Odbijanje ustavne žalbe zbog odbacivanja neuredne tužbe u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu podnosioca čija je tužba za naknadu štete odbačena jer nije postupio po nalogu suda da opredeli novčani iznos tužbenog zahteva, što je zakonska obaveza.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Božidara Mitrovića iz Zemuna, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. decembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Božidara Mitrovića izjavljena protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8176/07 od 12. oktobra 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 15168/07 od 12. decembra 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Božidar Mitrović iz Zemuna je 9. jula 2008. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8176/07 od 12. oktobra 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 15168/07 od 12. decembra 2007. godine, „zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i povrede prava na delotvorni pravni lek".
Podnosilac ustavne žalbe navodi: "da sudski postupak nije okončan u razumnom roku; da je prvostepeni sud neosnovano odbacio njegovu tužbu kao neurednu budući da u tužbi nije opredelio novčane iznose koje tužbenim zahtevom traži, čime mu je prvostepeni sud oduzeo osnovno parnično pravo slobodnog raspolaganja zahtevom, imajući u vidu da u tužbi stoji da se tuženik obavezuje da tužiocu isplati naknadu štete prema nalazu veštaka ekonomsko-finansijske struke".
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8176/07, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Podnosilac ustavne žalbe je 6. jula 2007. godine podneo Okružnom sudu u Beogradu tužbu protiv Republike Srbije - Ministarstva finansija i Ministarstva pravde, radi obeštećenja - isplate naknade na ime neuplaćenog radnog staža, počev od 7. januara 1992. godine i na ime neisplaćenog mesečnog ličnog dohotka počev od 7. maja 1991. godine. Rešenjem P. 88/07 od 10. jula 2007. godine Okružni sud u Beogradu se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje i spise predmeta dostavio Prvom opštinskom sudu u Beogradu kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Prvi opštinski sud u Beogradu je dopisom od 12. septembra 2007. godine naložio punomoćniku tužioca, koji nije bio advokat, da u roku od 15 dana pismenim putem uredi tužbu, tako što će, budući da se radi o zahtevu za obeštećenje - naknadi štete, opredeliti novčane iznose čiju isplatu tužbenim zahtevom traži, pod pretnjom posledica propuštanja. U dopisu od 3. oktobra 2007. godine punomoćnik tužioca je naveo da nije u mogućnosti da se izjasni o novčanim iznosima zahteva i predložio je da se "po tom postupnom pitanju nalogom suda izvrši veštačenje".
Osporenim rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8176/07 od 12. oktobra 2007. godine tužba je odbačena iz razloga što tužilac, po nalogu suda, nije otklonio nedostatke tužbe. Osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 15168/07 od 12. decembra 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno je prvostepeno rešenje. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno da je pravilno prvostepeni sud primenio odredbu člana 279. tačka 7) u vezi sa članom 103. i 187. Zakona o parničnom postupku kada je odbacio tužbu, dajući razloge koje prihvata i taj sud. Tužilac je 9. jula 2008. godine podneo reviziju protiv navedenog drugostepenog rešenja, koju je Vrhovni sud Srbije, rešenjem Rev. 2758/08 od 16. oktobra 2008. godine, odbacio kao nedozvoljenu, iz razloga što je tužilac reviziju izjavio lično, a ne preko advokata, imajući u vidu da je Zakonom o parničnom postupku propisano da stranku u postupku po reviziji mora zastupati advokat.
4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće ustavne i zakonske odredbe:
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, a članom 36. Ustava svima se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i utvrđuje da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.
Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da tužba mora da sadrži određeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traženja, činjenice na kojima tužilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvrđuju ove činjenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak, u smislu člana 100. Zakona kojim je određena sadržina podnesaka (član 187. stav 1.); da ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke i odrediti rok za ponovno podnošenje podneska, te da će se smatrati da je podnesak povučen ako ne bude vraćen u određenom roku, a ako bude vraćen bez ispravke, odnosno dopune odbaciće se (član 103. st. 1, 2. i 4.); da sud po prethodnom ispitivanju tužbe donosi rešenje kojim se tužba odbacuje ako utvrdi da tužilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz čl. 78. i 103. ovog zakona (član 279. tačka 7)).
5. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti i navedenih odredaba Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud je utvrdio sledeće:
Ustavom zajemčeno pravo iz člana 36. podrazumeva da su sudovi dužni da svakome pod istim uslovima pruže zaštitu njegovih prava i da mu omoguće korišćenje propisanih pravnih sredstava, pre svega žalbe. Međutim, pretpostavka traženja i dobijanja zaštite prava pred sudom je da građanin u obraćanju sudu postupa u skladu sa procesnim pravilima propisanim zakonom. U konkretnom slučaju, sud je u parničnom postupku ovlašćen da postupa samo po tužbi koja je uredna, a jedan od Zakonom o parničnom postupku propisanih elemenata urednosti tužbe je i označenje vrednosti predmeta spora. Kako Zakon propisuje da je posledica nepostupanja po nalogu suda da se tužba uredi njeno odbacivanje, to je Ustavni sud ocenio da osporenim rešenjima Prvog opštinskog suda u Beogradu i Okružnog suda u Beogradu podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na jednaku sudsku zaštitu, jer je nesporno da po nalogu prvostepenog suda tužbu nije uredio, već je izričito naveo da to nije u mogućnosti da učini. Istovremeno, Ustavni sud ukazuje da ne samo da podnosilac ustavne žalbe nije postupio po nalogu suda, što je bio dovoljan razlog da snosi procesne posledice svog nečinjenja, već da se ne može kao osnovano prihvatiti ni njegovo obrazloženje da to nije bio u mogućnosti da uradi, pošto je u samoj ustavnoj žalbi kao svoj zahtev za naknadu štete zbog učinjenih povreda Ustavom zajemčenih prava iskazao novčani iznos na ime neisplaćenih zarada i naknada po osnovu radnog staža, a što upravo predstavlja vrednost spora koju nije označio u podnetoj tužbi. Takođe, kako je protiv donetog prvostepenog rešenja podnosilac ustavne žalbe imao i iskoristio pravo na žalbu, Ustavni sud ocenjuje da nisu osnovani ni navodi o učinjenoj povredi prava na pravno sredstvo, kao elementa prava zajemčenog članom 36. Ustava.
Iz navedenih razloga Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8176/07 od 12. oktobra 2007. godine i osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 15168/07 od 12. decembra 2007. godine nije povređeno pravo podnosioca na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.
Takođe, Ustavni sud je ocenio da u postupku koji se osporava ustavnom žalbom nije povređeno ni pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, budući da je od podnošenja tužbe do donošenja prvostepenog rešenja prošlo tri meseca, a od podnošenja žalbe protiv prvostepenog rešenja do donošenja drugostepenog rešenja dva meseca, iz čega sledi da su prvostepeni i drugostepeni postupak okončani u roku od svega pet meseci, pri čemu je i odluka o izjavljenoj reviziji doneta u roku od tri meseca od njenog izjavljivanja.
S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da se trajanje sudskog postupka u konkretnom slučaju objektivno ne može smatrati nerazumno dugim.
Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07).
6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 5098/2010: Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku zbog dugotrajnog prekida
• Už 1241/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje
• Už 218/2008: Odbacivanje revizije koju nije izjavio advokat i neblagovremenost ustavne žalbe
• Už 559/2008: Odbacivanje revizije izjavljene od strane lica koje nije advokat u parničnom postupku
• Už 4566/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem postupku
• Už 104/2009: Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku u postupku revizije
• Už 213/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku