Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje zbog neujednačene sudske prakse

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Neujednačena praksa Okružnog suda u Valjevu u identičnim činjeničnim i pravnim situacijama u vezi sa prodajom vozila sa nedostacima, narušila je načelo pravne sigurnosti podnosioca žalbe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Željka Aleksića iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. januara 2012. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Željka Aleksića i utvrđuje da je presudom Okružnog suda u Valjevu Gž. 1896/09 od 5. decembra 2007. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se nadležnom sudu da u roku od 60 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda ponovi postupak po žalbi izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Valjevu P. 989/07 od 15. oktobra 2007. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Željko Aleksić iz Valjeva je 25. maja 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 1896/09 od 5. decembra 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je pred Opštinskim sudom u Valjevu vodio spor radi duga. Podnošenju tužbe prethodila je kupovina putničkog vozila marke Zastava Jugo 55 za kupoprodajnu cenu od 1.200 evra od tuženog M.M. krajem februara 2006. godine. Nakon registracije na svoje ime, tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, prodao je to vozilo 22. novembra 2006. godine Z.R. Međutim, kontrolom tog vozila 2. februara 2007. godine od strane saobraćajne policije PU Obrenovac ustanovljeno je da su na motoru naknadno ukucani brojevi i da je originalni broj motora prebrušen zbog čega je vozilo oduzeto od Z.R, a tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, bio "primoran" da vrati Z.R. iznos kupoprodajne cene. Po podnetoj tužbi tužioca, protiv tuženog M.M, koji mu je prodao to vozilo, Opštinski sud u Valjevu je presudom P. 989/07 od 15. oktobra 2007. godine usvojio njegovu tužbu i obavezao tuženog M.M. da mu isplati iznos od 1.200 evra u dinarskoj protvvrednosti, sa domicilnom kamatom obračunatom na glavni dug, počev od 11. aprila 2007. godine pa do isplate. Međutim, po žalbi tuženog, osporenom presudom Okružnog suda u Valjevu Gž. 1896/09 od 5. decembra 2007. godine preinačena je prvostepena presuda i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca jer je sud našao da se u konkretnom slučaju ne mogu primeniti odredbe Zakona o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO) koje se odnose na zaštitu od pravnih nedostataka već se može primeniti član 482. stav 2. ZOO koji propisuje da prodavac ne odgovara za skrivene nedostatke koji se pokažu pošto protekne šest meseci. Podnosilac dalje navodi da je osporena presuda doneta protivno odredbama ZOO, a i u suprotnosti sa dotadašnjnom praksom, kako Opštinskog i Okružnog suda u Valjevu, tako i Vrhovnog suda Srbije.

U dopuni ustavne žalbe od 27. maja 2009. godine podnosilac je potkrepio svoje tvrdnje da je u parnici, iz istog činjeničnog i pravnog osnova, vođenoj pred istim prvostepenim sudom, isti drugostepeni sud - Okružni sud u Valjevu doneo drugačiju presudu, dostavljajući presudu Okružnog suda u Valjevu Gž. 211/09 od 30. aprila 2009. godine, te ističući ponovo da mu je donošenjem osporene presude povređeno pravo na pravično suđenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporenu presudu i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Opštinski sud u Valjevu je 15. oktobra 2007. godine doneo presudu P. 989/07 kojom je usvojio tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe i obavezao M.M. da isplati tužiocu iznos od 1.200 evra u dinarskoj protvvrednosti, po kursu i sa kamatom kako je bliže navedeno u izreci ove presude.

U obrazloženju prvostepene presude je, između ostalog, navedeno:

- da je je tužilac kupio vozilo Jugo 55 u februaru 2006. godine po ceni od 1.200 evra;

-da je kupljeno vozilo imalo dve saobraćajne dozvole, jednu koja se odnosila na motor (s obzirom da u vozilu nije bio originalan motor) i drugu koja se odnosila na školjku koje su glasile na N.L. i Z.L, od kojih je i tuženi prethodno kupio sporno vozilo;

-da je tužilac nakon kupovine izvršio tehnički pregled vozila, kada je izvršenom proverom brojeva motora i šasije utvrđeno da je sa autom sve u redu, pa je preneo automobil na svoje ime i dobio jednu saobraćajnu dozvolu;

-da je u decembru 2006. godine tužilac neparničaru Z.R. prodao automobil, kome je od strane policije vozilo oduzeto u januaru 2007. godine iz razloga što je utvrđeno da je broj motora nakdnadno dokucan na drugoj strani motora od strane na kojoj inače stoji;

-da je spor koji je neparničar Z.R. pokrenuo protiv tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, sa zahtevom da mu isplati kupoprodajnu cenu, okončao povlačenjem tužbe, obzirom da je tužilac isplatio potraživanje neparničara Z.R;

- da se tužilac obraćao tuženom sa zahtevom da mu izvrši isplatu kupoprodajne cene, ali je ovaj to odbio, obraćajući se prethodno licima koja su njemu prodala automobil ali koja nisu pristajala ni na kakav dogovor tvrdeći da je vozilo ispravno;

-da je ovakvo činjenično stanje sud utvrdio iz iskaza tužioca i tuženog saslušanih u svojstvu parničnih stranka, koje je prihvatio u celini iz razloga što su međusobno saglasni, kao i čitanjem ugovora o kupoprodaji od 22. novembra 2006. godine i na osnovu uvida u spise predmeta P. 474/07.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Opštinski sud u Valjevu je našao da je tužbeni zahtev osnovan primenjujući odredbe člana 508. stav 1, člana 510. stav 1. i člana 515. stav 1. ZOO koje se odnose na pravne nedostatke stvari, te člana 132. stav 2. ZOO prema kome u slučaju raskida ugovora strana koja je izvršila ugovor potpuno ili delimično ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Sud je dalje naveo: "s obzirom da je u konkretnom slučaju sporno vozilo oduzeto i da se zbog toga ugovor smatra raskinut po samom zakonu, to tužilac osnovano potražuje ono što je dao na ime izvršenja ugovora, pa je iz tog razloga sud usvojio tužbeni zahtev."

Protiv navedene presude tuženi je izjavio žalbu, pa je Okružni sud u Valjevu, osporenom presudom Gž. 1896/07 od 5. decembra 2007. godine, preinačio presudu Opštinskog suda u Valjevu P. 989/07 od 15. oktobra 2007. godine tako što je odbio tužebni zahtev tužioca i obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove postupka, kao u izreci presude.

U obrazloženju osporene drugostepene presude je, pored ostalog, navedeno da je prvostepeni sud, na pravilno utvrđene bitne činjenice, zaključak o osnovanosti tužbenog zahteva izveo pogrešnom primenom propisa - čl. 505. i 510. ZOO koje se odnose na zaštitu od pravnih nedostataka, iako sumnjiv - prekucani broj motora spada u nedostatak koji kupac običnim pregledom nije mogao da opazi i zbog toga se tretira kao skriveni nedostatak iz člana 482. ZOO. Po nalaženju drugostepenog suda ovaj nedostatak sprečava upotrebu vozila u saobraćaju na putevima i zbog tog nedostatka automobil nema potrebna svojstava za svoju redovnu upotrebu. Pošto se skriveni nedostatak pokazao po proteku roka od šest meseci od predaje sporne stvari kupcu, a nijedna strana ne tvrdi da je ugovoren rok duži od propisanog u članu 482. stav 2. ZOO, kao što ni tužilac ne tvrdi da je ispoštovao rok od osam dana da obavesti prodavca o nedostatku, računajući od dana kad je nedostatak otkriven (član 482. stav 1. ZOO), to je tužbeni zahtev neosnavan.

Presudom Okružnog suda u Valjevu Gž. 211/09 od 30. aprila 2009. godine, koja je priložena uz ustavnu žalbu, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Opštinskog suda u Valjevu P. 750/07 od 17. marta 2008. godine, kojom je bio usvojen tužbeni zahtev tužioca.

U obrazloženju te presude se, pored ostalog, navodi da iz utvrđenog činjeničnog stanja proističe:

- da je tužilac krajem avgusta 2006. godine od tuženog kupio putničko vozilo marke Ford eskort za kupoprodajnu cenu od 1.050 evra;

- da je tuženi garantovao tužiocu da je vozilo ispravno;

-da je vršena kontrola brojeva šasije na tehničkom pregledu i da je vozilo registrovano dvadesetak dana pre kupoprodaje;

- da je tužilac aprila meseca 2007. godine prodao trećem licu predmetno vozilo;

-da je kupac vozilo vratio prodavcu- tužiocu, zbog neslaganja broja šasije na vozilu i u saobraćajnoj dozvoli, usled čega je raskinut kupoprodajni ugovor između tužioca i trećeg lica, pa je tužilac od tuženog zahtevao povraćaj kupoprodajne cene;

- da je uvidom u saobraćajnu dozvolu i izvođenjem dokaza posredstvom veštaka kriminalističkog tehničara SUP Valjevo utvrđeno da se ne poklapaju brojevi šasije u saobraćajnoj dozvoli i na vozilu.

Dalje, po oceni Okružnog suda, u konkretnom slučaju nije reč o pravnim nedostacima, kako to nalazi prvostepeni sud, s obzirom na to da u konkretnom slučaju ne postoji pravo trećeg lica koje isključuje, umanjuje ili ograničava pravo tužioca, kao kupca, na vozilu.

Međutim, drugostepeni sud nalazi da razlozi prvostepenog suda nisu od uticaja na pravilno i zakonito presuđenje u ovoj stvari obzirom na to da ima mesta usvajanju tužbenog zahteva, i to po osnovu neispunjenja ugovorne obaveze od strane tužioca. Naime, pravni cilj ugovora o prodaji je prenos prava svojine sa prodavca na kupca - član 545. ZOO. "U konkretnom slučaju taj cilj se nije ostvario jer prodavac nije ispunio svoju ugovornu obavezu da kupca učini vlasnikom stvari. Imajući u vidu da svrha nije ostvarena zato što prodavac nije u mogućnosti da kupca učini vlasnikom, to su se stekli uslovi za raskid ugovora, ali ne zbog pravnih nedostataka, nego zbog neispunjenja, shodno čl. 124. i 127. ZOO. Posledica raskida ugovora je vraćanje datog - član 132. ZOO, pa je u tom smislu prvostepeni sud pravilno obavezao tuženog, kao prodavca, da tužiocu kao kupcu, vrati cenu."

U obrazloženju navedene drugostepene odluke, kod navoda suda o pravnom cilju ugovora o prodaji (treći stav druge strane odluke), učinjena je očigledna greška u kucanju kada je umesto člana 454. ZOO otkucano član 545. ZOO, s obzirom na to da se odredbe tog člana odnose na isplatu cene odjednom a ne na pojam ugovora o prodaji.

4. Odredbom Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Ustavni sud nalazi da su za odlučivanje o osnovanosti ustavne žalbe od značaja odredbe Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i "Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) (u daljem tekstu: ZOO), kojima je propisano: da se ugovorom o prodaji obavezuje prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar (član 454. stav 1.); da kad se posle prijema stvari od strane kupca pokaže da stvar ima neki nedostatak koji se nije mogao otkriti uobičajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari (skriveni nedostatak), kupac je dužan, pod pretnjom gubitka prava, da o tom nedostatku obavesti prodavca u roku od osam dana računajući od dana kad je nedostatak otkrio, a kod ugovora u privredi bez odlaganja (član 482. stav 1.); da prodavac ne odgovara za nedostatake koji se pokažu pošto protekne šest meseci od predaje stvari, izuzev kad je ugovorom određen drugi rok (član 482. stav 2); da prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji neko pravo trećeg koje isključuje, umanjuje ili ograničava kupčevo pravo, a o čijem postojanju kupac nije obavešten, niti je pristao da uzme stvar opterećenu tim pravom (član 505. stav 1.); da ako prodavac ne postupi po zahtevu kupca, u slučaju oduzimanja stvari od kupca, ugovor se raskida po samom zakonu, a u slučaju umanjenja ili ograničenja kupčevog prava, kupac može po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno sniženje cene (član 510. stav 1.) i pravo kupca da isplati cenu odjednom (član 545.).

Odredbom člana 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Službeni list SRJ", br. 29/96," i „Službeni glasnik RS", broj 115/05) propisano je da vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi i da njome raspolaže, u granicama određenim zakonom.

5. Ocenjujući navode podnosioca ustavne žalbe u pogledu različitog postupanja nadležnih sudova u Valjevu, posebno Okružnog suda u Valjevu, koji su u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneli različite presude, sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da različita praksa redovnih sudova ne ukazuje nužno na povredu prava na pravično suđenje, tim pre što ujednačavanje prakse sudova opšte nadležnosti ne spada u nadležnost Ustavnog suda, već Vrhovnog kasacionog suda.

Ipak, Ustavni sud je kao nesporno utvrdio da je tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno odbijen, dok je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Valjevu u predmetu P. 750/07 i Okružnim sudom u Valjevu u predmetu Gž. 211/09, kao drugostepenim sudom, ujedno i sudom poslednje instance, Okružni sud u Valjevu usvojio tužbeni zahtev tužioca, bez obzira na činjenicu što su tužbeni zahtevi tužilaca u obe parnice bili zasnovani na istim činjenicama i odnosili su se na identična pravna pitanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je Okružni sud u Valjevu u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneo različite odluke o osnovanosti tužbenih zahteva koji su se zasnivali na identičnom činjeničnom stanju i istom spornom pravnom pitanju: da li se radi o pravnim ili skrivenim nedostacima kod kupoprodaje, odnosno o ispunjenju ili neispunju svrhe ugovora i da je na taj način podnosioca ustavne žalbe, odbijajući u celini njegov tužbeni zahtev, doveo u bitno različit položaj od onoga u kome je bio tužilac čiji je istovrsni tužbeni zahtev usvojen. Kako je Okružni sud u Valjevu, kao sud poslednje instance, donosio različite presude, sa vremenskim razmakom od jedne i po godine i sa dva ista člana veća, koje su za posledicu imale to da je tužbeni zahtev drugog lica za povraćaj novca - kupoprodajne cene vozila pravnosnažno usvojen (istina sa očiglednom omaškom u kucanju člana ZOO, umesto člana 454. otkucano je: član 545.), dok je u konkretnom slučaju istovrsni tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe, postavljen prema tuženom, radi duga - isplaćene kupoprodajne cene, a da vozilo koje je predmet prodaje nije imalo isti broj motora u vozilu i u saobraćajnoj dozvoli, pravnosnažno odbijen kao neosnovan, Ustavni sud je stanovišta da je takva praksa Okružnog suda u Beogradu suprotna principu pravne sigurnosti (o povredi prava na pravnu sigurnost videti presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetima: Santos Pinto protiv Portugalije od 20. maja 2008. godine i Beian protiv Rumunije od 6. decembra 2007. godine). Stoga je Ustavni sud, polazeći od odredbe člana 32. stav 1. Ustava, ocenio da je različitom ocenom Okružnog suda u Valjevu datom povodom iste činjenične situacije i istog pravnog pitanja povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravnu sigurnost, kao sastavni deo ustavnog prava na pravično suđenje.

U vezi prethodne ocene, Ustavni sud ukazuje da je ovakav stav zauzeo i u predmetima Už-143/2007 i Už-1147/2008 kada je, pored ostalog, utvrdio povredu prava na pravnu sigurnost, kao sastavnog elementa prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta sadržine utvrđenog zajemčenog prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Podnosilac ustavne žalbe je sa M.M. zaključio ugovor o prodaji vozila koje je, kasnije, po prodaji, od novog kupca oduzeto, jer broj motora vozila nije bio isti kao u saobraćajnoj dozvoli, zbog čega je bio prinuđen da vrati primljenu sumu na ime kupoprodajne cene kupcu. U parnici koju je vodio protiv tuženog - prodavca ovog vozila pravnosnažno je odbijen njegov zahtev za povraćaj kupoprodajne cene.

Polazeći od svrhe ugovora o prodaji iz člana 454. ZOO i prava raspolaganja i korišćenja, kao sastavnih elemenata prava svojine iz člana 3. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, to proizlazi da tuženi-prodavac, u konkretnom ugovornom odnosu, nije kupcu - tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, preneo pravo raspolaganja i korišćenja navedenim vozilom, jer je ono, posle njegovog raspolaganja - prodajom trećem licu, u postupku pred nadležnim organima oduzeto novom vlasniku zbog neslaganja broja motora na vozilu i u saobraćajnoj dozvoli, a upravo zbog toga što nije mogao preneti više prava nego što je stekao. Drugim rečima, svrha ugovora nije ispunjena, te se smatra kao da ugovor nije ni zaključen, a na osnovu člana 132. ZOO svaka strana ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Stoga, po nalaženju Ustavnog suda, nije ustavnopravno prihvatljiv zaključak iz presude Okružnog suda u Valjevu Gž. 1896/09 od 5. decembra 2007. godine da je tužilac propustio rok od šest meseci da traži raskid ugovora zbog skrivenih nedostataka u skladu sa članom 482. ZOO.

7. Na osnovu svega izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te utvrdio da je osporenom presudom Okružnog suda u Valjevu Gž. 1896/09 od 5. decembra 2007. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je ocenio da su u konkretnom slučaju posledice učinjene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo ponavljanjem postupka, kako bi nadležan sud u ponovnom postupku doneo novu odluku o žalbi izjavljenoj protiv prevostepene presude. Stoga je primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević