Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku o prestanku službe

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku o prestanku službe podnosioca u Vojsci. Postupak je trajao osam godina, a glavni uzrok kašnjenja je višestruko poništavanje odluka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik V eća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Goran P. Ilić , Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i Jovice Savića iz sela Gornji Dejan , opština Vlasotince, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. maja 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Jovice Savića i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Vojnom poštom 3323 Niš u predmetu Int. broj 4-814/2 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ust ava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 8 00 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovica S avić iz sela Gornji Dejan, opština Vlasoti nce, podn eo je, 12. oktobra 2012. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, zajemčen ih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i prava na imovinu zajemčenog odredbama člana 58 . st. 1. i 2. Ustava, u upravnom postupku koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio pred Vojnom poštom 3323 Niš u predmetu Int. broj 4-814/2. Podnosilac se poziva i na povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Podnosilac detaljno opisuje tok osporenog upravnog postupka koji je u vreme izjavljivanja ustavne žalbe trajao punih sedam godina i šest meseci. Navodi i razloge koji se odnose na složenost postupka , postupanje nadležnih organa i sudova, kao i na sopstveno ponašanje.

Podnosilac predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, naloži nadležnim organima da hitno okončaju postupak i da mu se na ime nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda usled višegodišnjeg "maltretiranja" pred sudovima isplati naknada u iznosu od 8.000,00 evra. Podnosilac je u zahtevu istakao da trpi i materijalnu štetu u vidu izgubljene dobiti.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Vojne pošte 9808 Beograd, kao pravnog sledbenika ugašene Vojne pošte 3323 Niš , Vrhovnog suda Srbije U-SCG 937/06 i Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 18992/10, kao i celokupnu priloženu dokumentaciju, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odlu ke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Vojne pošte 3323 Niš Int. broj 4-814/2 od 8. aprila 2005. godine utvrđeno je da Jovici Saviću , ovde podnosiocu ustavne žalbe, na službi u Vojnoj pošti 3323/7-4b Grabovnica , na radnom mestu čuvar-protivpožarac , prestaje služba u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i Crne Gore, sa 10. majem 2005. godine. U tački 2. dispozitiva rešenja podnosiocu je priznato pravo na jednokratnu otpremninu u visini dvana estostrukog iznosa bruto plate sa danom prestanka službe, prema elementima plate za mesec u kome mu prestaje služba, dok je u tački 3. dispozitiva podnosi ocu utvrđeno pravo na otkazn i rok u trajanju od 30 dana, od 10. aprila do 10. maja 2005. godine. U obrazloženju prvostepenog rešenja je navedeno da je u postupku koji je prethodio njegovom donošenju utvrđeno da su ispunjeni uslovi za prestanak službe podnosiocu po potrebi službe, u smislu člana 143. stav 1. tačka 9) Zakona o Vojsci Jugoslavije .

Rešavajući o žalbi podnosioca od 18. aprila 2005. godine, VP 1099 Beograd je rešenjem pov. broj 1150-2 od 6. maja 2005. godine odbila kao neosnovanu žalbu podnosioca izjavljenu protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Podnosilac je 13. juna 2005. godine Sudu Srbije i Crne Gore podneo tužbu protiv drugostepenog rešenja, koja je zavedena pod brojem Us. 645/05.

Nakon što je 21. decembra 2006. godine, na osnovu odredbe člana 4. stav 1. Uredbe o položaju pojedinih institucija bivše Srbije i Crne Gore i Službi Saveta ministara ("Službeni glasnik RS", br. 49/06 i 63/06), Vrhovni sud Srbije preuzeo nerešene predmete koji se odnose na upravne sporove pokrenute pred Sudom Srbije i Crne Gore, taj sud je 13. marta 2008. godine doneo presudu U-SCG 937/06, kojom je uvažio tužbu podnosioca i poništio drugostepeno rešenje. U obrazloženju te presude je navedeno da tuženi organ nije ocenio navode žalbe kojima je isticano da nije ukinuto radno mesto na koje je podnosilac bio raspoređen i da je isti ratni vojni invalid sa 30% invaliditeta. Takođe, Vrhovni sud Srbije je utvrdio da se u spisima predmeta ne nalaze dokazi za zaključak tuženog organa da se podnosiocu pre prestanka službe nije moglo obezbediti nijedno od prava iz člana 144. stav 1. tada važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije, kao ni odluka ministra odbrane broj 4229-1 od 4. aprila 2005. godine za racionalizaciju i smanjenje broja zaposlenih civilnih lica na službi u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i Crne Gore, niti akt o sistematizaciji radnih mesta.

VP 1102 Beograd, kao pravni sledbenik VP 1099 Beograd, je u izvršenju navedene presude Vrhovnog suda Srbije done la rešenje Int. broj 5 246-2 od 21. oktobra 2008. godine , kojim je ponovo odbijena žalb a podnosi oca kao neosnovana. U obrazloženju drugostepenog rešenja je navedeno da su u ponovnom postupku pribavljeni akt Nacionalne službe za zapošljavanje - Filijala Leskovac broj 01-545/08-1402 od 24. jula 2008. godine iz koga se vidi da se prema evidenciji te organizacije nisu stekli uslovi za zasnivanje radnog odnosa podnosioca u struci na području opštine Vlasotince, akt Ministarstva odbrane - Sektor za ljudske resurse - Uprava za kadrove broj 7815-3 od 9. septembra 2008. godine iz koga se vidi da "u vreme prestanka službe podnosioca bez njegove saglasnosti zbog smanjenja broja izvršilaca" nije postojala mogućnost rasporeda na drugo odgovarajuće radno mesto, kao ni mogućnost prekvalifikacije, i o dluka ministra odbrane pov. broj 4229-1 od 4. aprila 2005. godine, koja se odnosi na organizacijske promene vezane za ukidanje radnih mesta.

Podnosilac je protiv navedenog drugostepeno g rešenja pokrenuo upravni spor u kome je Vrhovni sud Srbije presudom U. 7724/08 od 1. oktobra 2009. godine uvažio tužbu podnosioca i poništio osporeno rešenje. Taj sud je ocenio da se iz o dluke ministra odbrane pov. broj 4229-1 od 4. aprila 2005. godine , na koju se poziva tuženi organ, ne može zaključiti da li je radno mesto na koje je podnosilac raspoređen ukinuto ili je smanjen broj izvršilaca, kao i da su navedene potvrde pribavljene nakon donošenja prvostepenog rešenja, pri čemu se iz njih ne vidi iz čega proizlazi da se podnosiocu nije moglo obezbediti nijedno od prava iz člana 144. stav 1. tada važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije.

Postupajući u izvršenju presude Upravnog suda, drugostepeni organ je 28 . januara 2010. godine doneo rešenje Int. broj 807-2 kojim je treći put odbio kao neosnovanu žalbu podnosi oca. U ponovnom postupku je pribavljen akt Ministarstva odbrane - Sektor za politiku odbrane - Uprava za organizaciju int. broj 44-2 od 18. januara 2010. godine iz koga se vidi da je ukinuto radno mesto na koje je podnosilac bio raspoređen, kao i pomenuta odluka ministra odbrane pov. broj 4229-1 od 4. aprila 2005. godine .

Presudom Upravnog suda - Odeljenje u Nišu U. 18992/10 od 8. decembra 2011. godine uvažena je tužba podnosioca, poništeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovno odlučivanje. Taj sud je ponovio raniju ocenu Vrhovnog sud a Srbije da odluka ministra odbrane pov. broj 4229-1 od 4. aprila 2005. godine ne predstavlja akt kojim je ukinuto radno mesto podnosioca, dok se odluka ministra odbrane str. pov. broj 904-2 od 8. aprila 2005. godine, koja se navodi u potvrdi Ministarstva odbrane - Sektor za politiku odbrane - Uprava za organizaciju int. broj 44-2 od 18. januara 2010. godine, ne nalazi u spisima predmeta. Takođe, taj sud je smatrao da se potvrde pribavljene 2008. i 2010. godine ne mogu prihvatiti kao dokazi za utvrđivanje činjenica o ukidanju radnog mesta podnosioca, kao i o nemogućnosti obezbeđivanja jednog od prava iz člana 144. stav 1. tada važećeg Zakona o Vojsci Jugoslavije.

VP 1102 Beograd je rešenjem Up-2 broj 62-2 od 27 . decembra 2011. godine poništila prvostepeno rešenje od 8. aprila 2005. godine i predmet dostavila VP 9808 Beograd, kao pravnom sledbeniku VP 3323 Niš, na ponovni postupak . Drugostepeni organ je izneo odlučne činjenice koje prvostepeni organ treba da utvrdi u ponovnom postupku: da li je i kada ukinuto radno mesto na koje je podnosilac bio raspoređen, odnosno da li je na tom radnom mestu smanjen broj izvršilaca, da li se podnosiocu pre prestanka službe moglo obezbediti neko od prava predviđenih Zakonom, da li je podnosilac invalid rada i da li je ta invalidnost nastupila kao posledica njegovog radnog odnosa u Vojsci, da li je za utvrđivanje razloga za smanjenje broja izvršilaca, ukoliko je to bio slučaj, određena komisija i kako je ona cenila kvalitete rada podnosioca. Drugostepeni organ je ukazao prvostepenom organu da je dužan da u roku od 30 dana od prijema drugostepenog rešenja sprovede novi postupak u kome će pribaviti dokaze o navedenim činjenicama, omogućiti podnosiocu da učestvuje u postupku i da u obrazloženju novog rešenja navede sve dokaze koje je izveo i kako ih je cenio.

Postupajući u ponovnom postupku, VP 9808 Beograd je 9. aprila 2013. godine obavila službeni razgovor sa podnosiocem ustavne žalbe radi izjašnjavanja o tome da li prihvata raspoređivanje van dotadašnjeg mesta službovanja Niš.

Generalštab Vojske Srbije - Uprava za logistiku je donela rešenje int. broj 2643-2 od 22. aprila 2013. godine, kojim je odlučeno da se podnosilac raspoređuje sa dotadašnjeg formacijskog mesta čuvar-protivpožarac u VP 3323 Niš, na formacijsko mesto čuvar u Odeljenju za obezbeđenje, 302. skladišta pogonskih materijalnih sredstava, 3. skladišnog bataljona, Centralne logističke baze, Uprave za logistiku, mesto službovanja Prokuplje. U tački 2. dispozitiva je određeno da se podnosilac raspoređuje na navedeno formacijsko mesto danom javljanja na dužnost, a nakasnije 30 dana od dana saopštenja ovog rešenja. U obrazloženju rešenja je navedeno da su poništavanjem rešenja VP 3323 Niš Int. broj 4-814/2 od 8. aprila 2005. godine poništene i pravne posledice koje je ono proizvelo u pogledu prestanka službe podnosioca, u smislu odredbe člana 259. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku. Stoga je taj organ ocenio da je poništavanjem prvostepenog rešenja o prestanku službe podnosioca ostao na snazi njegov respored na formacijskom mest u čuvar -protivpožarac u VP 3323 Niš. Pozivajući se na odredbu člana 126. stav 3. Zakona o Vojsci Srbije koja se odnosi na raspoređivanje civilnih lica na službi u Vojsci, nalog Inspektorata odbrane str. pov. broj 248-8 od 26. marta 2013. godine i predlog Komande Centralne logističke baze, prvostepeni organ je rešio kao u izreci.

Rešenjem VP 9808 Beograd int. broj 8322-1 od 13. juna 2013. godine podnosilac je sa dotadašnjeg formacijskog mesta čuvar-protivpožarac u VP 3323 Niš raspoređen i postavljen u VP 2079 Niš na radno mesto čuvar u Odeljenju za obezbeđenje, 302. skladišta pogonskih materijalnih sredstava, 3. skladišnog bataljona, Centralne logističke baze, Uprave za logistiku, mesto službovanja Prokuplje, sa 24. majem 2013. godine .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud konstatuje da se odredba člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, čija se povreda takođe ističe u ustavnoj žalbi, sadržinski ne razlikuje od odredbe člana 32. stav 1. Ustava, kojom se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, kao element prava na pravično suđenje, te je navode ustavne žalbe o povredi navedenog prava cenio u odnosu na odgovarajuću odredbu Ustava.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari, pored navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i sledeće zakonske odredbe:

Zakonom o Vojsci Jugoslavije ("Službeni list SRJ", br. 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02 i "Službeni list SCG", br. 7/05 i 44/05), koji je bio na snazi u vreme odlučivanja o prestanku službe podnosioca ustavne žalbe, bilo je propisano : da civilnom licu u Vojsci prestaje služba bez njegove saglasnosti, pored ostalog, ako se ukida radno mesto na koje je raspoređeno ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom ra dnom mestu (član 143. tačka 9)); da civilnom licu u Vojsci čije se radno mesto ukida ili se smanjuje broj izvršilaca na jednom radnom mestu prestaje služba ako mu se prethodno nije moglo obezbediti jedno od sledećih prava – zasnivanje radnog odnosa u drugom preduzeću, ustanovi ili državnom organu na radnom mestu koje odgovara njegovoj stručnoj spremi ili sticanje stručne osposobljenosti, dokvalifikacije ili prekvalifikacije za rad u Vojsci ili zasnivanje radnog odnosa u preduzeću, ustanovi, odnosno državnom organu (član 144. stav 1. tač. 1) i 2)); da civilnom licu u Vojsci koje je invalid rada ne može prestati služba po odredbi člana 143. stav 1. tačka 9. ovog zakona dok mu se ne obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti ili ne ostvari pravo na penziju (144. stav 4.).

Odredbom člana 126. stav 3. Zakona o Vojsci Srbije ("Službeni glasnik RS", br. 116/07, 88/09, 101/10 i 10/15) propisano je da civilno lice na službi u Vojsci Srbije može u toku rada da bude raspoređeno na svako odgovarajuće formacijsko mesto, ako to zahtevaju potrebe službe.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 3/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) propisano je: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da postupak pokreće nadležni organ po službenoj dužnosti ili povodom zahteva stranke (član 113.); da kad je postupak pokrenut po službenoj dužnosti, organ može obustaviti postupak (prvi deo člana 121. stav 4.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, da ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (član 232. stav 1.); da se poništavanjem rešenja i oglašavanjem rešenja ništavim poništavaju i pravne posledice koje je to rešenje proizvelo (član 259. stav 1.).

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da je period u kome ovaj sud ima nadležnost da ocenjuje povredu prava na suđenje u razumnom roku započeo 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije, kojim je obezbeđena ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi. Međutim, kako upravni postupak i upravni spor predstavljaju jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da se za utvrđivanje opravdanosti trajanja postupka pred VP 3323 Niš u predmetu Int. broj 4-814/2, mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine.

Kada je reč o periodu bitnom za ocenu o povredi označenog ustavnog prava, Ustavni sud smatra da je on počeo da teče od dana kada je podnosilac izjavio žalbu u upravnom postupku, odnosno od 18. aprila 2005. godine. Ustavni sud je imao u vidu da je drugostepenim rešenjem od 27. decembra 2011. godine poništeno prvostepeno rešenje od 8. aprila 2005. godine i predmet vraćen na ponovno odlučivanje. Međutim, prvostepeni organ u ponovnom postupku nije umesto poništenog doneo novo rešenje, već je utvrdio da nisu bili ispunjeni zakonski uslovi da podnosiocu prestane civilna služba u Vojsci, zbog čega je 22. aprila 2013. godine doneto rešenje o njegovom raspoređivanju na odgovarajuće formacijsko mesto. Na taj način je uređen radnopravni status podnosioca ustavne žalbe kao civilnog lica na službi u Vojsci nakon poništaja rešenja o prestanku te službe. Iako se u navedenom slučaju upravni postupak pokrenut po službenoj dužnosti smatra formalno okončanim donošenjem zaključka o obustavljanju postupka, u smislu odredbe člana 121. stav 4. Zak ona o opštem upravnom postupku, Ustavni sud je našao da je postupak prestanka službe podnosioca u Vojsci faktički okončan donošenjem rešenja o raspoređivanju podnosioca od 22. aprila 2013. godine, kada više nije postojala neizvesnost u pogledu ishoda tog postupka. Stoga je period merodavan za ocenu istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku u ovom predmetu trajao osam godina.

Pored same dužine trajanja postupka, Ustavni sud je, pri ocenjivanju da li je period odlučivanja nadležnih organa i sudova o pravu podnosioca ustavne žalbe bio razuman, uzeo u razmatranje i sledeće kriterijume: složenost predmeta postupka, ponašanje podnosi oca kao stranke u postupku, postupanje nadležnih o rgana i sudova pred kojima je vođen postupak, kao i to o kom pravu podnosi oca je odlučivano.

Primenjujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku na konkretan slučaj, Ustavni sud je ocenio da u osporenom postupku nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, jer su nadležni organi bili dužni da utvrde da li je i kada je ukinuto radno mesto na koje je podnosilac ustavne žalbe bio raspoređen, odnosno da li je na njemu smanjen broj izvršilaca, a u zavisnosti od toga, da utvrde da li je postojala mogućnost da se podnosiocu pre prestanka službe obezbedi neko od prava koja mu po zakonu u tom slučaju pripadaju. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac nije doprineo dugom trajanju postupka. U pogledu značaja koji je za podnos ioca imao predmet postupka, Ustavni sud nalazi da je odluka o zakonitosti rešenja na osnovu koje mu je prestala služba za nj ega bila od egzistencijalnog značaja.

Ispitujući postupanje nadležnih organa u ovoj upravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je pogrešno postupanje prvostepenog i drugostepenog upravnog organa prouzrokovalo pokretanje i vođenje osporenog postupka. Naime, prvostepeni organ je doneo rešenje o prestanku civilne službe podnosiocu ustavne žalbe zbog ukidanja radnog mesta na koje je raspoređen, a da pri tome nije raspolagao b ilo kakvim dokazima da je to radno mesto ukinuto, da je podnosiocu prethodno pokušano da se obezbedi neko od prava iz člana 144. stav 1. tač. 1) i 2) Zakona o Vojsci Jugoslavije, niti da li je podnosilac invalid rada. Navedenu protivrečnost između činjeničnog stanja koje proizlazi iz obrazloženja prvostepenog rešenja i stanja u spisima predmeta, propustio je da otkloni drugostepeni organ u postupku po žalbi, koji je na to bio ovlašćen, u smislu odredbe člana 232. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku. To je imalo za posledicu da tri drugostepena rešenja budu poništena u upravnom sporu, jer u spisima predmeta nije bilo dokaza da je radno mesto na koje je podnosilac raspoređen ukinuto ili da je na njemu smanjen broj izvršilaca, niti su za nadležni sud bili prihvatljivi dokazi pribavljeni nakon donošenja prvostepenog rešenja od 8. aprila 2005. godine. Pri tome, prvostepeni organ u poslednjoj fazi postupka nije postupio po obavezujućim primedbama iz drugostepenog rešenja od 27. decembra 2011. godine, već je odustao od daljeg vođenja postupka donoseći odluku o raspoređivanju na odgovarajuće formacijsko mesto podnosioca kao civilnog lica čija službe u Vojsci nije prestajala.

Kada je u pitanju postupanje nadležnih sudova u upravnom sporu, Ustavni sud je utvrdio da su vođena tri upravna spora, koji su okončani u korist podnosioca poništavanjem drugostepenih rešenja i vraćanjem predmeta na ponovno odlučivanje. Pri tome, Upravni sud nije iskoristio svoja ovlašćenja propisana procesnim zakonom kojima je mogao da spreči nepostupanje drugostepenog organa po obavezujućim primedbama u pogledu postupka, tako što bi sam utvrdio činjenično stanje i na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja doneo presudu, kojom bi rešio upravnu stvar. Prema stanovištu koje je izrazio i Evropski sud za ljudska prava, činjenica da se više puta nalaže ponavno razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine, broj 70763/01, stav 51, 6. septembar 2005. godine, i presudu Cvetković protiv Srbije, broj 17271/04, stav 51, 10. jun 2008. godine).

Ustavnopravna ocena postupka čije trajanje je uzeto u obzir u ovom predmetu, zasnovana na praksi Ustavnog suda, kao i praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, potvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Iz tih razloga, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu navedenog ustavnog prava, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud nije razmatrao istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava, s obzirom na to da se povrede tih ustavnih prava obrazlažu isključivo trajanjem osporenog postupka, koje je prethodno ocenjeno sa stanovišta prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nem aterijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje, a posebno dužinu trajanja osporenog postupka, doprinos upravnih organa i nadležnih sudov a i značaj koji je predmet postupka imao za podnosioca. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog pogrešnog postupanja upravnih organa i sporog postupanja nadležnih sudova u upravnom sporu. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Polazeći od toga da podnosilac ustavne žalbe nije dostavio dokaz e o pretrpljenoj materijalnoj šteti, niti je opredelio zahtev u pogledu visine te štete, Ustavni sud je ocenio da nema uslova za odlučivanje o ovom zahtevu, rešavajući kao u tački 3. izreke, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

9. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku o prestanku službe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti