Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe izjavljene protiv pravnosnažnih krivičnih presuda

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažnih krivičnih presuda. Žalba je u delu protiv prvostepene i drugostepene presude neblagovremena, a u delu protiv presude Vrhovnog suda Srbije ne sadrži ustavnopravne razloge za tvrdnje o povredi prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-793/2009
28.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, drBosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Rože Dimović iz Čantavira, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Rože Dimović izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Subotici K. 989/06 od 24. januara 2008. godine, presude Okružnog suda u Subotici Kž. 259/08 od 26. avgusta 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 533/08 od 12. decembra 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Roža Dimović iz Čantavira podnela je 25. maja 2009. godine, preko punomoćnika Viktora Juhasa Đurića, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1, člana 33. stav 2. i 3. i člana 34. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi da je podnositeljka pravosnažno osuđena zbog krivičnog dela krađe, zajedno sa saokrivljenom Đ.K, i osuđena na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca. U ustavnoj žalbi je hornološki izložen tok postupka, a tvrdnje kojima se obrazlaže povreda označenih prava vezane su za tok krivičnog postupka. Naime, podnositeljka navodi: da je saslušana kod istražnog sudije 23. oktobra 2006. godine bez branioca, da su razlozi pravičnosti nalagali da joj se postavi besplatni branilac, da je bilo "iluzorno" očekivati da se nepismena osoba sama brani; da je iz krivičnih spisa "nestao" zapisnik sa glavnog pretresa održanog 29. juna 2007. godine, da su sudovi prenebregli činjenicu da su svi saslušani svedoci dali iskaz da je oštećeni "notorni pijanac", pa su time zanemarili i pretpostavku nevinosti okrivljene; da ni optužnica, ni izreke presuda ne sadrže bitna obeležja bića krivičnog dela iz člana 203. KZ u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe, kao okrivljenu; da drugostepeni sud nije cenio "neke" bitne žalbene navode iako je to dužan da čini; te da je Vrhovni sud Srbije u osporenoj presudi odlučujući o zahtevu za preispitivanje pravosnažne presude, bez otvaranja glavnog pretresa, utvrdio novu činjenicu štetnu po okrivljenu.

2. Iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije kojom je ustavna žalba ustanovljena kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda i odredbe člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), kojim se, saglasno Ustavu, uređuje postupak po ustavnoj žalbi, proizlazi da je u ovom postupku Ustavni sud nadležan jedino da utvrđuje da li je osporenim pojedinačnim aktom povređeno ili uskraćeno označeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda, a ne da nakon ili umesto redovnih sudova ispituje zakonitost akata donetih u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se ukazuje na povredu ili uskraćivanje označenog ustavnog prava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak protiv podnositeljke ustavne žalbe pravosnažno okončan osporenom presudom Okružnog suda u Subotici Kž. 259/07 od 26. avgusta 2008. godine, kao i da je osporena presuda Vrhovnog suda Srbije Kzp. 533/08 od 12. decembra 2008. godine doneta u postupku po zahtevu branioca podnositeljke ustavne žalbe podnetom radi ispitanje zakonitosti prethodno donete pravosnažne presude, a koji je odbijen kao neosnovan, jer se njime u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje, a što nije zakonom propisani osnov za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Vrhovni sud Srbije posebno detaljno, na ustavnopravno prihvatljiv način obrazlaže svaki od navoda osuđene, ovde podnosteljke ustavne žalbe, a koji su u ustavnoj žalbi izneti kao navodi na kojima se zasnivaju tvrdnje o povredi označenih ustavnih prava.

4. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe protiv odluka donetih u krivičnom postupku počinje da teče danom dostavljanja drugostepene presude kojom je krivični postupak vođen protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno okončan. Ustavni sud je, odlučujući o ustavnoj žalbi u delu u kome je osporena presuda Opštinskog suda u Subotici K. 989/06 od 24. januara 2008. godine i presuda Okružnog suda u Subotici Kž. 259/08 od 26. avgusta 2008. godine, a zbog povrede prava iz prava iz člana 32. stav 1, člana 33. stav 2. i 3. i člana 34. Ustava Republike Srbije, prema navodima ustavne žalbe utvrdio da je braniocu okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, drugostepena presuda dostavljena 10. novembra 2008. godine. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 25. maja 2009. godine, dakle po isteku roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.

5. Odlučujući o ustavnoj žalbi u pogledu osporene presude Vrhovnog suda Srbije Kzp. 533/08 od 12. decembra 2008. godine, Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge na kojima bi se sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava zasnivala tvrdnja o njihovoj povredi i uskraćivanju, već podnositeljka, nezadovoljna ishodom postupka po izjavljenom vanrednom pravnom leku, u ustavnoj žalbi ponavlja razloge iznete u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude i u zahtevu za ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude, a koje su nadležni sudovi detaljno cenili na način koji se ne može smatrati proizvoljnim, ni arbitrernim, a što jedino može biti argument za istaknutu povredu prava na pravično suđenje.

S obzirom na sve prethodno izloženo, Ustavni sud je, i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 1181/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene i nedozvoljene ustavne žalbe
• Už 767/2009: Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku zbog neblagovremenosti
• Už 330/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neadekvatne naknade štete
• Už 319/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nenavođenja ustavnopravnih razloga
• Už 1231/2008: Ustavna žalba odbijena; presuda zasnovana na zakonitom dokazu, stariji akti van nadležnosti
• Už 54/2010: Odbijanje ustavne žalbe u krivičnom postupku zbog neosnovanosti i neblagovremenosti
• Už 82/2010: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog navodnih povreda u krivičnom postupku