Povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatno dosuđene naknade štete

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje, jer je podnosiocima u parničnom postupku dosuđen neadekvatan iznos naknade (400 evra) za povredu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku. Određena je naknada od 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7962/2020
28.10.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Gordana Ajnšpiler Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S. S . iz Pančeva, S . P . iz Banatskog Brestovca i M . F . iz Omoljice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 28. oktobra 20 21. godine, doneo je

O D L U KU

1. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 454/20 od 28. jula 2020. godine i presudom Osnovnog suda u Pančevu Prr. 56/20 od 19. maja 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Usvaja se ustavna žalba S. P . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 397/20 od 7. jula 2020. godine i presudom Osnovnog suda u Pančevu Prr. 66/20 od 25. maja 2020. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

3. Usvaja se ustavna žalba M. F . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Pančevu Gžrr. 458/20 od 28. jula 2020. godine i presudom Osnovnog suda u Pančevu Prr. 73/20 od 19. maja 2020. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Utvrđuje se pravo S. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 454/20 od 28. jula 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 141/12. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo S. P . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 397/20 od 7. jula 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 141/12. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Utvrđuje se pravo M. F . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presude Višeg suda u Pančevu Gžrr. 458/20 od 28. jula 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 141/12. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S . iz Pančeva, S . P . iz Banatskog Brestovca i M . F . iz Omoljice su , 8. avgusta 2020. godine, preko punomoćnika A. Z, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu podne li ustavn e žalb e protiv presud a Višeg suda u Pančevu i Osnovnog suda u Pančevu navedenih u tač. 1, 2. i 3. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na rehabilitaciju i naknadu štete i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 32. stav 1. i čl. 35. i 36. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Ustavnim žalb ama su osporene presude prvostepenog i drugostepenog suda donet e u parničn im postup cima vođenom po tužb ama podnosi laca ustavn ih žalb i radi isplate novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a koj e su podnete protiv Republike Srbije. Osporen im presud ama pravnosnažno je obavezana tužena da podnosi ocima na ime novčanog obeštećenja zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom stečajnom postupku isplati iznos od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom.

Podnosioci su osporil i visinu iznosa dosuđene naknade, navodeći da je ona nepravično odmerena jer u stečajnom postupku koji se vodi nad stečajnim dužnikom DP „T .“ Pančevo ni posle više od osam godina nisu uspel i da namir e svoj a potraživanj a iz radnog odnosa koj a su za nj ih od egzistencijalnog značaja . Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavn e žalb e i utvrdi povredu označenih ustavnih prava. Istakl i su zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 1.000 evra, kao i zahtev za naknadu troškova žalbenog parničnog postupka i troškov a na ime sastava ustavn ih žalb i.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjima Privrednog suda u Pančevu usvojen i su prigovor i predlagača, ovde podnosi laca ustavn ih žalbi, i utvrđeno je da je predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred tim sudom nad stečajnim dužnikom DP „T.“ Pančevo, u predmetu St. 141/12, a u kome su predlagač i prijavil i svoj a potraživanj a iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku, koj a su im u tom postupku priznat a.

Osporenim presudama Osnovnog suda u Pančevu delimično su usvojen i tužbeni zahtev i i obavezana je tužena Republika Srbija da tuži ocima, ovde podnosiocima ustavn ih žalb i, na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od po 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, sa zakonskom zateznom kamatom, dok su odbijeni tužbeni zahtev i preko dosuđenog iznosa od po 400 evra do traženog iznosa od po 2.000, odnosno 1 .000 evra, sa zakonskom zateznom kamatom.

Osporenim presudom Višeg suda u Pančevu odbijene su žalbe tužilaca i tužene i potvrđen e su osporene prvostepene presude.

4. Odlučujući o ustavnim žalb ama, u delu kojim se osporavaju presude prvostepenog i drugostepenog suda zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosilaca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja im je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna.

U vezi osnovanosti ovih navoda i tvrdnji podnosilaca, a koji se odnose na osporene presud e, Ustavni sud upućuje na svoje stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju.

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja i stavovi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud za ljudska prava se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“, Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud za ljudska prava je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnositeljki pravnosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplati svoje pravnosnažno dosuđeno potraživanje iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda za ljudska prava u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavn ih žalb i povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplat e svoj a potraživanj a iz radnog odnosa od poslodavca - dužnika koji je privredno društvo sa društvenim, odnosno državnim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnosi ocima osporen im presud ama Višeg suda u Pančevu i Osnovnog suda u Pančevu iz tač. 1, 2. i 3. izreke, kojima im je na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu pričinjenu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Pančevu St. 141/12, pravnosnažno dosuđen iznos od po 400 evra, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavne žalb e u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač . 1, 2. i 3. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosilaca ustavnih žalb i na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfakcijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 4, 5. i 6. izreke, utvrdio pravo podnosi laca ustavn ih žalb i na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznose isplaćene po osnovu presuda Višeg suda u Pančevu Gžrr. 454/20 od 28. jula 2020. godine, Gžrr. 397/20 od 7. jula 2020. godine i Gžrr. 458/20 od 28. jula 2020. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocima ustavn ih žalb i eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Pančevu u predmetu St. 141/12. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Nakon što je podnosiocima utvrdio povredu prava na pravično suđenje i utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je našao da je bespredmetno razmatranje ustavn ih žalb i u odnosu na istaknute povrede prava iz čl. 35. i 36. Ustava, te je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavn e žalb e odbacio, rešavajuć i kao u drugom delu tač. 1, 2. i 3. izreke.

7. U pogledu zahteva podnosilaca ustavn ih žalb i za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog neadekvatno dosuđene naknade štete

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti