Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao gotovo 11 godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra zbog nedelotvornog postupanja suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. Š . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 10. maja 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. Š . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu I. 3194/14 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. Š . iz Beograda je , 1. decembra 2015. godine, preko punomoćnika V . D . Ć, advokata iz Užica, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu I. 3194/14.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je ovo prinudno izvršenje, u kome je izvršni dužnik opstruisao postupak prikrivanjem pokretne imovine, trajalo više od deset godina, pa da je podnositeljka bila prinuđena da zaključi poravnanje sa izvršnim dužnikom nakon čega je sud obustavio izvršni postupak. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenog ustavnog prava, kao i pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne, materijalne štete i troškova sastavljanja ustavne žalbe .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje no Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Užicu I. 3194/14, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Izvršni poverilac S. Š, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 14. decembra 2004. godine Opštinskom sudu u Užicu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika M . S , na osnovu pravnosnažne i izvršne presude istog suda P. 355/03 od 8. septembra 2004. godine, kojom je dužnik obavezan da isplati poveriocu troškove parničnog postupka u iznosu od 70.660,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana donošenja te presude , tražeći da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Imajući u vidu da je izvršni poverilac prethodno tražila da se prinudno izvrši navedena presuda u delu u kome joj je dosuđeno potraživanje naknade nematerijalne štete u iznosu od 200.000,00 dinara, Opštinski sud u Užicu je 14. februara 2005. godine doneo rešenje I. 205/05, kojim je spojio dva predmeta i doneo rešenje o prinudnom izvršenju oba potraživanja.

U zapisniku o popisu i proceni od 10. maja 2005. godine je konstatovano da je sudski izvršitelj izašao na lice mesta i da izvršni dužnik ne poseduje pokretne stvari koje bi mogle biti predmet popisa.

Prvostepeni sud je zaključkom od 31. maja 2005. godine naložio izvršnom poveriocu da se u roku od tri meseca od dana prijema tog zaključka izjasni o ponovnom popisu pokretnih stvari, pod pretnjom obustavljanja postupka.

Izvršni poverilac je 31. avgusta 2005. godine tražila od suda da ponovo pristupi popisu, ističući da izvršni dužnik živi u seoskom domaćinstvu, te da drži stoku i ima poljoprivredne prinose, pa da je nemoguće da dužnik nema pokretnih stvari koje mogu biti predmet popisa.

U zapisniku o popisu i proceni od 1. februara 2006. godine je konstatovano sledeće: da je sudski izvršitelj izašao na lice mesta sa punomoćnikom izvršnog poverioca i da je izvršitelj u prizemlju porodične kuće, u kome živi dužnik, zatekao nameštaj i ostalo pokućstvo; da je izvršni dužnik izjavio da u štali ima jedna krava koja pripada njegovoj majci, a da postoje pokretne stvari na prvom spratu kuće na kojima pravo svojine ima njegov brat; da je izvršitelj zatekao i jedan veliki plast sena od 1000 kg, koji se prema navodima izvršnog dužnika koristi za ishranu krave koja se nalazi u vlasništvu dužnikovog brata; da stvari koje su zatečene u prizemlju kuće ne mogu biti predmet popisa; da je izvršni dužnik izjavio da je spreman da se u roku od dva meseca javi punomoćniku izvršnog poverioca radi izmirenja duga.

Opštinski sud u Užicu je rešenjem od 4. maja 2006. godine tražio od izvršnog poverioca da se izjasni o tome da li je izvršni dužnik izmirio dug prema njoj.

Izvršni poverilac je podneskom od 12. maja 2006. godine obavestila prvostepeni sud da nije izmirila svoje potraživanje, tražeći da sud nastavi sprovođenje izvršenja.

Opštinski sud u Užicu je 2. juna 2006. godine doneo rešenje I. 205/05, kojim je obustavio ovaj izvršni postupak, ističući da prilikom ponovnog popisa na adresi izvršnog dužnika nisu nađene pokretne stvari koje bi mogle biti predmet izvršenja.

Izvršni poverilac je 9. juna 2006. godine podnela prigovor protiv navedenog rešenja, ukazujući da je sudski izvršitelj prilikom drugog popisa “poverovao na reč“ izvršnom dužniku u vezi prava svojine na domaćim životinjama i stvarima koje se nalaze na prvom spratu kuće, bez bilo kakvih dokaza.

Postupajući po prigovoru izvršnog poverioca, veće Opštinskog suda u Užicu je rešenjem Ipv I. 50/06 od 13. oktobra 2006. godine vratilo spise predmeta izvršnom sudiji radi provere činjenica, ističući da postoji potreba da se sudski izvršitelj izjasni o navodima iz prigovora izvršnog poverioca, kao i za saslušanjem M . S, brata izvršnog dužnika.

Nakon što su sudski izvršitelj i M. S . dali sudu izjave 1. novembra i 29. novembra 2006. godine, izvršni sudija je prosledio spise predmeta veću radi odlučivanja o prigovoru izvršnog poverioca.

Veće Opštinskog suda u Užicu je rešenjem Ipv I. 59/06 od 30. novembra 2006. godine ponovo vratilo spise predmeta izvršnom sudiji radi provere činjenica, imajući u vidu kontradiktornost izjave sudskog izvršitelja sa zapisnikom o popisu i proceni od 1. februara 2006. godine i da se brat izvršnog dužnika nije izjasnio u pogledu vlasništva na plastu sena koji može biti predmet izvršenja.

Nakon što su M. S . i sudski izvršitelj dali sudu izjave 26. decembra i 27. decembra 2006. godine, izvršni sudija je opet prosledio spise predmeta veću radi odlučivanja o prigovoru izvršnog poverioca.

Veće Opštinskog suda u Užicu je rešenjem Ipv I. 1/07 od 22. januara 2007. godine ponovo vratilo spise predmeta izvršnom sudiji radi provere činjenica, ističući da izvršni sudija pre odlučivanja o prigovoru treba da pribavi podatke iz Službe za katastar nepokretnosti u pogledu vlasništva na nepokretnosti na kojoj se nalaze pokretne stvari koje je našao sudski izvršitelj prilikom drugog popisa, kao i na ostalim nepokretnostima koje dužnik, prema navodima njegovog brata, koristi u zajednici sa drugim licima.

Prvostepeni sud je zaključkom od 21. marta 2007. godine naložio izvršnom poveriocu da u roku od osam dana od dana prijema zaključka dostavi tražene dokaze, ne opredeljujući o kojim katastarskim parcelama je reč.

Izvršni poverilac je podneskom od 28. marta 2007. godine obavestila sud da je neutemeljen zaključak kojim traži od nje da dostavi dokaze o pravu svojine na nepokretnosti na kojima se nalaze pokretne stvari izvršnog dužnika, imajući u vidu da prinudno izvršenje u konkretnom slučaju nije određeno na toj nepokretnosti.

Opštinski sud u Užicu je zaključkom od 17. aprila 2007. godine ponovo naložio izvršnom poveriocu da dostavi navedene dokaze.

Izvršni poverilac je podneskom od 30. aprila 2007. godine ukazala da je sud tražene podatke trebalo da pribavi od izvršnog dužnika i da je od Službe za katastar nepokretnosti još ranije dobila podatak da “nema nikakvih nepokretnosti koje se vode na ime izvršnog dužnika, njegovog oca, brata, supruge ili dece“, zbog čega je i bila prinuđena da traži sprovođenje izvršenja na pokretnim stvarima izvršnog dužnika.

Opštinski sud u Užicu je zaključkom od 20. marta 2008. godine naložio izvršnom poveriocu da u roku od osam dana od dana prijema zaključka da dostavi podatak o tome ko su zakonski naslednici sada pok. M. S, imajući u vidu da se ovo lice u javnim knjigama vodi kao vlasnik na nepokretnosti na kojima se nalaze navedene pokretne stvari.

Izvršni poverilac je podneskom od 2. aprila 2008. godine obavestila sud da je navedene podatke trebalo da traži od izvršnog dužnika kao bliskog srodnika pokojnika.

Odlučujući o prigovoru izvršnog poverioca, veće Opštinskog suda u Užicu je rešenjem Ipv I. 10/08 od 9. maja 2008. godine ukinulo prvostepeno rešenje o obustavljanju postupka i vratilo predmet izvršnom sudiji na ponovno postupanje , nalazeći da izvršni dužnik nije pružio dokaze da drugo lice ima pravo svojine na kravi i plastovima sena koji služe za ishranu krave, a koje predstavljaju pokretne stvari koje su mogle biti predmet popisa i koje nisu izuzete od izvršenja.

Nakon stupanja na snagu i početka primene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva iz 2008. godine i Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine, prinudno izvršenje je 2010. godine nastavljeno pred Osnovnim sudom u Užicu kao stvarno i mesno nadležnim sudom. Predmet je zaveden pod brojem I. 3194/14.

Osnovni sud u Užicu je zaključkom od 17. novembra 2014. godine naložio izvršnom poveriocu da se u roku od pet radnih dana od dana prijema zaključka izjasni da li je namirila svoje potraživanje ili traži nastavak sprovođenja izvršenja.

Izvršni poverilac je podneskom od 26. januara 2015. godine obavestila sud da nije ostvarila svoje potraživanje, pa je tražila da sud od izvršnog dužnika pribavi izjavu o imovini.

Osnovni sud u Užicu je 27. januara 2015. godine doneo rešenje I. 3194/14, kojim je naložio izvršnom dužniku da u roku od pet radnih dana od dana prijema rešenja pristupi u sud radi davanja izjave o imovini na zapisnik pred sudijom ili da u istom roku dostavi izjavu o imovini koju poseduje u tri primerka.

Izvršni dužnik je 18. februara 2015. godine dao izjavu na zapisnik pred sudom, ističući da je nezaposlen i da ne poseduje bilo kakvu imovinu.

U zapisniku o popisu i proceni od 23. oktobra 2015. godine je konstatovano sledeće: da je sudski izvršitelj izašao na lice mesta i da je zatekao izvršnog dužnika, koji je izjavio da nema novca da plati dug; da je izvršitelj popisao pokretne stvari koje je našao na imanju dužnika (televizor, 14 ovaca, 3 jagnjadi itd.); da su bivša supruga izvršnog dužnika Lj. S . i njegov sin D . S . istakli da su životinje koje se nalaze u štali u vlasništvu M . S, a da Lj . S . ima pravo svojine na ostalim pokretnim stvarima koje su popisane tom prilikom.

Lj. S . je 28. oktobra 2015. godine, u svojstvu trećeg lica, podnela prigovor prvostepenom sudu, tražeći da se izvršenje na popisanim pokretnim stvarima proglasi nedopustivim.

Izvršni poverilac i izvršni dužnik su 3. novembra 2015. godine pred Osnovnim sudom u Užicu zaključili poravnanje, kojim su: u stavu prvom izreke saglasno konstatovali da ukupno potraživanje izvršnog poverioca iznosi 4.000,00 evra, u dinarskoj protivvrednosti ; u stavu drugom izreke se obavezao izvršni dužnik da izvršnom poveriocu isplati navedeni iznos u deset jednakih mesečnih rata u iznosu od po 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, počev od novembra 2015. godine; u stavu trećem izreke konstatovali da je izvršni dužnik tom prilikom isplatio prvu mesečnu ratu; u stavu četvrtom potvrdili da će izvršni poverilac za slučaj neispunjenja obaveze po ovom poravnanju imati pravo da potražuje zakonsku zateznu kamatu na svaku dospelu ratu. Nakon zaključenja poravnanja, Osnovni sud u Užicu je istog dana doneo rešenje I. 3194/14, kojim je obustavio ovaj izvršni postupak.

Lj. S . je podneskom od 4. novembra 2015. godine povukao navedeni prigovor radi nedopustivosti izvršenja, što je prvostepeni sud konstatovao u rešenju I. 3194/14 od 2. decembra 2015. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku (“Službeni list SRJ“, br. 28/00, 73/2000 i 71/01), koji je važio u vreme podnošenja predloga podnosioca ustavne žalbe za izvršenje i koji se u najvećem delu primenjivao na predmetni izvršni postupak, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.); da se rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima dostavlja dužniku prilikom preduzimanja prve izvršne radnje, ako ovim zakonom nije drukčije određeno (član 67.) (član 40. stav 4.); da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje na pokretnim stvarima i za sprovođenje tog izvršenja mesno je nadležan sud na čijem se području nalaze te stvari (član 63.); da poverilac može predložiti da sud donese rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima, ne naznačujući mesto gde se stvari nalaze i da je za odlučivanje o tom predlogu mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi prebivalište ili boravište, odnosno sedište dužnika (član 64. st 1. i 2.); da se izvršenje na pokretnim stvarima sprovodi popisom i procenom stvari, prodajom stvari i namirenjem poverioca iz iznosa dobijenog prodajom (član 66. stav 1.); da će službeno lice, pre nego što pristupi popisu, predati dužniku rešenje o izvršenju i pozvati ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima (član 67. stav 1.); da će se popisati onoliko stvari koliko je potrebno za namirenje poveriočevog potraživanja i troškova izvršenja i da se prvenstveno popisuju stvari u pogledu kojih nema primedaba o postojanju prava koje bi sprečavalo izvršenje i stvari koje se najlakše mogu unovčiti, pri čemu će se uzeti u obzir i izjave prisutnih stranaka i trećih lica o tome (član 69. st. 1. i 2.); da će sud, ako se prilikom popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja , o tome obavestiti poverioc a koji nije prisustvovao popisu, pa da poverilac može u roku od tri meseca od dana prijema tog obaveštenja, odnosno od dana popisa kome je prisustvovao, predložiti da se ponovo sprovede popis i da će sud, ako poverilac u tom roku ne predloži da se popis ponovo sprovede, ili ako se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja, obustaviti izvršenje (član 73.).

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari, je propisano: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da se izvršni dužnik i izvršni poverilac mogu sporazumeti da se dug isplati na rate i o tome dostaviti sporazum overen u sudu, u kom slučaju će se izvršni postupak obustaviti po službenoj dužnosti (član 76. stav 4.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj izvršni postupak pokrenut 14. decembra 2004. godine, podnošenjem predloga za izvršenje podnositeljke ustavne žalbe Opštinskom sudu u Užicu i da je prinudno izvršenje okončano donošenjem rešenja o obustavljanju postupka Osnovnog suda u Užicu I. 3194/14 od 3. novembra 2015. godine, koje je usledilo odmah nakon što su stranke zaključile poravnanje kojim su regulisale imovinskopravne odnose povodom izvršne isprave.

Sa druge strane, ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je ocenio da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka trajanja izvršnog postupka uzme u obzir i period trajanja postupka koji je prethodio stupanju Ustava na snagu.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak trajao nepunih 11 godina, što bi, samo po sebi, moglo ukazati na činjenicu da izvršenje nije sprovedeno u okviru razumnog roka. Ipak, imajući u vidu da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnositeljke ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja raspravljanog prava za podnositeljku, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Budući da je podnosilac ustavne žalbe predložio da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika, Ustavni sud je konstatovao da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi se odrazila na dužinu trajanja postupka, jer je postupajući izvršni sud trebalo da odluči o predlogu za izvršenje, te da dostavi izvršnom dužniku rešenje o prinudnom izvršenju i pristupi drugim procesnim radnjama u cilju sprovođenja izvršenja.

Ustavni sud nalazi da su podnositeljka ustavne žalbe i njen punomoćnik preduzeli sve mere kako bi se ovaj izvršni postupak blagovremeno okončao.

Ustavni sud smatra da je pogrešno i nedelotvorno postupanje sudova prvenstveno dovelo do prekomerno dugog trajanja predmetnog izvršnog postupka. S obzirom na to da je u ovom izvršnom postupku kao sredstvo izvršenja određena prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika, Ustavni sud je ocenio da je načelo hitnog postupanja iz člana 4. stav 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine, koji se primenjivao na ovaj predmet u najvećem delu njegovog trajanja, podrazumevalo ne samo obavezu suda da u zakonskim rokovima odluči o predlogu za izvršenje, odnosno prigovoru izjavljenom protiv tog rešenja, već i dužnost suda da hitno dostavi izvršnom dužniku rešenje o izvršenju uz poziv dužniku da plati novčani iznos na ime duga, odnosno da što pre pristupi ostalim izvršnim radnjama - popis i procena stvari, prodaja stvari i namirenje izvršnog poverioca od iznosa dobijenog prodajom, u slučaju da dužnik ne postupi po nalogu i ne ispuni dobrovoljno obavezu. S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao da je navedeni procesni zakon sadržao prilično liberalne odredbe u pogledu sadržine predloga za izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, jer izvršni poverilac nije imao obavezu da naznači mesto gde se nalaze pokretne stvari, kada je za odlučivanje o predlogu za izvršenje bio mesno nadležan sud na čijem se području nalazilo prebivalište izvršnog dužnika, kao što je bilo reč u konkretnom slučaju. Sudski izvršitelj je u takvoj procesnoj situaciji imao ovlašćenje da popiše stvari koje se nalaze u državini dužnika i koje nisu mogle biti izuzete od izvršenja, u smislu odredaba člana 65. Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine, pa je izvršni poverilac nakon te izvršne radnje sticao založno pravo na popisanim stvarima. Treba istaći da su predmet popisa mogle biti samo pokretne stvari u pogledu kojih nije bilo primedaba o postojanju prava trećih lica koje bi sprečavalo izvršenje. Bez obzira što Zakon o izvršnom postupku iz 2000. godine nije predviđao procesno sredstvo kojim bi treće lice moglo da traži nedopustivost izvršenja na određenoj pokretnoj stvari, Ustavni sud nalazi da je na izvršnom dužniku ili trećem licu bio teret dokazivanja pripadnosti pokretnih stvari na kojima je izvršni poverilac predložio sprovođenje izvršenja, te da su u suprotnom bili ispunjeni uslovi da se sprovede izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari i namirivanjem potraživanja izvršnog poverioca iz novčanog iznosa dobijenog prodajom. To znači i da izvršni poverilac, u izvršnom postupku u kome je kao sredstvo izvršenja predložio prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika, nije imao obavezu da dokazuje kom licu pripada nepokretnost na kojoj se nalaze pokretne stvari na kojim je predloženo izvršenje. Sa druge strane, Ustavni sud je primetio da je izvršni sud u slučaju beuspešnog pokušaja popisa pokretnih stvari imao obavezu da obavesti o tome izvršnog poverioca koji nije prisustvovao popisu, kako bi poverilac u roku od tri meseca imao mogućnost da predloži da sudski izvršitelj ponovo pribegne navedenoj izvršnoj radnji. U tom kontekstu, Ustavni sud je primetio da je izvršni sud imao procesno ovlašćenje da obustavi izvršni postupak ukoliko izvršni poverilac u ostavljenom roku nije predložio da se ponovo sprovede popis ili ukoliko sudski izvršitelj prilikom drugog pokušaja nije našao pokretne stvari na kojima bi se moglo sprovesti izvršenje. Polazeći od svega navedenog, a imajući u vidu da je Opštinski sud u Užicu doneo rešenje o obustavljanju postupka I. 205/05 od 2. juna 2006. godine uprkos činjenici što je sudski izvršitelj prilikom drugog popisa pronašao stvari koje mogu biti predmet izvršenja i da je veću izvršnog suda trebalo nepune dve godine da odluči o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe izjavljenom protiv navedenog rešenja ( pri čemu je u tri navrata vraćalo spise predmeta izvršnom sudiji radi dopune postupka), te da je navedeni prvostepeni sud uporno insistirao na tome da podnositeljka ustavne žalbe dostavi dokaze o činjenicama koje nisu od značaja za sprovođenje izvršenja na pokretnim stvarima i da su izvršni sudovi imali više perioda neaktivnosti u kojima nisu preduzimali procesne radnje u cilju sprovođenja izvršenja, od kojih je jedan trajao čak šest godina i šest meseci (9. maj 2008. – 17. novembar 2014. godine), Ustavni sud je ocenio da se takvo postupanje izvršnih sudova u ovom predmetu ne može smatrati efikasnim, u smislu odredaba čl. 4. st. 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2000. godine i čl. 6. st. 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine. Iz iznetih razloga, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne šte te u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, svoju praksu i praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Razmatrajući zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, a koji je opredeljen u visini troškova ovog izvršnog postupka, Ustavni sud je imao u vidu prirodu prava na suđenje u razumnom roku čiju je povredu konstatovao u ovoj ustavnopravnoj stvari. U tom smislu, Ustavni sud ukazuje na svoju praksu koju je potvrdio i u ovom predmetu i prema kojoj se podnositeljki ustavne žalbe, u slučaju utvrđenja povrede prava zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dosuđuje pravo na naknadu nematerijalne štete kao vid pravičnog zadovoljenja, jer ovo pravo predstavlja satisfakciju zbog stanja nesigurnosti i neizvesnosti u kome se podnositeljka nalazila u dužem periodu u pogledu svojih građanskih prava i obaveza. Stoga je Ustavni sud ocenio da istaknuti zahtev za naknadu materijalne štete u visini troškova izvršnog postupka, nije spojiv za svrhom naknade štete koja se priznaje oštećenom u slučaju utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Zato je Ustavni sud ovaj zahtev odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

U vezi zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka po ovoj ustavnoj žalbi, Ustavni sud ističe da je odredbom člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove i da je licima koja žele da izjave ustavnu žalbu pružena svojevrsna pravna pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano Uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe (koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu), te smatra da nema uslova za određivanje naknade troškova postupka pred Sudom.

6. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47 . stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti