u tački 3. obrazloženja nesumnjivo proizilazi da je prvostepeni sud na početku izvršnog postupka i nakon toga do kraja juna 2007. godine, kada je dužniku prestao radni odnos, efikasno postupao. Od dužnika je odbijanjem od zarade zaključno sa 29. junom 2007. godine naplaćen iznos od 45.542,67 dinara koji je predstavljao gotovo ceo glavni dug (50.000 dinara i kamata u iznosu od 12.425 dinara) dosuđen pravnosnažnom i izvršnom presudom Opštinskog suda u Lebanu P. 168/05 od 18. maja 2005. godine

Međutim, nakon što je izvršnom dužniku prestao radni odnos, i izvršni poverilac predložio promenu sredstva i zvršenja, tako da se izvršenje sprovede na pokretnoj imovini izvršnog dužnika, postupanje izršnog suda nije bilo delotvorno, a kasnije ni efikasno. Naime, pošto je izvršio popis pokretnih stvari - automobila u dvorištu izvršnog dužnika, izvršni sud nije izvršio procenu popisane stvari, a prilikom sledećeg izlaska na lice mesta u dvorištu izvršnog dužnika nije našao popisani automobil. Kako je izvršni dužnik promenio prebivalište Opštinski sud u Lebanu se rešenjem I. 826/05 od 27. februara 2009. godine oglasio mesno nenadležnim i predmet ustupio Opštinskom sudu u Babušnici, kao mesno nadležnom sudu. Izvršni postupak je nakon reforme pravosuđa nastavljen pred Osnovnim sudom u Pirotu – Sudska jedinica u Babušnici, koji više od godinu dana nije preduzimao radnje u postupku (do 28. januara 2011. godine kada je sačinjen zapisnik o popisu i proceni), da bi rešenjem I. 792/10 od 30. marta 2012. godine obustavio postupak, zbog nepostojanja imovine koja može biti predmet izvršenja.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe u izvršnom postupku, Ustavni sud je konstatovao da svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka.

Ustavni sud je, takođe, ocenio da je postavljeni zahtev bio od značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je predlogom za izvršenje tražio namirenje novčanog potraživanja koje mu je dosuđeno u parničnom postupku.

Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja, sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti sprovođenje izvršenja bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

U vezi sa svim prethodno iznetim, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Lebanu u predmetu I. 862/05, a koji je okončan pred Osnovnim sudom u Pirot u – Suds ka jedinic a u Babušnici u predmetu I. 792/ 10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. U vezi sa istaknutim zahtevom od 27. novembra 2012. godine kojim je podnosilac tražio utvrđivanje povrede prava na imovinu , zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se blagovremenost naknadnog podneska u kojem se ističe novi zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči, vezuje za datum predaje tog podneska.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, kojim je uređen postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljeanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Osnovnog suda u Pirotu Ipv. (I) 46/12 od 10. maja 2012. godine odbijen kao neosnovan prigovor izvršnog poverioca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Pirotu – Sudske jedinice u Babušnici I. 792/10 od 30. marta 2012. godine, kojim je postupak obustavljen, kao i da je pismeni otpravak rešenja donesenog po prigovoru 25. maja 2012. godine dostavljen izvršnom poveriocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu datum naknadnog podneska kojim je istaknut zahtev za povredu prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, jer je izjavljena posle isteka roka iz člana 84. stav 1. zakona, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Podnosilac ustavne žalbe je zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete istakao tek u dopuni ustavne žalbe od 27. novembra 2012. godine. S tim u vezi, Ustavni sud napominje da je zahtev za naknadu štete podnet po isteku roka od 30 dana od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 4. januara 2012. godine i koji je izričito predvideo da Ustavni sud odlukom kojom usvaja ustavnu žalbu odlučuje i o zahtevu za naknadu štete, kada je takav zahtev postavljen (član 89. Zakona). Na osnovu navedenog, Sud je primenom člana 85. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu i člana 40. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu iz 2011. godine, a na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu u tački 2. izreke odbacio zahtev za naknadu štete kao neblagovremen (videti, pored drugih, Odluku Už-3594/ 2010 od 4. aprila 2013. godine), odlučujući kao u tački 2. izreke.

U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet sajt Ustavnog suda na www.ustavni.sud.rs).

8. S obzirom na sve napred izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 4 6. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević