Odluka o povredi prava na jednaku zaštitu zbog neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na jednaku zaštitu prava zbog različitog odlučivanja Apelacionog suda u Beogradu u istovetnim sporovima za naknadu štete zbog nemogućnosti obavljanja auto-taksi delatnosti. Utvrđenje povrede predstavlja adekvatnu satisfakciju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7910/2015
17.01.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Milan Škulić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. P . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. januara 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. P . izjavljena protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19524/14 od 4. maja 2015. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3491/15 od 16. septembra 2015. godine i utvrđuje da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na jednaku zaštitu prava, zajemčeno odredbom člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odbija se kao neosnovan zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

3. Odbacuje se ustavna žalba Z. P . izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2135/17 od 16. maja 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. P . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 3. decembra 2015. godine, preko punomoćnika Đ. P, advokat a iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u tački 1. izreke, zbog povrede načela zabrane diskriminacije i prava na pravično suđenje, na naknadu štete, na jednaku zaštitu prava i na imovinu, iz člana 21 , člana 32. stav 1, člana 35. stav 2, člana 36. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Obrazlažući navode na kojima zasniva tvrdnju o povredi načela zabrane diskriminacije i prava na jednaku zaštitu prava, podnosilac ističe da je Apelacioni sud u Beogradu, donošenjem različitih odluka o osnovanosti tužbenih zahteva za naknadu štete zbog nemogućnosti obavljanja delatnosti auto-taksi prevoza, stvorio stanje pravne nesigurnosti, a njega doveo u bitno različit položaj od onoga u kome su se nalazili tužioci čiji su tužbeni zahtevi usvojeni. Povredu prava na pravično suđenje zasniva na tvrdnji o proizvoljnoj primeni materijalnog prava i propustu sudova da obrazlože osporene sudske odluke. Navode o povredi prava na naknadu štete i prava na imovinu, podnosilac zasniva na istim razlozima koje je isticao i u prilog tvrdnji o povredi prava na pravično suđenje.

Dopunom ustavne žalbe od 9. novembra 2018. godine podnosilac je proširio ustavnu žalbu i na rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2135/17 od 16. maja 2018. godine. Podnosilac osporava navedeno rešenje isključivo u delu u kome nije prihvaćeno odlučivanje o njegovoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, i to zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava. Obrazlažući povredu prava na jednaku zaštitu prava, podnosilac je naveo da je Vrhovni kasacioni sud u identičnim činjeničnim i pravnim situac ijama donosio različite odluke. U prilog tome, podnosilac je dostavio veći broj rešenja Vrhovnog kasacionog suda.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporenu presudu i revizijsko rešenje i da obaveže Republiku Srbiju da mu naknadi nematerijalnu štetu zbog povrede Ustavom zajemčenih prava, kao i da mu dosudi troškove na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Osporenom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19524/14 od 4. maja 2015. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da se obaveže tuženi Grad Beograd da mu na ime naknade štete isplati određeni novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom.

Osporenom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3491/15 od 16. septembra 2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda. U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno da je drugostepeni sud ocenio da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da u radnjama organa tuženog nije bilo elemenata nezakonitog i nepravilnog rada, a što bi u smislu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima dalo tužiocu pravo na naknadu štete.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog sud a Rev. 2135/17 od 16. maja 2018. godine, u stavu prvom izreke, nije prihvaćeno odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3491/15 od 16. septembra 2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj, dok je u stavu drugom izreke odbačena kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv pobijane drugostepene presude.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede ukazuje podnosilac ustavne žalbe, utvrđena su sledeća osnovna načela i ljudska prava, i to: načelo zabrane diskriminacije (član 21.), pravo na pravično suđenje (član 32. stav 1.), pravo na naknadu štete (član 35. stav 2.), pravo na jednaku zaštitu prava (član 36. stav 1.) i pravo na imovinu (član 58. stav 1.). Odredbom člana 36. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe u delu u kome su osporene presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 19524/14 od 4. maja 2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Gž. 3491/15 od 16. septembra 2015. godine, sa stanovišta istaknute povrede prava na jednaku zaštitu prava, Ustavni sud najpre konstatuje da je povodom većeg broja ustavnih žalbi izjavljenih protiv pravnosnažnih presuda donetih u bitno sličnim činjeničnim i pravnim situacijama, doneo odluke kojima je usvojio ustavne žalbe i utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na jednaku zaštitu prava , zajemčeno članom 36. stav 1. Ustava . To su, pored ostalih, i odluke Už-8979/2014 od 30. juna 2016. godine i Už-8847/2014 od 9. novembra 2016. godine.

Ustavni sud je iz sadržine ove ustavne žalbe i na osnovu uvida u priložene dokaze, utvrdio da je podnosilac Z. P . u parničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom bio u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnosioci ustavne žalbe u predmetima Už-8979/2014 i Už-8847/2014.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da je i podnosiocu ustavne žalbe u ovom ustavnosudskom predmetu povređeno pravo na jednaku zaštitu prava zajemčeno članom 36. stav 1. Ustava. Ovakva odluka utemeljena je na razlozima datim u obrazloženj ima odluka Ustavnog suda Už-8979/2014 od 30. juna 2016. godine i Už-8847/2014 od 9. novembra 2016. godine. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), te je odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kome su osporene prvostepena i drugostepena presuda zbog povrede načela i prava iz člana 21, člana 32. stav 1, člana 35. stav 2. i člana 58. Ustava, kao i u delu u kome je osporeno revizijsko rešenje, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

- da su navodi ustavne žalbe istovetni navodima koje su podnosioci M. S. i Ž. Z , preko istog punomoćnika, izneli u ustavnim žalbama koje su izjavili protiv pravnosnažnih sudskih odluka i revizijskih rešenja donetih u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, a o kojima je Ustavni sud odlučivao u predmetima Už- 4433/2015 i Už- 5839/2015;

- da su osporene sudske odluke, razlozi na kojima se te odluke zasnivaju, kao i obrazloženja zauzetih pravnih stavova i ocena, takođe bitno slični sudskim odlukama osporenim ustavnim žalbama u navedenim ustavnosudskim predmetima;

- da su uz ustavnu žalbu kao dokaz o različitom postupanju Vrhovnog kasacionog suda u istim činjeničnim i pravnim situacijama dostavljene iste revizijske odluke, kao i u navedenim predmetima.

Stoga je Ustavni sud, polazeći od razloga detaljno iznetih u obrazloženjima odluka Už-4433/2015 i Už-5839/2015 od 18. oktobra 2018. godine, i ustavnu žalbu u ovom delu – u delu u kome su osporene navedene presude zbog povrede označenih načela i prava , kao i u delu u kome je ospor eno revizijsko rešenje, odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke i u tački 3. izreke.

7. Što se tiče zahteva podnosioca za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je, u smislu odred aba člana 89. st. 2. i 3. Zakona o Ustavnom sudu, našao da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na jednaku zaštitu prava , u okolnostima konkretnog slučaja, dovoljno da se postigne pravično zadovoljenje za podnosioca ustavne žalbe, iz kog razloga je odbio kao neosnovan zahtev za naknadu štete, odlučujući kao u tački 2. izreke . Ustavni sud je takav stav zauzeo i u već pomenutim odlukama Už-8979/2014 od 30. juna 2016. godine, Už-8847/2014 od 9. novembra 2016. godine, Už-4433/2015 i Už-5839/2015 od 18. oktobra 2018. godine

8. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u, smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 2850/2017: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava
• Už 786/2016: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na jednaku zaštitu prava
• Už 7743/2015: Povreda prava na jednaku zaštitu prava zbog neujednačene sudske prakse
• Už 3839/2017: Povreda prava na jednaku zaštitu prava zbog neujednačene sudske prakse