Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbe D.I. i J.I. zbog povrede prava na imovinu u stečaju AD Feldi Bečej. Država je obavezana na isplatu materijalne štete, dok su zahtevi za nematerijalnu štetu odbačeni zbog već isplaćenih iznosa drugim naslednicima.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7927/2023
12.06.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Dragana Kolarić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama M. M. iz Novog Sada, D. I. iz Beograda, sa prebivalištem u Ženevi, Švajcarska konfederacija, i J. I. iz Beograda, sa prebivalištem u Harlemu, Kraljevina Holandija, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. juna 2025. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvajaju se ustavne žalbe D. I. i J. I. i utvrđuje da je podnosiocima povređeno pravo na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/20.

2. Utvrđuje se pravo D. I. i J. I. na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/20, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuju se ustavna žalba D. I. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/20 i ustavna žalba M. M. izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 69/23 od 26. aprila 2023. godine.

4. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavne žalbe D. I. i J. I. za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. M. M. iz Novog Sada podnela je Ustavnom sudu, 30. juna 2023. godine, preko punomoćnika M. G, advokata iz Bečeja, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 69/23 od 26. aprila 2023. godine, zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

Osporenom presudom Višeg suda u Novom Sadu je pravnosnažno odlučeno o tužbi podnositeljke ustavne žalbe radi isplate novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku Privrednog suda u Novom Sadu u predmetu St. 32/20, a koju je protiv Republike Srbije podnela u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), i to dosuđivanjem novčanog obeštećenja u iznosu od 300 evra, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana pravnosnažnosti presude pa do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Podnositeljka M. M. ukazuje da je kod donošenja osporene odluke proizvoljno primenjeno merodavno pravo, te da je njoj, kao naslednici pok. Lj. J, koji je pokušavao da od 2009. godine naplati svoja potraživanja iz radnog odnosa, naknada za neimovinsku štetu prenisko utvrđena, a s obzirom na praksu Evropskog suda za ljudska prava, kao i Ustavnog suda. Predlaže se da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenog prava i da se podnositeljki utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.500 evra.

D. I. iz Beograda, sa prebivalištem u Ženevi, Švajcarska konfederacija, je 15. jula i 12. septembra 2022. godine preko punomoćnika M. G, advokata iz Bečeja, na osnovu 26. stav 1. i člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), Prvom osnovnom sudu u Beogradu podneo dve tužbe protiv Republike Srbije, jednu radi novčanog obeštećenja i drugu radi naknade imovinske štete, izazvanih povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/20, nad stečajnim dužnikom „F.“ AD Bečej u stečaju, dok je J. I. iz Beograda, sa prebivalištem u Harlemu, Kraljevina Holancija, preko istog punomoćnika, istom sudu podnela 1. septembra 2022. godine tužbu radi naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, te da je odredbama člana 16. st. 3. i 4. istog zakona propisano da se tužbe za novčano obeštećenje, odnosno za naknadu imovinske štete, koje su podnete u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona, po kojima nisu donete prvostepene odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatraju ustavnim žalbama, Prvi osnovni sud u Beogradu je dostavio sva tri predmeta Ustavnom sudu, kao nadležnom na dalji postupak i odlučivanje.

Podnosioci D. I. i J. I. su u predmetnim tužbama, sada ustavnim žalbama (u daljem tekstu: ustavne žalbe), naveli da su zbog predugog trajanja stečajnog postupka izjavili prigovore radi ubrzavanja postupka koji su usvojeni rešenjima Privrednog suda u Novom Sadu i utvrđena im je povreda prava na suđenje u razumnom roku. Ovi podnosioci su naveli da su im u predmetnom stečajnom postupku utvrđena potraživanja ali da nisu namirena i zahtevali su da im na ime naknade imovinske štete budu isplaćeni određeni novčani iznosi, dok je podnosilac D. I, pored toga, u ustavnoj žalbi od 15. jula 2022. godine istakao i zahtev da mu na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku bude dosuđen iznos od 2.000 evra.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavne žalbe i spise predmeta nadležnog suda, te pribavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „F.“ AD Bečej otvoren je rešenjem Trgovinskog suda u Novom Sadu St. 40/09 od 15. oktobra 2009. godine (sada predmet Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/20). Stečajni dužnik je preduzeće sa većinskim državnim kapitalom.

Pravnom prethodniku podnosilaca pok. Lj. J. utvrđeno je i priznato potraživanje po osnovu neisplaćenih zarada, koje nije namireno.

Podnosioci ustavnih žalbi su u predmetnom stečajnom postupku stečajni poverioci, (a pored njih i još troje naslednika iza pok. Lj. J.), na osnovu rešenja Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/20 od 17. juna 2021. godine.

Rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/20 od 17. juna 2021. godine je ispravljena lista priznatih i osporenih potraživanja utvrđena zaključkom St. 32/10 od 18. januara 2011. godine i rešenje Privrednog suda u Novom Sadu St. 32/10 od 9. jula 2019. godine sa svim dosadašnjim dopunama i izmenama, tako što na mesto poverioca sada pok. Lj. J, čija su potraživanja zavedena pod rednim brojem 0148, 0149 i 0183/02 sada stupaju kao poverioci druga lica, i to: S. V. iz Bečeja, D.I. iz Srborana, D. I. i J. I, oboje iz Beograda, M. M. iz Novog Sada i M.N. iz Srbobrana, na po 1/8 udela što predstavlja iznose od po 161.551.32 dinara (od čega u 2. isplatnom redu 3.670,00 dinara i u 4. isplatnom redu 157.881.32 dinara), sve na osnovu rešenja o nasleđivanju javnog beležnika A. G. iz Srbobrana UPP: 379-2019 (veza O. 1995/2019) od 20. oktobra 2020. godine.

Pravnosnažnim rešenjima Privrednog suda u Novom Sadu R4. St. 751/2021 od 15. septembra 2021. godine, R4. St. 750/2021 od 15. septembra 2021. godine i R4 St. 753/2021 od 17. septembra 2021. godine, pored ostalog, je utvrđeno da je predlagačima, ovde podnosiocima ustavne žalbe, M. M, D. I. i J. I, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/20. Navedenim rešenjima je obavezana Republika Srbija da na ime troškova postupka isplati podnosiocima označen novčani iznos.

Osporenom presudom Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 69/23 od 26. aprila 2023. godine pravnosnažno je obavezana tužena Republika Srbija da podnositeljki M. M, na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku, isplati iznos od 300 evra, dok je deo tužbenog zahteva podnositeljke preko dosuđenog do traženog iznosa od 2.000 evra odbijen. Takođe, tužena je obavezana da podnositeljki naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Osnovnog suda u Bečeju Prr. 15/22 od 17. marta 2022. godine S. V. iz Bečeja je pravnosnažno dosuđen iznos od 1.500 evra na ime naknade štete (novčanog obeštećenja) za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku, dok je tužbeni zahtev odbijen za iznos preko dosuđenog do traženog iznosa od 2.000 evra.

4. Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Odredbama člana 16. st. 3. i 4. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se tužbe za novčano obeštećenje i za naknadu imovinske štete, koje su podnete u vezi sa povredom prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom ili izvršnom postupku iz člana 1. ovog zakona po kojoj nisu donete prvostepene odluke do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatraju ustavnim žalbama.

Odredbom člana 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) je propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i da su oni hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud konstatuje da je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stupio na snagu 1. januara 2016. godine i da je njime predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud. Takođe, iz odredaba člana 26. stav 1. i člana 31. stav 1. ovog zakona proizlazi da se pravo na novčano obeštećenje (neimovinska šteta), odnosno naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvaruje pred nadležnim sudovima, i to podnošenjem tužbe protiv Republike Srbije. Međutim, citiranim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku isključena je primena predmetnog zakona u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, što znači da u ovoj vrsti postupaka sudovi više nisu nadležni za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, već je to postala isključiva nadležnost Ustavnog suda, bez obzira na to da li je predmetni postupak u toku ili je okončan.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je najpre odlučivao o tome da li je podnosiocima D. I. i J. I. povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, zbog kašnjenja u namirenju i isplati pravnosnažno utvrđenih potraživanja iz radnog odnosa prema preduzeću sa većinskim državnim kapitalom, kao i o zahtevu za naknadu materijalne štete u visini utvrđenih a nenaplaćenih potraživanja.

U vezi navoda podnosilaca D. I. i J. I, povodom povrede prava na imovinu, Ustavni sud je imao u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, a koju prihvata i Ustavni sud. U više presuda koje su u ovoj vrsti predmeta donete protiv Republike Srbije, Evropski sud je zauzeo stav da je tužena država odgovorna ratione persone za neizvršenje odluka donetih protiv preduzeća sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, pri čemu se od tužene države zahteva da iz sopstvenih sredstava isplati iznose dosuđene pravnosnažnim sudskim odlukama (videti presude u predmetima: Kačapor i drugi protiv Srbije, predstavke br. 2269/06, 3041/06, 3042/06, 3043/06, 3045/06 i 3046/06, od 15. januara 2008. godine, st. 96-99. i Crnišanin i drugi protiv Srbije, predstavke br. 35835/05, 43548/05, 43569/05 i 36986/06, od 13. januara 2009. godine, st. 110-111.). Navedeno stanovište prihvatio je i Ustavni sud u svojoj praksi (videti, pored drugih, odluke Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine i Už-7134/2017 od 8. novembra 2018. godine, dostupno na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu sopstveni stav da je utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov isticanja povrede prava na imovinu i zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja, te da su pravnosnažnim rešenjima nadležnog privrednog suda usvojeni prigovori podnosilaca i utvrđeno je da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku, u kome je njihov pravni prethodnik prijavio svoja potraživanja iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, a koja su mu u tom postupku priznata, ali nisu namirena.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Novom Sadu da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca D. I. i J. I. koja potiču iz radnog odnosa njihovog pravnog prethodnika u stečajnom postupku u predmetu tog suda St. 32/20, prema stečajnom dužniku sa pretežnim državnim kapitalom, predstavlja povredu prava na imovinu iz člana 58. Ustava (videti Odluku Už-14718/2023 od 8. februara 2024. godine). Stoga je Ustavni sud usvojio ustavne žalbe ovih podnosilaca, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke, utvrdio pravo ovih podnosilaca na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/20, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Razmatrajući ostale navode iz ustavnih žalbi podnosilaca D. I. i M. M, Ustavni sud konstatuje da je:

7.1. Podnosilac D. I. izjavio ustavnu žalbi radi naknade nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 32/20.

7.2. Podnositeljka M. M. izjavila ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gžrr. 69/23 od 26. aprila 2023. godine, zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Kako iz navoda proizilazi da je, zapravo, nezadovoljna visinom pravnosnažno dosuđenog novčanog obeštećenja osporenom presudom, njene navode o povredi označenog prava, Ustavni sud nije razmatrao, s obzirom da je ona, u suštini istakla povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud, najpre, ukazuje na stav Evropskog suda izražen u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), koji u svojoj praksi primenjuje i Ustavni sud još od 2020. godine (vid. Odluke Ustavnog suda Už-277/17 od 4. juna 2020. godine i Už-7309/18 od 17. decembra 2020. godine, obe javno objavljene na internet stranici Ustavnog suda i u „Službenom glasniku Republike Srbije“), a prema kome se iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra, dosuđen na nacionalnom nivou, može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku.

U vezi sa činjenicom da su podnosioci ustavne žalbe D. I. i M. M. stupili u predmetni stečajni postupak na mesto svog pravnog prethodnika pok. Lj. J, zajedno sa još četiri pravna sledbenika, među kojima je S. V. iz Bečeja, Ustavni sud ukazuje na to da je Evropski sud, u više svojih odluka, izrazio stav po pitanju visine naknade neimovinske štete zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, u slučajevima kada su podnosioci predstavki pravni sledbenici lica na koje ta sudska odluka glasi. Naime, dovoljna i adekvatna naknada koja se dosuđuje podnosiocima predstavki kao pravnim sledbenicima lica na koje sudska odluka glasi, bez obzira na njihov broj, upravo je ona naknada koja bi pripala njihovom pravnom prethodniku (videti Mehmedović i drugi protiv Srbije, predstavka broj 23202/20 i 14 drugih, presuda od 29. septembra 2022. godine i predmet Novica Ranđelović protiv Srbije i drugi podnosioci, predstavka 42495/18 i druge, odluka od 29. aprila 2021. godine).

Polazeći od navedenog, u situaciji kada je bilo šest pravnih sledbenika pok. Lj. J, te kada je M. M, kao jednoj od pravnih sledbenika, osporenom presudom pravnosnažno dosuđen iznos od 300 evra, a drugom pravnom sledbeniku istog pravnog prethodnika – S. V. iz Bečeja pravnosnažno dosuđen iznos od 1.500. evra po presudi Osnovnog suda u Bečeju Prr. 15/22 od 17. marta 2022. godine, to proizilazi da je pravnim sledbenicima već ukupno dosuđen iznos 1.800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, a što svakako prevazilazi iznos koji i Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku. Shodno navedenom, Ustavni sud zaključuje da su podnosioci D. I. i M. M. izgubili „status žrtve“ Ustavom zajemčenog prava, jer pravnim sledbenicima, bez obzira na njihov broj, pripada ona naknada koja bi pripala njihovom pravnom prethodniku.

Ustavni sud ukazuje da podnosioci, kao pravni sledbenici pok. Lj. J, u svojim ustavnim žalbama nisu naveli da ima drugih naslednika, te da li je nekima od njih dosuđena ova vrsta obeštećenja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavne žalbe podnosilaca D. I. u ovom delu i M. M. odbacio, rešavajući kao u tački 3. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. U pogledu zahteva podnosilaca D. I. i J. I. za naknadu troškova parničnih postupaka koji su pred nadležnim sudom vođeni do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (a koji je nakon toga ustupljen na nadležnost Ustavnom sudu), Ustavni sud najpre ukazuje da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, tj. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se tužbe podnosilaca u smislu citiranih izmena Zakona smatraju ustavnim žalbama, Ustavni sud je zahtev podnosilaca za naknadu troškova parničnih postupaka, razmatrao u smislu odredaba o troškovima postupka pred Ustavnim sudom iz člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.).

Ustavni sud primećuje da je punomoćnik podnosilaca ovih ustavnih žalbi izjavio veći broj pojedinačnih ustavnih žalbi koje sadrže istovrsne zahteve i koje se tiču istog stečajnog postupka i istog činjeničnog stanja, podnoseći posebne zahteve za svakog od podnosilaca, pri čemu su i ovi zahtevi dodatno fragmentisani tako što su, kao i ovom slučaju, podnošeni posebni zahtevi (tužbe) za naknadu nematerijalne štete i posebni zahtevi (tužbe) za naknadu materijalne štete. Ustavni sud dalje primećuje da ovakvo postupanje punomoćnika ne može doprineti ekonomičnosti, niti efikasnosti odlučivanja u predmetima u kojima stranka već duži vremenski period čeka namirenje svog potraživanja iz radnog odnosa, a što je primarni cilj delotvorne zaštite prava. Istovremeno, ovakvo postupanje dovodi do rasta ukupnog broja sudskih predmeta i može negativno da utiče na organizaciju i opterećenost u radu sudova, a što dalje može dovesti do dužeg trajanja sudskih postupaka uopšte i usporiti proces odlučivanja (videti odluku Evropskog suda u predmetu Alessandro Ferrara protiv Italije i 18 drugih predstavki, predstavke br. 2394/22 i dr, od 16. maja 2023. godine, st. 45-68.).

Ustavni sud, takođe, konstatuje da su podnosiocima ustavnih žalbi odlukama nadležnog suda kojima su usvojeni njihovi prigovori radi ubrzavanja postupka pravnosnažno već dosuđeni odgovarajući novčani iznos na ime troškova postupka za zastupanje od strane advokata. Pored toga, Ustavni sud naglašava da je usvojenim izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i ovom odlukom Ustavnog suda obezbeđena delotvorna zaštita prava podnosilaca, koja će, u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda, traženu zaštitu prava brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema.

Imajući navedeno u vidu, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom na ime zastupanja od strane advokata u svakom pojedinačnom predmetu, budući da ti troškovi nisu opravdani, niti nužni. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

 

Slični dokumenti

• Už 17593/2023: Naknada materijalne i nematerijalne štete u leskovačkom stečaju
• Už 14748/2023: Zaštita prava na imovinu i suđenje u razumnom roku B. C
• Už 14944/2023: Usvajanje ustavnih žalbi grupe građana zbog povrede prava na imovinu
• Už 14657/2023: Povreda prava na imovinu zaposlenih u stečaju preduzeća „H“
• Už 19894/2023: Rešavanje potraživanja iz radnog odnosa u stečaju AD „I.“
• Už 15470/2023: Povreda prava na imovinu i neimovinska šteta u Beogradu
• Už 931/2025: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu u stečajnom postupku