Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu jer ne sadrži ustavnopravne razloge o povredi prava. Podnosilac je osporavao činjenično stanje i veštačenje, tražeći od Ustavnog suda da postupa kao instancioni sud i ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, što nije u njegovoj nadležnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Mišića iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Miroslava Mišića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Zaječaru P. 2319/94 od 22. januara 1998. godine, presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2434/98 od 10. decembra 1998. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1638/07 od 20. maja 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Mišić iz Zaječara je 10. jula 2008. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 1638/07 od 20. maja 2008. godine, presude Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2434/98 od 10. decembra 1998. godine i presude Opštinskog suda u Zaječaru P. 2319/94 od 22. januara 1998. godine "zbog povrede ustavnih prava na nepristrasno i pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i zabrane diskriminacije iz člana 21. stav 3. Ustava".

Podnosilac ustavne žalbe navodi da se sve sudske odluke zasnivaju na nepotpunom i prekoračenom veštačenju, da su veštaci bili korumpirani, da su sudovi osporenim odlukama učinili bitnu povredu parničnog postupka i da su protivpravnim radnjama veštaka i pravosuđa povređena njegova prava na nepristrasno i pravično suđenje, da sudski proces nije sprovođen po Ustavu i zakonu kao deo šire političke diskriminacije kojoj su podnosilac i ostali politički neistomišljenici bili podvrgnuti od komunističkih demokrata". Traži "da Ustavni sud navedene sudske odluke ukine i naredi obnovu postupka pred nepristrasnim sudom".

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) sadrži odredbu koja je istovetna članu 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima se zasniva tvrdnja podnosioca o povredi Ustavom zajemčenih prava, odnosno o povredi odredaba Ustava koje su u žalbi navedene, već podnosilac ustavne žalbe isključivo osporava utvrđeno činjenično stanje i sprovedeno veštačenje u dokaznom postupku u svim pojedinačnim odlukama donetim u parničnom postupku i u suštini predlaže da Ustavni sud postupa kao instancioni sud tako što će ispitati zakonitost odluka redovnih sudova.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i pojedinačnih akata i radnji drugih državnih organa, niti se može smatrati pravnim sredstvom kojim se pritužuje na rad državnih i drugih organa ili organizacija. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava, Ustavni sud, u okviru zahteva istaknutog u ustavnoj žalbi, jedino utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podosioca ustavne žalbe došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom garantovanih ljudskih i manjinskih prava i sloboda. Otuda formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se sa stanovišta sadržine zajemčenog prava potvrđuju navodi ustavne žalbe, ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neosnovanosti

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti