Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja presude protiv preduzeća u restrukturiranju

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom u restrukturiranju. Utvrđuje se pravo podnositeljke na naknadu materijalne štete od strane države.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M . M . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 11037/11 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 160/15, a po osnovu rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 11037/11 od 30. avgusta 20 11. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. M . izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž . g. 227/16 od 20. aprila 2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz Beograda je podnela Ustavnom sudu, 19. oktobra 201 6. godine, ustavnu žalbu, dopunjenu 19. aprila 2017. godine, protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. g. 227/16 od 20. aprila 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, na pravno sredstvo i na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1 , članom 36. stav 2. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 22879/11. U „opredeljenom“ zahtevu o kome Sud treba da odluči podnositeljka je tražila naknadu materijalne štete iz rešenja o izvršenju I. 11037/11 od 30. avgusta 2011. godine . U dopuni ustavne žalbe je ukazala da joj je u celosti priznato potraživanje po navedenom rešenju o izvršenju u stečajnom postupku koji je otvoren se nad izvršnim dužnikom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršn og poveri oca, podnela je 3. juna 2011. godine Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izv ršenje protiv izvršnog dužnika H. „J .“ AD, u restrukturiranju . Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 48237/10 od 23. novembra 20 10. godine, kojom je obavezan tuženi H. „J .“ AD da tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na ime razlike zarade isplati određen novčani iznos.

Prvi osnovni sud je rešenjem I. 11037/11 od 30. avgusta 2011. godine usvojio predloženo izvršenje.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4. I. 192/15 od 24. decembra 2015. godine utvrđeno je da je predlagaču za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnosi teljki ustavne žalbe, u izvršnom postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 11037/11 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, delimično je usvojen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete, dok je odbijen zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa dosuđenog pravnosnažnom presudom i rešenjem o izvršenju.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rž. g. 227/16 od 20. aprila 2016. godine potvrdio ožalbeno rešenje Višeg suda u Beogradu Višeg suda u Beogradu R4. I. 192/15 od 24. decembra 2015. godine, u delu kojim je odbijen zahtev predlagača za naknadu nematerijalne štete preko dosuđenog iznosa, kao i u delu kojim je odbijen zahtev za naknadu materijalnu štete.

Nad stečajnim dužnikom H. „J .“ AD Beograd otvoren je postupak stečaja u predmetu St. 160/15 pred Privrednim sudom u Beogradu.

Na traženje Suda, stečajni sudija u predmetu St. 160/15 Privrednog suda u Beogradu je dopisom od 26. septembra 2018. godine, dostavio izjašnjenje poverenika H. „ J.“ A.D. koji je obavestio Privredni sud da je po osnovu izvršnog rešenja I. 11037 /11 od 30. avgusta 2011. godine poveriocu, ovde podnositeljki ustavne žalbe, priznato ukupno potraživanje u iznosu od 1.086.838,35 dinara i da je isto potraživanje priznato kao obezbeđeno potraživanje na sledećoj imovini: Poslovni prostor za koji nije utvrđena delatnost - prizemlje Beograd, B . 55, kat. parcela …, neto površine 38, LN 1241, obim udela 38/112, te da u dosadašnjem toku stečajnog postupka poveriocu, ovde podnositeljki, nije isplaćeno potraživanje po osnovu rešenja o izvršenju I. 11037/11 od 30. avgusta 2011. godine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Analizirajući navode ustavne žalbe o neodlučenom delu zahteva kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja izvršenja u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 22879/11, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava, 29. januara 2013. godine , doneo odluku o dopuštenosti predstavke u predmetu Marinković protiv Srbije, u kojoj je podsetio na svoju ustaljenu sudsku praksu prema kojoj se tužena država dosledno smatra odgovornom ratione personae za neizvršenje presuda donetih protiv preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, što podrazumeva da srpski organi mogu, a fortiori, biti odgovorni i u vezi sa onim preduzećima gde je kasnije došlo do promene akcijskog kapitala, što za posledicu ima pretežan državni i društveni kapital, te da se podnosiocima predstavki, kad god se utvrde povrede Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i/ili Protokola broj 1 uz ovu konvenciju, dosuđuje naknada i materijalne i nematerijalne štete, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim domaćim presudama. Evropski sud je u obrazloženju navedene odluke napomenuo da se ustavna žalba još ne može smatrati delotvornom u slučajevima koji uključuju odgovornost tužene države za neizvršenje presuda protiv društvenih preduzeća u postupku restrukturiranja i da u budućim slučajevima taj sud može ponovo razmotriti svoj stav, ako postoji jasan dokaz da je Ustavni sud naknadno uskladio u potpunosti svoj pristup sa relevantnom praksom Evropskog suda.

Evropski sud za ljudska prava je nakon toga u Odluci od 26. novembra 2013. godine, povodom predstavke broj 65713/13 koju je Vasvija Ferizović iz Novog Pazara podnela protiv Srbije, konstatovao da je Ustavni sud u potpunosti harmonizovao svoj pristup sa praksom Evropskog suda u pogledu neizvršenja presuda protiv preduzeća u društvenoj svojini koja su u postupku restrukturiranja , na način što je svojim odlukama pored utvrđene povrede „prava na s uđenje u razumnom roku“ i povrede „ prava na mirno uživanje imovine“, naložio državi da isplati naknadu nematerijalne štete i materijalne štete u visini iznosa opredeljenih u domaćim presudama.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnositeljke ustavne žalbe, a protiv dužnika H. „J .“ AD, koji ima pretežan državni, odnosno društveni kapital , u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno pravnosnažnim presudama (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih instit ucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u vi sini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 160/15, a po osnovu rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 11037/11 od 30. avgusta 2011. godine , umanjenog za iznose koji po tom osnovu eventualno budu isplaćeni . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Krećući se u granicama postavljenog zahteva ustavnom žalbom, a i spitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se osporava navedeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalb a ne sadrži ustavnopravne razloge kojima bi bile potkrepljen e ov e tvrdnj e, već da se podnositeljka ustavne žalbe, samo formalno pozvala na povredu označen ih ustavn ih prava, što ustavnu žalbu u tom delu ne čini dopuštenom. Stoga je Sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.