Utvrđenje povrede prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja iz radnih odnosa, utvrđenih u izvršnim postupcima protiv dužnika sa pretežnim društvenim kapitalom, i dosuđuje naknadu materijalne štete.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. maja 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetima I. 15958/13 i I. 18933/13 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 160/15, a po osnovu rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 15958/13 od 25. juna 2013. godine i I. 18933/13 od 5. jula 2013. godine umanjenih za iznose koji su mu po tim osnovima eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 19. septembra 2017. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 1131/16 od 24. maja 2016. godine, zbog povrede načela iz čl. 16, 18. i 22. Ustava Republike Srbije, kao i zbog prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na naknadu štete, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 35. stav 2. i članom 36. stav 1. Ustava, te povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetima I. 15958/13 i I. 18933/13.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo da su mu osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređena ustavna prava, zbog toga što nije rešeno o nje govom zahtevu za povredu prava na imovinu u osporenim izvršnim postupcima i što mu nije dosuđena materijalna šteta, te da je takva odluka u suprotnosti sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava. Istakao je zahtev za naknadu materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, kao i dopis Privrednog suda u Beogradu 3. St- 160/15 od 28. februara 2020. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 20. maja 2013. godine dva predloga za izvršenje Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv izvršnog dužnika „J.“ AD „P.“ DOO iz Beograda, radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa.

Prvi osnovni sud je rešenjima I. 15958/13 od 25. juna 2013. godine i I. 18933/13 od 5. jula 2013. godine usvojio predložena izvršenja.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 160/15 od 20. maja 2015. godine otvoren je stečajni postupak nad H. „J .“ AD iz Beograda (matično preduzeće u odnosu na „J.“ AD „P.“ DOO). Podnosilac je prijavio svoje potraživanje u stečajnom postupku kao razlučni poverilac (broj prijave 216), a na osnovu rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 15958/13 od 25. juna 2013. godine i I. 18933/13 od 5. jula 2013. godine. Razlučno potraživanje mu je utvrđeno u ukupnom iznosu od 3.523.783,63 dinara. U dosadašnjem toku stečajnog postupka nije bilo isplata.

Viši sud u Beogradu je rešenjem R4.I. 477/15 od 29. septembra 2016. godine utvrdio da je predlagaču , ovde podnosiocu ustavne žalbe, u izvršnim postupcima koji se vode pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetima I. 15958/13 i I. 18933/13 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava , naložio nadležnom sudu da preduzme sve radnje da navedene izvršne postupke okonča u primerenom roku, te je predlagaču na ime primerene naknade zbog utvrđene povrede prava dosudio iznos od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti. Pored toga, odbio je kao neosnovan zahtev predlagača da mu se dosudi materijalna šteta u visini iznosa dosuđenih pravnosnažnim presudama i rešenjima o izvršenju.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 1131/16 od 24. maja 2016. godine je, između ostalog, potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu R4.I. 477/15 od 29. septembra 2016. godine u delu u kojem je odbijen zahtev predlagača da mu se dosudi materijalna šteta.

4. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnosi oca ustavne žalbe utvrđen ih u izvršnim postupcima, a protiv dužnika – zavisnog preduzeća „J.“ AD „P.“ DOO iz Beograda, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežni društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. stav 1. Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosi oca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđen ih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 160/15, a po osnovu rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 15958/13 od 25. juna 2013. godine i I. 18933/13 od 5. jula 2013. godine, umanjenih za iznose koji su mu po tim osnovima eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. S obzirom da je podnosiocu utvrdio pravo na naknadu materijalne štete, Ustavni sud nije posebno razmatrao ustavnu žalbu u delu kojim je osporeno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 1131/16 od 24. maja 2016. godine, imajući u vidu da podnosi lac t o rešenje osporava isključivo zbog toga što je nje gov zahtev za naknadu materijalne štete pravnosnažno odbijen.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.