Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupku legalizacije objekta koji traje preko deset godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete od 600 evra, a zahtev za materijalnu štetu je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i dr Tijana Šurlan, članovi veća , u postupku po ustavnoj žalbi I . B . iz Šapca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 1. oktobra 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba I. B . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za urbanizam gradske uprave grada Šapca u predmet u broj 351-2-2252/2014-11 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Nalaže se nadležnim organima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

4. Odb acuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. I. B . iz Šapca podneo je Ustavnom sudu, 16. septembra 201 7. godine, ustavnu žalbu, a potom i dopunu ustavne žalbe od 30. oktobra 2019. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na naknadu štete, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se vodi pred Odeljenjem za urbanizam gradske uprave grada Šapca u predmet u broj 351-2-2252/2014-11.

U ustavnoj žalb i se navodi da je podnosilac 9. marta 2010. godine podneo zahtev za legalizaciju stana koji se nalazi u Ul. S. broj 33 u Šapcu, u kome je istakao da se u postupku legalizacije traži i upotrebna dozvola za navedeni stan. Podnosilac ustavne žalbe dalje iznosi tok predmetnog upravnog postupka do podnošenja tužbe Upravnom sudu protiv rešenja drugostepenog organa od 26. maja 2017. godine. Podnosilac je uz dopunu ustavne žalbe dostavio presudu Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 13306/17 od 29. jula 2019. godine, kojom je uvažena njegova tužba podneta protiv navedenog konačnog rešenja.

Ustavnom žalbom se predlaže da Sud utvrdi povredu označenih prava i naloži nadležnim organima da okončaju postupak u najkraćem roku.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi istakao zahtev za naknadu štete u iznosu od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a u dopuni ustavne žalbe je taj iznos povećao na 2.000 evra i istakao zahtev za naknadu materijalne štete u iznosu od 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i spise predmeta Odeljenja za urbanizam gradske uprave grada Šapca broj 351-2-2252/2014-11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

I. B . iz Šapca, ovde p odnosilac ustavne žalbe, obratio se 11. marta 2010. godine Odeljenju za urbanizam gradske uprave grada Šapca zahtevom za legalizaciju stana u prizemlju stambene zgrade u ulici S . 33 u Šapcu , u kome je naveo da njegov pravni prethodnik ima nepotpun projekat, pa zbog toga ne može da se dobije upotrebna dozvola , te da je predmetni stan u potpunosti izgrađen i podoban za upotrebu, zbog čega se traži donošenje rešenja o upotrebnoj dozvoli.

Prvostepeni organ je dopisom od 9. aprila 2013. godine obavestio podnosioca ustavne žalbe da je potrebno da, u roku od 60 dana od dana prijema dopisa, dostavi prepis lista nepokretnosti sa kopijom plana, geodetski snimak, projekat izvedenog objekta i overenu saglasnost svih sukorisnika - suvlasnika predmetne parcele i upozorio ga da će, u protivnom, nje gov zahtev biti odbačen.

Zaključkom prvostepenog organa broj 351-2-2252/2014-11 od 22. jula 2014. godine odbačen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za izdavanje naknadne građevinske i upotrebne dozvole za predmetni stan, kao nepotpun. U obrazloženju zaključka je navedeno da je protekao rok za dostavljanje tražene dokumentacije, da podnosilac nije tražio produženje roka, niti je dostavio potrebnu dokumentaciju, te je ocenjeno da nije ispunjen uslov iz člana 12. Zakona o legalizaciji objekata.

Rešenjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Nišavski upravni okrug broj 920-363-35-00121/2014-19 od 6. februara 2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv navedenog zaključka prvostepenog organa.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6787/15 od 28. aprila 2017. godine uvažena je tužba podnosioca ustavne žalbe podneta 30. aprila 2015. godine i poništeno pob ijano drugostepeno rešenje, budući da tuženi organ nije naveo razloge na kojima zasniva svoju mesnu nadležnost, odnosno razloge zbog kojih je o žalbi podnosioca odlučivao Nišavski, a ne Kolubarski upravni okrug.

Rešenjem Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Nišavski upravni okrug broj 920-363-35-00121/2014-19 od 26. maja 2017. godine ponovo je odbijena kao neosnovana žalba podnosioca ustavne žalbe izjavljena protiv zaključka prvostepenog organa od 22. jula 2014. godine. Drugostepeni organ je istakao da je zaključkom tog organa od 12. septembra 2014. godine izuzeto od rada službeno lice koje je postupalo u predmetu legalizacije stambenog objekta na istoj katastarskoj parceli i za rešavanje u ovoj upravnoj stvari određeno službeno lice koje je savetnik za upravno-pravne poslove tog ministarstva u Nišavskom okrugu, sa sedištem u Nišu.

Podnosilac ustavne žalbe je 6. septembra 2017. godine podneo Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture predlog za ponavljanje postupka okončanog rešenjem tog ministarstva od 26. maja 2017. godine, uz koji je dostavio dokaz da suvlasnik predmetne parcele nije podnosio prijavu nadležnom inspekcijskom organu zbog radova na izgradnji objekta i dokaz da je podneo zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.

Drugostepeni organ je dopisom od 28. septembra 2017. godine dostavio predlog podnosioca ustavne žalbe za ponavljanje postupka prvostepenom organu kao nadležnom za odlučivanje o predlogu.

Nadležno ministarstvo je 15. maja 2018. godine vrati lo prvostepenom organu, pored ostalog, spise predmeta broj 351-2-2252/2014-11, uz konstataciju da je podnosilac ustavne žalbe protiv rešenja ministarstva od 26. maja 2017. godine podneo tužbu, o kojoj Upravni sud odlučuje u predmetu U. 13306/17, te nema mesta pokretanju postupka po navedenom predlogu za ponavljanje postupka.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 13306/17 od 29. jula 2019. godine uvažena je tužba podnosioca podneta 30. avgusta 2017. godine i poništeno pobijano drugostepeno rešenje, jer ni u njemu nisu navedeni razlozi zbog kojih je o žalbi podnosioca odlučivao Nišavski, a ne Kolubarski upravni okrug. Imajući u vidu da je u zaključku na koji se tuženi organ poziva izričito navedeno u kojim predmetima se izuzima službeno lice Kolubarskog upravnog okruga, a da među njima nije predmet po zahtevu podnosioca ustavne žalbe, Upravni sud je ocenio da nisu prihvat ljivi razlozi na kojima je tuženi zasnovao svoju mesnu nadležnost.

Iz spisa predmeta koji su dostavljeni Ustavnom sudu 28. maja 2020. godine proizlazi da nije bilo daljeg postupanja nadležnih organa u ovoj upravnoj stvari.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Za odlučivanje Ustavnog suda u ovoj pravnoj stvari, pored već navedenih ustavnih odredaba, relevantne su i sledeće odredbe zakona:

Odredbama Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10) bilo je propisano: da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (član 14.); da kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne može doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najkasnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po službenoj dužnosti, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok; da u ostalim slučajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po službenoj dužnosti, ako je to u interesu stranke, organ je dužan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 208. stav 1.); da se rešenje po žalbi mora doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva meseca od dana predaje žalbe, ako posebnim zakonom nije određen kraći rok (član 237. stav 1.).

Odredbom člana 9. stav 2. važećeg Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/16 i 95/18) propisano je da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.

Odredbama Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) propisano je: da se upravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt, pod uslovima predviđenim ovim zakonom (član 15.); da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta (član 19. stav 1.); da ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta ne donese odmah, a najkasnije u roku od 30 dana, novi upravni akt ili akt o izvršenju presude donete na osnovu člana 43. ovog zakona, stranka može posebnim podneskom da traži donošenje takvog akta (član 71. stav 1); da ak o nadležni organ ne donese akt iz stava 1. ovog člana ni u roku od sedam dana od traženja stranke, stranka može posebnim podneskom da zahteva od suda koji je doneo presudu donošenje takvog akta (član 72. stav 2.) .

5. Podnosilac ustavne žalbe smatr a da mu je pogrešnim i nedelotvornim postupanjem upravnih organa u postupku odlučivanja o njegovom zahtevu za legalizaciju stana povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe sa stanovišta označenog prava garantovanog Ustavom , ovaj sud je najpre konstatovao da je postupak pred Odeljenjem za urbanizam gradske uprave grada Šapca u predmetu broj 351-2-2252/2014-11 započeo 11. marta 2010. godine, podnošenjem zahteva podnosioca ustavne žalbe i da nije pravnosnažno okončan ni posle deset godina, što, samo po sebi, može ukazivati na povredu prava na suđenje u razumnom rok u. Međutim, i majući u vidu da je pojam razumnog trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, po stupanja upravnih organa koji vode postupak, odnosno sudova u upravnom sporu , kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom upravnom postupku činjenično stanje nije bilo složeno, niti su se postavila složena pravna pitanja. Takođe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ima legitiman interes da se o njegovom zahtevu efikasno odluči.

Ispitujući postupanje upravnih organa i Upravnog suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihova neaktivnost i nedelotvornost prevashodno dovela do dugog trajanja osporenog postupka. Ovaj sud konstatuje da su u dosadašnjem toku postupka doneti jedan zaključak prvostepenog organa, dva drugostepena rešenja i dve presude suda u upravnom sporu. Ustavni sud posebno ukazuje na to da je prvostepeni organ četiri godine nakon podnošenja predmetnog zahteva oceni o da se po njemu ne može postupati, nakon čega je doneo zaključak o odbacivanju zahteva kao nepotpunog. Sud, takođe, primećuje da je drugostepeni organ u izvršenju presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 6787/15 od 28. aprila 2017. godine doneo istovetn o rešenje, insistirajući na tome da mesna nadležnost Nišavskog upravnog okruga proističe iz zaključka kojim uopšte nije odlučivano o izuzeću službenog lica koje postupa u predmetu po zahtevu podnosioca ustavne žalbe. Pored navedenog, drugostepeni organ duže od deset meseci ne postupa u izvršenju presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 13306/17 od 29. jula 2019. godine, kojom je poništeno novodoneto rešenje tog organa. Ustavni sud ističe da se ni postupanje Upravnog suda ne može oceniti efikasnim, posebno imajući u vidu da se taj sud zadržao na procesnim nedostacima pobijanih rešenja, a da je odlučivanje o tužbama podnosioca ukupno trajalo nepune četiri godine.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je naročito imao u vidu specifičnost upravnog postupka, čiji tok umnogome zavisi od aktivnosti stranke u postupku. Sud je iz spisa predmeta i priložene dokumentacije utvrdio da podnosilac ustavne žalbe u periodu od četiri godine nije koristi o procesnopravna sredstva protiv „ćutanja administracije“, predviđena odredbama Zakona o opštem upravnom postupku i Zakona o upravnim sporovima, najpre žalbu, a potom, eventualno, tužbu nadležnom sudu , kako bi doprineo skraćenju postupka u kome se odlučuje o nje govom zahtevu. Ustavni sud, takođe, ko nstatuje da je podnosilac ustavne žalbe imao mogućnost da, na osnovu odredaba člana 71. Zakona o upravnim sporovima, po proteku roka od 30 dana od donošenja presude Upravnog suda – Odeljenje u Novom Sadu U. 13306/17 od 29. jula 2019. godine, posebnim podneskom traži od drugostepenog organa donošenje akta u izvršenju te presude, a da se nakon sedam dana tim zahtevom obrati Upravnom sudu.

Ustavni sud je, međutim, ocenio da u postupku u kome se duže od deset godina odlučuje o zahtevu za legalizaciju objekta, navedeni doprinos podnosioca ustavne žalbe ne može uticati na ocenu o tome da je povređeno njegovo prav o na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava , posebno imajući u vidu da predmetni postupak još nije pravnosnažno okončan.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu i našao da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac pretrpe o. Ovo iz razloga što je Ustavni sud posebno imao u vidu da su i samom podnosiocu stajala na raspolaganju delotvorna pravna sredstva protiv „ćutanja uprave“, a koja on nije koristio. Ustavni sud je imao u vidu i postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od toga da upravni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba još nije okončan, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otklone nalaganjem nadležnim organima da preduzmu neophodne mere kako bi se predmetni upravni postupak okončao u najkraćem roku, pa je odlučio kao u tački 3. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac uz ustavnu žalbu nije dostavi o dokaze o postojanju štete, njenoj visini, kao i jasne uzročne veze između štete i radnje državnog organa kojom je ta šteta prouzrokovana, odnosno između neblagovremenog postupanja upravnih organa i suda i eventualne materijalne šete, te je rešio kao u tački 4. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud je, polazeći od sadržine ustavne žalbe, ocenio da podnosilac povredu prava na naknadu štete, zajemčenog od redbom člana 35. stav 2. Ustava, dovodi u vezu sa istaknutim zahtevima za obeštećenje zbog dugog trajanja predmetnog upravnog postupka, te nije posebno razmatrao ustavnu žalbu sa stanovišta označenog prava.

9. Na osnovu svega izloženog i odredaba 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti