Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko pet godina. Konstatovani su značajni periodi neaktivnosti suda, posebno u dostavljanju rešenja o izvršenju, što je dovelo do neopravdanog odugovlačenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoša Cukavca iz Ivanjice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. aprila 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dragoša Cukavca i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 18322/04 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete, koje može ostvariti na način predviđen odredbama člana 90. Zakona o Ustavnom sudu.

3. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak po predlogu za izvršenje podnosioca ustavne žalbe okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoš Cukavac iz Ivanjice je 25. maja 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 18322/04.

U ustavnoj žalbi se, pored ostalog, navodi: da je prvostepeni sud, po predlogu podnosioca ustavne žalbe za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, doneo rešenje o izvršenju I. 18322/04 od 18. novembra 2004. godine i da “do danas sud nije uspeo da uruči izvršnom dužniku predmetno rešenje“; da je 3. oktobra 2006. godine sud naložio podnosiocu ustavne žalbe da dostavi tačnu adresu za izvršnog dužnika, s obzirom na to da je navodno dužnik bio nepoznat na označenoj adresi i da je podnosilac obavestio sud da izvršni dužnik kao privredno društvo nikada nije menjao sedište i da je očigledno da izbegava uručenje rešenja; da prvostepeni sud (osim naloga od 3. oktobra 2006. godine) nije preduzimao nikakve procesne radnje u cilju sprovođenja izvršenja, pa podnosilac ustavne žalbe smatra da je, u konkretnom slučaju, povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu i da utvrdi “da mu je povređeno pravo na razumno suđenje kako bi mogao da ostvari naknadu štete od Republike Srbije“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u predmet Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 18322/04, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverilac Dragoš Cukavac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 29. septembra 2004. godine podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave (račun na ime obavljenih advokatskih usluga) protiv izvršnog dužnika d.o.o. “ŠOLE TRADE“ iz Beograda i tražio je da sud obaveže dužnika da mu isplati novčani iznos od 224.454,91 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 1. septembra 2004. godine pa do konačne isplate, kao i troškove izvršnog postupka. Predložio je da se, u slučaju da izvršni dužnik ne ispuni dobrovoljno obavezu, izvršenje sprovede plenidbom novčanih sredstava sa računa dužnika i njihovim prenosom na tekući račun izvršnog poverioca.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 18. novembra 2004. godine doneo rešenje o izvršenju I. 18322/04, kojim je usvojio predlog za izvršenje poverioca i odredio troškove izvršenja u iznosu od 12.480,00 dinara.

Izvršni poverilac je 12. januara 2005. godine primio rešenje o izvršenju, a u spisima predmeta postoji dostavnica iz koje proizlazi da navedeno rešenje nije dostavljeno izvršnom dužniku (ne vidi se tačno koji su razlozi za nedostavljanje).

Izvršni poverilac je podneskom od 24. oktobra 2005. godine tražio od prvostepenog suda da preko službenog lica dostavi izvršnom dužniku rešenje o izvršenju, ističući da je očigledno da dužnik izbegava da primi rešenje. U spisima predmeta postoji dostavnica od 9. novembra 2005. godine, u kojoj je službeno lice konstatovalo da nije dostavljeno dužniku rešenje o izvršenju, jer je “firma nepoznata na adresi ulica Kralja Milutina br. 51, Beograd“.

Imajući u vidu navedeno, Četvrti opštinski sud u Beogradu je 3. oktobra 2006. godine naložio izvršnom poveriocu da dostavi tačnu adresu izvršnog dužnika. Izvršni poverilac je podneskom od 6. novembra 2006. godine obavestio sud da je, prema podacima koji se vode kod Agencije za privredne registre, sedište izvršnog dužnika i dalje u ulici Kralja Milutina br. 51 u Beogradu.

Prvostepeni sud je dopisom od 10. oktobra 2008. godine tražio od Agencije za privredne registre da dostavi izvod iz registra za izvršnog dužnika. Agencija za privredne registre je 3. novembra 2008. godine dostavila sudu traženi izvod iz koga proizlazi da se sedište izvršnog dužnika d.o.o. “ŠOLE TRADE“ iz Beograda nalazi u ulici Kralja Milutina br. 51.

U spisima predmeta postoji podatak da je rešenje o izvršenju ponovo otpravljeno 15. decembra 2008. godine i da je 23. decembra 2008. godine izvršni dužnik podneo prigovor protiv navedenog rešenja (ne postoji potvrda o izvršenom dostavljanju navedenog rešenja). Postupajući sudija je 10. avgusta 2009. godine naložio da se prigovor dostavi izvršnom poveriocu.

Nakon formiranja nove mreže sudova, Prvi osnovni sud u Beogradu je preuzeo ovaj predmet radi postupanja u daljem parničnom postupku, koji do današnjeg dana nije okončan.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku (“Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01) (u daljem tekstu: ranije važeći ZIP), koji je važio u vreme podnošenja predloga za izvršenje u ovoj pravnoj stvari, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da izvršni postupak u prvom stepenu vodi i odluke donosi sudija pojedinac, a o prigovoru odlučuje veće trojice sudija istog suda (član 6. stav 1.); da se po pravilima o ličnom dostavljanju iz Zakona o parničnom postupku dostavlja samo rešenje po predlogu za izvršenje i rešenje po prigovoru na rešenje o izvršenju i da se dostavljanja iz stava 1. ovog člana na području suda vrše preko lica zaposlenog u sudu (član 7. st. 1. i 3.); da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, a o prigovoru u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovora (član 10. st. 1. i 2.); da se rešenje o izvršenju dostavlja poveriocu i dužniku, da se rešenje o izvršenju na sredstvima na računu dužnika dostavlja i nosiocu platnog prometa kod koga se vode ta sredstva i da se rešenje o izvršenju, doneseno na osnovu verodostojne isprave, dostavlja odgovarajućem nosiocu platnog prometa tek pošto postane pravnosnažno, osim ako je izvršenje određeno na osnovu menice i čeka sa protestom i povratnim računom, ako su oni potrebni za zasnivanje zahteva (član 40. st. 1, 2. i 3.); da se izvršenje određeno na osnovu verodostojne isprave ne može sprovesti pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju, osim ako je izvršenje određeno na osnovu menice i čeka sa protestom i povratnim računom, ako su oni potrebni za zasnivanje zahteva (član 42. stav 2.); da se prigovor protiv rešenja o izvršenju dostavlja poveriocu, da poverilac može u roku od tri dana od dana dostavljanja prigovora podneti odgovor na prigovor i da će sud, po prijemu odgovora na prigovor ili isteku roka za odgovor, prema okolnostima slučaja, zakazati ročište za raspravljanje po prigovoru ili će doneti rešenje bez određivanja ročišta (član 52.).

Odredbom člana 304. Zakona o izvršnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine, propisano je da će se postupci izvršenja i obezbeđenja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončati po odredbama Zakona o izvršnom postupku (“Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01).

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02) (u daljem tekstu: ranije važeći ZPP), koje se odnose na dostavljanje pismena i koje su se na osnovu člana 7. stav 1. ranije važećeg ZIP primenjivale na ovaj izvršni postupak, propisano je: da se dostavljanje državnim organima, organima lokalne samouprave i organima drugih oblika teritorijalne organizacije vrši predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to licu ovlašćenom za primanje pismena i da se dostavljanje pravnim licima vrši na isti način, a može se izvršiti i predaja pismena zaposlenom ili članu pravnog lica koje se zatekne u njegovim prostorijama (član 134. stav 1.); da će se tužba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda i rešenje protiv koga je dozvoljena posebna žalba dostaviti lično stranci, odnosno njenom zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku i da će se, ako pismeno iz stava 1. ovog člana treba dostaviti državnim organima i pravnim licima, dostavljanje vršiti po odredbama člana 134. ovog zakona (član 142. st. 1. i 3.).

5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe pokrenuo izvršni postupak 29. septembra 2004. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu i da prinudno izvršenje još nije okončano.

S druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja izvršnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog izvršnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da on traje već pet godina (do dana dostavljanja spisa predmeta Ustavnom sudu), što samo po sebi ukazuje na činjenicu da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Po oceni Ustavnog suda, u ovoj pravnoj stvari nije bilo naročito složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi uticala na dužinu trajanja postupka, jer je Četvrti opštinski sud u Beogradu trebalo samo da odluči o osnovanosti prigovora dužnika podnetog protiv rešenja o izvršenju.

Razmatrajući prirodu zahteva podnosioca ustavne žalbe u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je zaključio da je on pet godina onemogućen da ostvari značajna novčana sredstva, koja potražuje od dužnika na osnovu verodostojne isprave, što ukazuje na nesumnjiv materijalni značaj prava za podnosioca.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je on preduzeo sve procesne radnje da se ovaj izvršni postupak okonča u najkraćem mogućem roku.

Ustavni sud je ocenio da je neažurno i nedelotvorno postupanje nadležnog prvostepenog suda prvenstveno uticalo na neopravdano i nerazumno dugo trajanje ovog predmeta. Naime, izvršni postupak predstavlja zakonom uređen postupak u kome poverioci na prinudan način ostvaruju potraživanja utvrđena sudskim odlukama, poravnanjima ili na osnovu isprava propisanih zakonom, te je i ranije važeći ZIP propisivao izuzetno kratke rokove za preduzimanje procesnih radnji kako bi se obezbedila delotvorna sudska zaštita navedenih prava. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu trebalo nepuna dva meseca da odluči o predlogu za izvršenje podnosioca ustavne žalbe, iako je prema odredbi člana 10. stav 1. ranije važećeg ZIP bio dužan da o predlogu odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga.

Razmatrajući prirodu i faze izvršnog postupka, Ustavni sud je ocenio da načelo hitnog postupanja podrazumeva ne samo obavezu suda da u zakonom propisanom roku odluči o predlogu za izvršenje, već i dužnost suda da u najkraćem mogućem roku preduzme druge procesne radnje u cilju sprovođenja izvršenja. U tom kontekstu, navedeno načelo se odnosi i na obavezu suda da hitno dostavi rešenje o izvršenju izvršnom dužniku. Imajući u vidu da je izvršni postupak pokrenut na osnovu verodostojne isprave i da je podnosilac ustavne žalbe predložio kao sredstvo izvršenja prinudnu naplatu potraživanja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika, Ustavni sud je zaključio da dostavljanje rešenja o izvršenju izvršnom dužniku predstavlja ključnu pretpostavku za dalji razvoj izvršnog postupka, jer izvršni sud i nosilac platnog prometa ne mogu preduzimati radnje u cilju sprovođenja izvršenja pre pravnosnažnosti rešenja o izvršenju. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je prvostepeni sud dostavio izvršnom dužniku rešenje o izvršenju tek nakon četiri godine i mesec dana od dana njegovog donošenja. Budući da su podnosilac ustavne žalbe i Agencija za privredne registre tokom postupka dostavili nesporne dokaze kojim su potvrdili da je sedište izvršnog dužnika u ulici Kralja Milutina br. 51 u Beogradu, Ustavni sud je ocenio da Četvrti opštinski sud u Beogradu nije preduzeo odgovarajuće mere u skladu sa odredbama čl. 134. i 142. ranije važećeg ZPP (koje se odnose na dostavljanje pismena pravnom licu i lično dostavljanje i koje su se primenjivale u ovom izvršnom postupku na osnovu odredbe člana 7. stav 1. ranije važećeg ZIP), kako bi blagovremeno dostavio dužniku rešenje o izvršenju. Takvo postupanje prvostepenog suda je, po oceni Ustavnog suda, presudno uticalo na dužinu trajanja ovog izvršnog postupka. O mnogobrojnim propustima izvršnog suda u ovom predmetu govori i činjenica da je izvršni dužnik 23. decembra 2008. godine podneo prigovor protiv rešenja o izvršenju, a da je postupajući sudija tek 10. avgusta 2009. godine naložio da se podnosiocu ustavne žalbe dostavi taj prigovor na odgovor, uzimajući u obzir odredbu člana 10. stav 2. ranije važećeg ZIP.

Iz iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 18322/04 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete, na način predviđen odredbama člana 90. Zakona, a u tački 3. izreke naložio sada stvarno i mesno nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak po predlogu za izvršenje podnosioca okončao u najkraćem roku.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti