Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud utvrđuje povredu prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka protiv dužnika sa državnim kapitalom, dosuđujući materijalnu štetu. Takođe, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena naknada u redovnom postupku nije bila adekvatna.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7960/2015
24.02.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan, članovi Veća, u postupku po ustavnima žalbama M. Ć . iz Trbušana, M . Č . iz Kukića i M . Z . i Lj . B, obojice iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. februara 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. Č . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 212/07 ovom podnosiocu povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Usvaja se ustavna žalba Lj. B . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 212/07 i u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1229/11 ov om podnosiocu povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe M. Č . na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 212/07 od 19. februara 2007. godine i pravo podnosioca ustavne žalbe Lj. B . na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 212/07 od 19. februara 2007. godine i I. 1529/07 od 21. novembra 2007. godine, svih umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke ministarstvu.

4. Usvaja se ustavna žalba M. Č . i Lj . B . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 339/15 od 30. decembra 2015. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 412/16 od 9. juna 2016. godine ovim podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ova ustavna žalba odbacuje.

5. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe M. Č . i Lj . B . na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenim za iznose koji su im po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 212/07 eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Usvaja se ustavna žalba Lj. B . i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 338/15 od 17. decembra 2015. godine i rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 666/16 od 19. maja 2016. godine ovom podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, dok se u preostalom delu ova ustavna žalba odbacuje.

7. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe Lj. B . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenim za iznose koji su mu po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 1229/11 eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

8. Odbacuje se ustavna žalba M. Č, M. Ć . i M . Z . izjavljena zbog povrede prava na imovinu, iz člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi u predmetu O snovnog suda u Čačku I. 8952/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. Ć . iz Trbušana, M . Č . iz Kukića i M . Z . i Lj . B, obojica iz Čačka, podne li su Ustavnom sudu, 3. decembra 2015. godine, preko punomoćnika D. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1 . Republike Srbije, u izvršn om postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Čačku I. 212/07 i izvršnim postupcima koji se vode u predmetima Osnovnog suda u Čačku I. 1229/11 i I. 8952/10.

Podnosioci ustavne žalbe Lj. B . i M . Č . od Ustavnog suda traže naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenih rešenjima o izvršenju označenim u tački 3. izreke.

Podnosilac ustavne žalbe Lj. B . podneo je 6. oktobra 2016. godine, preko istog punomoćnika, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 338/15 od 17. decembra 2015. godine, dopunskog rešenja tog suda R4 I. 338/15 od 22. marta 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 666/16 od 19. maja 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava. Ova ustavna žalba zavedena je pod brojem Už-7553/2016.

Podnosioci ustavne žalbe Lj. B . i M . Č . podne li su 6. oktobra 2016. godine, preko istog punomoćnika, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4 I. 339/15 od 30. decembra 2015. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 412/16 od 9. juna 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava. Ova ustavna žalba zavedena je pod brojem Už-7556/2016.

U ustavnim žalbama od 6. oktobra 2016. godine, pored ostalog, navodi se: da dosuđenom naknadom od 400 evra podnosiocu ustavne žalbe Lj. B . nije ispravljeno stanje st vari; da sudovi, odlučujući o visini dosuđene naknade za povredu prava, nisu otklonili posledice utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku; da nije postignuta sveobuhvatna naknada, zbog čega su podnosioci ustavne žalbe i dalje žrtve, pa zahtevaju razliku između dosuđenih iznosa i iznosa koji ne bi mogao da se smatra očigledno nerazumnim u poređenju sa iznosom dosuđenim od strane Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava da je bio dosuđen od strane redovnog suda i brzo isplaćen; da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda u sličnim slučajevima.

Ustavni sud je ustavnu žalbu od 3. decembra 2015. godine spojio sa ustavnim žalbama od 6. oktobra 2016. godine radi zajedničkog razmatranja i odlučivanja, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13).

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda u ustavn im žalb ama, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz njih priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Podnosioci ustavne žalbe su, u svojstvu izvršnih poveri laca, podneli Opštinskom sudu u Čačku predloge za izvršenje protiv A.D. „F.“ i F. „P .“ d.o.o, oba iz Čačka, i to na novčanim sredstvima i pokretnoj imovini izvršn ih dužnika. Predlozi su podneti na osnovu izvršnih isprava – presuda, kojima su obavezani izvršni dužni ci da podnosioc ima ustavne žalbe isplat e minimalne zarad e, a Opštinski sud u Čačku je na osnovu tih predloga odredio izvršenje rešenjima I. 733/08 od 30. maja 2008. godine, I. 212/07 od 19. februara 2007. godine i I. 1529/07 od 21. novembra 2007. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 338/15 od 17. decembra 2015. godine, koje je potvrđeno osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 666/16 od 19. maja 2016. godine, usvojen je zahtev podnosioca ustavne žalbe Lj. B . i utvrđeno da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom postupku I. 1529/07 (koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Čačku pod brojem I. 1229/11), naloženo sudu da preduzme sve mere kako bi se osporeni postupak okončao u najkraćem roku, određena primerena naknada zbog povrede tog prava u iznosu od 400 evra i odbijen zahtev za isplatu naknade preko dosuđenog, dok je dopunskim rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 338/15 od 22. marta 2016. godine odbijen zahtev predlagača Lj . B . za dosuđivanje iznosa opredeljenih navedenim rešenjem I. 1529/07 od 21. novembra 2007. godine i izvršnom ispravom na osnovu koje je ovo rešenje doneto. Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4 I. 339/15 od 30. decembra 2015. godine, koje je potvrđeno osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 412/16 od 9. juna 2016. godine, usvojen je zahtev podnosilaca ustavne žalbe M. Č . i Lj. B . i utvrđeno da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenom postupku I. 212/07, naloženo sudu da preduzme sve mere kako bi se osporeni postupak okončao u najkraćem roku, određena primerena naknada zbog povrede tog prava u iznos ima od po 25.000 dinara, a odbijeni su zahtevi za isplatu naknade preko dosuđenog.

U obrazloženjima označen ih rešenja kojim a je odlučeno o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku navedeno je: da je osnovni razlog neprimereno dugog trajanja izvršnog postupka neažurno postupanje izvršnog suda koji do momenta odlučivanja o tom zahtevu nije preduzeo nijednu radnju predviđenu zakonom radi naplate potraživanja; da je iznos primerene naknade preko dosuđenog previsoko opredeljen s obzirom na sve okolnosti, pošto ona predstavlja određeni vid satisfakcije za učinjenu povredu prava, a ne naknadu štete zbog povrede ličnog ili imovinskog prava; da je primarni cilj završetak postupka, a određivanje naknade je sekundarnog karaktera; da se njena visina određuje na osnovu okolnosti konkretnog slučaja, na koje utiču okolnosti koje se tiču ekonomske moći Republike Srbije i standard a života građana, zbog čega okolnost da Evropski sud za ljudska prava dosuđuje veće iznose nije od uticaja.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnim žalbama, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1).

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi izvršenje presuda izrečenih u korist podnosioca ustavne žalbe M . Č . u osporenom izvršnom postupku I. 212/07 i u korist podnosioca ustavne žalbe Lj. B . u osporenim izvršnim postupcima I. 212/07 i I. 1229/11 protiv dužnika koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan društveni, odnosno državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava ovih podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanj a utvrđen a t im presudama (isti stav izražen je i u predmetu Už- 5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu ovih podnosilaca usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik R S“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka U S, 40/15 – dr. zakon i 103/15 ), pa je odlučio kao u tač. 1. i 2. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe M . Č . na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 212/07 od 19. februara 2007. godine i pravo podnosioca ustavne žalbe Lj. B . na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 212/07 od 19. februara 2007. godine i I. 1529/07 od 21. novembra 2007. godine, svih umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanj a ove odluke Ministarstvu.

6. U pogledu navoda podnosilaca M. Č . i Lj . B . u delu u kome su osporena navedena rešenja Višeg suda u Čačku i Vrhovnog kasacionog suda, Ustavni sud konstatuje da je na sednici održanoj 4. juna 2020. godine doneo Odluku Už-277/2017, kojom je usvojio ustavnu žalbu podnosilaca i utvrdio da im je rešenjima Privrednog apelacionog suda R4St. 3229/15 od 30. marta 2016, R4St. 3203/15 od 5. maja 2016. i R4St. 2860/15 od 17. marta 2016. godine i rešenjima Vrhovnog kasacionog suda Rž.gp. 922/16 od 2. juna 2016, Rž.gp. 1019/16 od 15. septembra 2016. i Rž.gp. 744/16 od 14. jula 2016. godine povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjeno za iznose koji su po istom osnovu eventualno već isplaćeni.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je iz sadržine ustavnih žalb i ovih podnosilaca u ovom delu i na osnovu uvida u priložene dokaze utvrdio da su oni u postupku po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a koji je prethodio ustavnosudskom, bili u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnosioci u predmetu Už-277/2017.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da je rešenjima Višeg suda u Čačku R4 I. 339/15 od 30. decembra 2015. i R4 I. 338/15 od 17. decembra 2015. godine i rešenjima Vrhovnog kasacionog suda Rž g. 412/16 od 9. juna 2016. i Rž g. 666/16 od 19. maja 2016. godine ovim podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao sastavni deo prava na pravično suđenje u širem smislu zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, imajući u vidu da iznos primerene naknade koji im je osporenim rešenjima dosuđen zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, zbog čega podnosioci nisu izgubili status „žrtve“ povrede tog ustavnog prava. Ovakva odluka je utemeljena na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je i u ovom delu usvojio ustavne žalb e, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te odlučio kao u tač. 4. i 6. izreke.

Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju, posledice utvrđene povrede prava su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava ovih podnosilaca na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose koji su im po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u osporenim postup cima I. 1529/07 (koji se sada vodi pred Osnovnim sudom u Čačku pod brojem I. 1229/11) i I. 212/07 eventualno već isplaćeni. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su podnosioci ustavne žalbe pretrpeli zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja osporenog postupka, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, raniju praksu Ustavnog suda u bitno sličnim predmetima, kao i druge činjenice date u obrazloženju Odluke Už-277/2017 od 4. juna 2020. godine, iz kog razloga je zaključio da dosuđeni iznosi iz tač . 5. i 7. izreke predstavljaju adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

Kako je podnosiocima M. Č . i Lj. B . utvrdio povredu prava na pravično suđenje i utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje njihovih ustavnih žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, te je u ovom delu ustavne žalbe odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tač. 4. i 6. izreke.

7. Ispitujući zatim postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po podnetoj ustavnoj žalbi podnosilaca M. Ć . i M . Z . i podnosioca M . Č . u preostalom delu , Ustavni sud najpre konstatuje da je svojom Odlukom Už-5808/2019 od 14. oktobra 2021. godine utvrdio da je ovim podnosiocima u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 8952/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 733/08) povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i utvrdio pravo ovih podnosilaca na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 733/08 od 30. maja 20008. godine. Stoga u odnosu na istaknutu povredu prava na imovinu u odnosu na ove podnosioce u izvršnom postupku koji se vodi u predmetu Osnovnog suda u Čačku I. 8952/10 Ustavni sud konstatuje da je navedenom O dlukom Ustavnog suda od 14. oktobra 2021. godine utvrđena povreda prava na imovinu i pravo na naknadu štete ovih podnosilaca u ovom osporenom izvršnom postupku, što je predmet i ustavne žalbe u navedenom delu koju su izjavili u ovom ustavnosudskom postupku, zbog čega ocenjuje da na strani podnosilaca M. Ć . i M . Z . i podnosioca M . Č . u preostalom delu njegove ustavne žalbe ne postoji pravni interes za odlučivanje o ovim povredama na koje se pozivaju.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 8. izreke odbacio ustavnu žalb u podnosilaca M. Ć . i M . Z . i podnosioca M . Č . u preostalom delu.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu i suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti