Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao 15 godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao 15 godina. Iako je podnosilac delimično doprineo dužini postupka, pretežna odgovornost leži na neefikasnom postupanju prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, mr Milan Marković, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi P. M . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. marta 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba P. M . i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K. 50/10 (ranije pred Okružnim sudom u Beogradu u predmetima K. 445/98 i K. 563/02) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. P. M . iz Beograda je , 5. oktobra 201 3. godine, preko punomoćnika M. M , advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Beogradu u predmetu K. 50/10 (ranije pred Okružnim sudom u Beogradu u predmetima K. 445/98 i K. 563/02).

Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer je krivični postupak koji je protiv njega vođen pred Višim, ranije Okružnim sudom u Beogradu, a koji je pravnosnažno okončan donošenjem presuda, trajao 15 godina.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenog prava i prava na naknadu nematerijalne štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Saglasno odredbi člana 32. stav 1. Ustava, svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i odgovor e Višeg suda u Beogradu VIII Su . 52/13-199 i VIII Su. 52/13-199-1, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe ( i još jednog lica) vođen je krivični postupak pred Višim (ranije Okružnim) sudom u Beogradu, koji je pravnosnažno okončan.

Postupak je pokrenut krajem januara meseca 1998. godine, donošenjem rešenja da se protiv podnosioca ustavne žalbe (i još jednog lica) sprovede istraga zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju i krivično delo neovlašćeno nabavljanje i nošenje vatrenog oružja, po zahtevu za sprovođenje istrage Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu.

Nakon sprovedene istrage, Okružno javno tužilaštvo u Beogradu je 14. jula 1998. godine protiv podnosioca ustavne žalbe (i još jednog lica) podiglo optužnicu zbog navedenih krivičnih dela.

Optužnica je stupila na pravnu snagu 21. avgusta 1998. godine i glavni pretres je započeo 2. decembra 1998. godine.

Nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, Okružni sud u Beogradu je 6 . januara 1999. godine doneo presudu K. 445/98 kojom je podnosioca ustavne žalbe oslobodio od optužbe za oba krivična dela.

Vrhovni sud Srbije je, rešavajući o žalbi Okružnog javnog tužioca u Beogradu izjavljenoj protiv prvostepene presude, 6. juna 2002. godine doneo rešenje Kž. I 899/01 kojim je žalbu uvažio, ukinuo presudu Okružnog suda u Beogradu K. 445/98 od 6. januara 1999. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, Okružni - Viši sud u Beogradu, je glavni pretres zakazao ukupno 37 puta, a održao ga je devet puta.

Glavni pretres nije održan 28 puta, od čega 12 puta zbog nedolaska podnosioca ili njegovog branioca, i to:

- 10. novembra 2004. godine – zbog nedolaska podnosioca koji poziv nije uredno primio (odseljen);

- 24. januara 2005. godine – zbog nedolaska branioca podnosioca koja je bila uredno pozvana, a svoj nedolazak je opravdala (usled bolesti);

- 23. februara 2005. godine - zbog nedolaska branioca podnosioca koja je bila uredno pozvana, a svoj nedolazak nije opravdala;

- 11. jul 2007. godine - zbog nedolaska podnosioca koji je poziv primio preko člana porodice (branilac nije znala iz kog razloga podnosilac nije pristupio, te je sud „naredio prinudno dovođenje ako podnosilac ne opravda izostanak);

- 20. septembra 2007. godine - zbog nedolaska podnosioca kome je saopšten dan i čas glavnog pretresa (branilac nije znala iz kog razloga podnosilac nije pristupio, te je sud „naredio prinudno dovođenje ako podnosilac ne opravda izostanak);

- 19. oktobra 2007. godine - zbog nedolaska branioca podnosioca koja je 18. okrobra 2007. godine obavestila sud da otkazuje punomoćje podnosiocu – podnosiocu je ostavljen rok do 12. novembra 2007. godine da angažuje novog branioca);

- 28. novembra 2007. godine – jer podnosilac ustavne žalbe nije angažovao novog branioca, te su spisi dostavljeni predsedniku suda radi postavljenja branioca po službenoj dužnosti, budući da je odbrana obavezna);

- 25. novembra 2009. godine – jer je podnosilac zakasnio na pretres 15 minuta, te mu je saopšten dan i čas narednog ročišta za glavni pretres;

- 17. decembra 2009. godine – zbog nedolaska podnosioca i njegovog branioca (sud je „naredio prinudno dovođenje ako podnosilac ne opravda izostanak);

- 4. februara 2011. godine - zbog nedolaska branioca podnosioca kome je saopšten dan i čas ročišta za glavni pretres);

- 9. juna 2011. godine - zbog nedolaska branioca podnosioca kome je saopšten dan i čas ročišta za glavni pretres);

- 18. januara 2012. godine - zbog nedolaska podnosioca koji je poziv uredno primio, te je naređeno njegovo prinudno dovođenje.

Viši sud u Beogradu je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 14. septembra 201 2. godine, doneo presudu K. 50/10 kojom je podnosioca ustavne žalbe (i još jedno lice) , oslobodio od optužbe za krivično delo ubistvo u pokušaju, dok je odbio optužbu za krivično delo neovlašćeno nabavljanje i nošenje vatrenog oružja.

Apelacioni sud u Beogradu je, rešavajući o žalbi Višeg javnog tužioca u Beogradu izjavljenoj protiv prvostepene presude, 20. juna 201 3. godine doneo presudu Kž1. 805/13, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu K. 50/10 od 14. septembra 201 2. godine, čime je postupak pravnosnažno okončan.

4. Ispitujući postojanje povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava, na koju podnosilac u ustavnoj žalbi ukazuje, kao i navode i razloge na kojima svoje tvrdnje zasniva, a polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od kraja januara 1998. godine, kada je istražni sudija Okružnog suda u Beogradu doneo rešenje o sprovođenju istrage , pa do 20. juna 2013. godine, kada je Apelacioni sud u Beogradu doneo presudu Kž 1. 805/13 kojom je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu K. 50/10 od 14. septembra 201 2. godine, čime je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao 15 godina i skoro pet mesec i, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Stoga Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nijedan od činilaca koji objektivno mogu uticati na dužinu sudskog postupka ne mogu opravdati ovoliko trajanje predmetnog krivičnog postupka. Ovo posebno imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio da pretežnu odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka snos i prvostepeni sud koji je vodi o postupak u kome je prva prvostepena oslobađajuća presuda doneta još 6. januara 1999. godine, da bi postupak bio pravnosnažno okončan takođe oslobađajućom presudom, tek 20. juna 201 3. godine. Ovakvo postupanje se ni pod kojim uslovima i razlozima ne može smatrati efikasnim, budući da sud ima obavezu da propisno i blagovremeno postupa u predmetima koji su u njegovoj nadležnosti i ima posebnu odgovornost da osigura da do bilo kakvog nepotrebnog kašnjenja ne dođe. Takođe, Ustavni sud ukazuje da, iako se osporeni krivični postupak vodio protiv dva lica, zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju i krivičnog dela neovlašćeno nabavljanje i nošenje vatrenog oružja, navedena činjenica u okolnostima konkretnog slučaja nikako ne može predstavljati prihvatljivo opravdanje za ovako dugo trajanje krivičnog postupka. Ustavni sud je posebno imao u vidu i da je glavni pretres više puta odlagan zbog nedolaska podnosioca ili njegovog branioca, i doprinos podnosioca je uzet u obzir kod utvrđivanja iznosa naknade štete. Istovremneo, Ustavni sud ukazuje i da je nadležni sud samo jedanput naredio prinudno dovođenje podnosioca (tek 18. januara 2012. godine, iako su prethodno u više navrata takođe bili ispunjeni uslovi za njegovo prinudno dovođenje). Ustavni sud nalazi da se postupanje nadležnog suda ne može smatrati delotvornim, jer je dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja i da spreči svaku zloupotrebu prava od strane učesnika u krivičnom postupku.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno i činjenicu da je glavni pretres više puta odlagan usled nedolaska podnosioca ustavne žalbe, odnosno njegovog branioca, što predstavlja doprinos sam og podnosioca ukupnoj dužini trajanja predmetnog krivičnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao 15 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti