Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, poništivši rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu. Utvrđeno je da je sud proizvoljno primenio pravo kada je potvrdio obustavu izvršenja zbog neuplate predujma za ponovnu procenu vrednosti nepokretnosti, jer ta radnja nije bila propisana merodavnim zakonom.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7911/2021
07.03.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. V . iz Kragujevca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2024. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. V . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu IPV(I). 74/21 od 2. marta 2021. godine povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu IPV(I). 74/21 od 2. marta 2021. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljeno m pr otiv zaključka javnog izvršitelja Đ. S . iz Kragujevca II. 376/20 od 22. janauara 2021. godine .

3. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

4. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

5. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. V . iz Kragujevca podneo je Ustavnom sudu, 8. juna 2021. godine, preko punomoćnika I. P, advokata iz Kragujevca, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu IPV(I). 74/21 od 2. marta 2021. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu IPV(I). 74/21 od 2. marta 2021. godine odbijen je kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca i potvrđen zaključak javnog izvršitelja Đ. S . iz Kragujevca II. 376/20 od 22. januara 2021. godine, a kojim zaključkom je obustavljen izvršni postupak zbog nepostupanja podnosioca po nalogu javnog izvršitelja da uplati predujam na ime troškova veštačenja radi ponovnog utvrđivanja vrednosti nepokretnosti koja je predmet izvršenja.

U ustavnoj žalbi, između ostalog, navedeno: da je javni izvršitelj postupao suprotno odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, jer je naložio izvršnom poveriocu da uplati predujam troškova veštačenja radi utvrđivanja vrednosti nepokretnosti iako je javni izvršitelj imao saznanja da je u izvršnom postupku Osnovni sud u Kragujevcu svojim zaključkom od 29. avgusta 2013. godine već utvrdio vrednost nepokretnosti koja je predmet izvršenja; da nakon izjašnjenja podnosioca javni izvršitelj je zaključom obustavio izvršenje i navedeni zaključak potvrđen je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu, sa obrazloženjem da je javni izvršitelj pravilno postupio kada je pobijanim zaključkom obustavio postupak izvršenja budući da podnosilac u ostavljenom roku nije predujmio troškove na ime angažovanja stručnog lica radi utvrđivanja vrednosti nepokretnosti; da javni izvršitelj nije bio ovlašćen da po službenoj dužnosti utvrđuje novu vrednost vrednosti nepokretnosti, jer je zaključak suda od 29. avgusta 2013. godine kojim je ranije utvrđena vrednost nepokretnosti pravnosnažan, a same stranke nisu imale primedbe na utvrđenu vrednost nepokrenosti; da se u konkretnom slučaju primenjuje Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine koji u odredb ama člana 76. propisuje razloge za obustavu izvršenja, a u ovom članu zakona nije naveden razlog na koji s e sud pozvao u svom obrazloženju.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio U stavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporeno rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu IPV(I). 74/21 od 2. marta 2021. godine. Tražio je naknadu materijalne i nematerijalne štete, kao i troškove postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Kragujevcu I. 2442/09, dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Opštinski sud u Kragujevcu je rešenjem I. 2442/09 od 6. avgusta 2009. godine dozvolio izvršenje na predlog izvršnog poverioca R. V, ovde podnosioca ustavne žalbe, a protiv izvršnog izvršnog dužnika B . I.

Predmet je kasnije nastavljen pred javnim izvršiteljem Đ. S . iz Kragujevca u predmetu II. 376/20.

Javni izvršitelj Đ. S . iz Kragujevca je zaključkom II. 376/20 od 22. janauara 2021. godine obustavio postupka izvršenja i ukinuo sve sprovedene izvršne radnje, zbog neplaćanja predujma na ime troškova veštačenja i utvrđivanja vrednosti nepokretnosti. U obrazloženju zaključka je, između ostalog, navedeno: da je 28. septembra 2020. godine javni izvršitelj primio podnesak izvršnog poverioca kojim je predloženo da se izvršenje prvenstveno nastavi prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika čija je vrednost utvrđena zaključkom Osnovnog suda u Kragujevcu od 29. avgusta 2013. godine; da je 14. decembra 2020. godine javni izvršitelj doneo zaključak o predujmu koji se odnosio na troškove veštačenja i utvrđivanja vrednosti nepokretnosti; da je odredbom člana 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđeno, između ostalog, da će sud odnosno izvršitelj obustaviti izvršenje ako izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu; da je 29. decembra 2020. godine javni izvršitelj primio podnesak izvršnog poverioca kojim se ukazuje da je zaključkom Osnovnog suda u Kragujevcu od 29. avgusta 2013. godine utvrđena vrednost nepokretnosti i da ne postoji opravdan razlog da javni izvršitelj ponovo utvrđuje vrednost nepokretnosti ; da je članom 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđeno da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku; da je članom 259. Zakona o parničnom postupku predviđeno da će sud da izvede dokaz veštačenjem ako je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže; da se vrednost predmetne nepokretnosti menja, te da se podaci iz javnih knjiga ne slažu sa stanjem na terenu, a javni izvršitelj ne poseduje stručna znanja kako bi utvrdio stvarnu tržišnu vrednost nepokretnosti bez pomoći stručnog lica; da je od poslednjeg veštačenja i utvrđivanja vrednosti predmetne nepokretnosti proteklo više od šest godina tako da je necelishodno nastaviti postupak prodajom navedene nepokretnosti bez ponovnog utvrđivanja vrednosti, što je i zakonodavac prepoznao uvođenjem člana 165. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine koji predviđa da javni izvršitelj može da prihvati i procenu vrednosti nepokretnosti koju predloži izvršni poverilac ako nije starija od šest meseci i potiče od odgovarajuće organizacije, institucije ili pravnih i fizičkih lica odgovarajuće struke; da je hipotekarni poverilac prvog reda „A.“ a.d. Beograd više puta u postupku pred sudom isticao prigovor nedostatka pokrića iz člana 204. Zakona o izvršenju i obezbeđenju; da o navedenom prigovoru hipotekarnog poverioca javni izvršitelj nije u mogućnosti da odluči bez odgovrajuće procene i utvrđivanja vrednosti navedene nepokretnosti, jer ne može znati da li vrednost predmeta izvršenja pokriva iznos njegovog potraživanja; da se u cilju što bržeg i efikasnijeg sprovođenja izvršnog postupka javni izvršitelj obratio nadležnoj Poreskoj upravi radi dostavljanja podataka o tržišnoj vrednosti nepokretnosti, a u skladu sa komentarom Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine koji je dostavljen svim javnim izvršiteljim; da je Poreska uprava odgovorila javnom izvršitelju da u svojoj evidenciji ne poseduje podatke da je navedena nepokretnost bila u prometu, tako da nije u mogućn osti da dostavi tražene podatke; da, na osnovu svega navedenog, a u skladu sa članom 75. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odlučeno je kao u izreci zaključka.

Osnovni sud u Kragujevcu je osporenim rešenjem IPV(I). 74/21 od 2. marta 2021. godine odbio kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe i potvrdio navedeni zaključak javnog izvršitelja. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da ispitujući pravilnost pobijanog zaključka na osnovu člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku i člana 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje, 113/17-autentično tumačenje i 54/19 , 9/20-autentično tumačenje), veće je utvrdilo da je prigovor podnosioca neosnovan; da je pravilno postupio javni izvršitelj kada je pobijanim zaključkom obustavio postupak izvršenja budući da podnosilac u ostavljenom roku nije predujmio troškove na ime angažovanja stučnog lica radi utvrđivanja vrednosti nepokretnosti; da je veće cenilo navode iz prigovora izvšrnog poverioca kojima ističe da je vrednost nepokretnosti u postupku pred sudom već utvrđena; da ovo stoga što je od prethodnog utvrđivanja vrednosti nepokretnosti protekao duži vremenski period od šest godina, kao i to da je poreska uprava obavestila javnog izvršitelja da nije u mogućnosti da dostavi podatke o tržišnoj vrednosti nepokretnosti; da je, na osnovu člana 401. stav 1 . tačka 2. Zakona o parničnom postupku, a shodno članu 39 . Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odlučeno kao u izreci.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 167. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 9/20 - autentično tumačenje), koji je počeo da se primenjuje 1. januara 2020. godine, propisano je da se do dana početka primene ovog zakona primenjuju odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju („ Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 - autentično tumačenje, 113/17 - autentično tumačenje)(stav 1.) i postupci izvršenja i obezbeđenja započeti pre dana početka primene ovog zakona, okončaće se po propisima koji se primenjuju do dana početka primene ovog zakona (stav 2.) .

Odredbom člana 545. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17 -autentično tumačenje), koji je počeo da se primenjuje 1. jula 2016. godine, propisano je da se izvršni postupci i postupci obezbeđenja koji su počeli pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11-dr. zakon, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14).

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 - dr. zakon, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine, bilo je propisano da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započ eto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Odredbama navedenog zakona je propisano: da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 10.); da je izvršni poverilac dužan da predujmi troškove postupka, u skladu sa zakonom i propisom koji uređuje troškove postupka i da će sud, odnosno izvršitelj obustaviti izvršenje ako izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu (član 34. stav 2.); da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.); da sud obustavlja iz taksativno navedenih razloga (član 76.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu IPV(I). 74/21 od 2. marta 2021. godine odbijen kao neosnovan prigovor podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca i potvrđen zaključak javnog izvršitelja Đ. S . iz Kragujevca II. 376/20 od 22. januara 2021. godine, a kojim zaključkom je obustavljen izvršni postupak zbog nepostupanja po nalogu javnog izvršitelja radi uplate predujma na ime troškova veštačenja radi ponovnog utvrđivanja vrednosti nepokretnosti koja je predmet izvršenja.

U vezi sa navedenim, Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) , koji je prihvatio i Ustavni sud, da se pravičnost suđenja ostvaruje kroz isključenje proizvoljnosti u postupanju i odlučivanju od strane redovnih sudova, što podrazumeva obavezu tih sudova da se pridržavaju utvrđenih procesnih pravila tokom postupka. Naime, Evropski sud je u presudi Sotiris and Nikos Koutras Attee protiv Grčke, broj predstavke 39442/98, od 16. novembra 2000. godine, pored ostalog, istakao da stranke uvek imaju pravo da očekuju da će se postojeća pravila primeniti na njihov slučaj (videti stav 20. navedene presude). Ustavni sud smatra da je izneti stav od izuzetne važnosti, jer strankama u postupku omogućava da svoje ponašanje usklade sa postojećim pravilima, u kom slučaju na njihovoj strani postoji i legitimno očekivanje da se na njihov slučaj ta postojeća, predvidljiva pravila zaista i primene.

Ustavni sud najpre ukazuje da se na osnovu prelaznih i završnih odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2019. godine (član 167.), Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine (člana 545.), Zakona i izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine ( 358. stav 1.), kao merodavne odredbe u konkretnom slučaju primenjuje odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine.

Zatim, Ustavni sud ukazuje da se, u smislu člana 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku (iz 2011. godine) , ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno. Primena Zakona o parničnom postupku u izvršnom postupku je shodna i supsidijarna. Shodna primena podrazumeva da primena parničnih normi mora da odgovora osobenostima i ciljevima izvršnog postupka, a supsidijarna primena podrazumeva da određena pitanja nisu regulisana izvršnim zakonom. Ustavni sud ocenjuje da su izvršnim zakonom iz 2011. godine izričito propisani razlozi za obustavu izvršnog postupka, a koji odgovoraju osobenostima i cilju te vrste postupka. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ukazuje da je za ustavpravno postupanje organa izvršnog postupka prilikom obustave izvršenje bilo potrebno izričito pozivanje na zakonom propisani razlog za obustavu izvršnog postupka, kao načina okončanja postupka.

Ustavni sud ukazuje da je javni izvršitelj obustavio izvršenje, jer podnosilac ustavne žalbe kao izvršni poverilac nije postupio po njegovom nalogu da uplati predujam na ime troškova veštačenja radi ponovnog utvrđivanja vrednosti nepokretnosti. U vezi sa tim , Ustavni sud ukazuje da stranke, u principu, moraju da poštuju i postupe po nalozima organa izvršnog postupka , jer je u to cilju efikasnog i delotvornog sprovođenja izvrđenja , odnosno u cilju otklanjanja procesnih smetnji za njeno dalje vođenje. Samim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine je propisano da je izvršni poverilac dužan da predujmi troškove postupka i da će sud, odnosno izvršitelj obustaviti izvršenje ako izvršni poverilac ne dostavi dokaz o uplaćenom predujmu (član 34. stav 2.). Međutim, Ustavni sud ocenjuje da nalozi organa izvršnog postupka u izvršnom postupku moraju da imaju utemeljenje u (izvršnim) procesnim pravilima. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da Zakon o izvršenju i obezbenjenju iz 2011. godine, kao merodavan zakon u konkretnom slučaju, nije propisivao kao obaveznu izvršnu radnju ponovno utvrđivanje vrednosti nepokretnosti, samim tim nije postojao ni zakonom propisani osnov za obavezivanje podnosioca da uplati predujam na ime troškova veštačenja radi ponovnog utvrđivanja vrednosti nepokretnosti, a koje nepostupanje bi imalo za posledicu obustavu izvršnog postupka i ukidanju sprovedenih izvršnih radnji . Osim toga, Ustavni sud ukazuje da je članom 34. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine propisano da se u slučaju da izvršni poverilac ne položi predujam u roku koji je odredio javni izvršitelj izvršni postupak obustavlja, ali ne i da se ukidaju sprovedene izvršne radnje (v ideti „Bilten“ P rivrednog Apelacionog suda 4/19, str. 115.). U konkretnom slučaju, zaključkom javnog izvršitelja ukinute su i sprovedene izvršne radnje.

Dalje, Ustavni sud ukazuje da se javni izvršitelj prilikom donošenja zaključka o obustavi izvršnog postupka pozvao na odredbu člana 75. Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, a koji član zakona samo propisuje da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem. Tačno navedeni razlozi za obustavu izvršnog postupka su navedeni u tač. 1-6. člana 76. Zakon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine , dok je tačka 7. navedenog člana zakona upućujuća pravna norma (sud obustavlja izvršenje iz drugih razloga predviđenih zakonom), pri čemu upućujuća pravna norma ne reguliše pravni odnos neposredno pa njena primena podrazumeva obavezu pozivanja na upućenu normu. Sa druge strane, Osnovni sud u Kragujevcu se prilikom donošenja osporenog rešenja, koji je potvrđeni zaključak javnog izvršitelja, pozvao na odredbu člana 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine i odr edbe Zakona o parničnom postupka iz 2011. godine. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da navedeni izvršni zakon nije merodavan u konkretnom slučaju, niti navedena zakonska norm a ne propisuje razlog obustave izvršnog postupka, a razloge obustave izvršenja ne propisuju ni odredbe Zakona o parničnom postupku na koje se pozvao izvršni sud .

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je pravno stanov ište koje je zauzeto u osporenom rešenju Osnovnog suda u Kragujevcu ustavnopravno neprihvatljivo.

6. Polazeći od izloženog, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15, 10/23 i 92/23 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvoj io, te je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu IPV(I). 74/21 od 2. marta 2021. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povre de navedenog ustavnog prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu i određivanjem da isti sud novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljeno m protiv zaključka javnog izvršitelja Đ. S . iz Kragujevca II. 376/20 od 22. janauara 2021. godine . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i poništaj osporenog rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu , adekvatna pravična satisfakcija, te je odbio zahtev podnosioca na naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 3. izreke.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe da mu Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je ovakav zahtev preura njen, jer će o njegovom prigovoru biti ponovo odlučivano , te je odbacio predmetni zahtev, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 5. izreke.

10. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti