Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud utvrdio je povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka u izvršnom i stečajnom postupku. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne i materijalne štete u visini utvrđenog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7980/2016
29.12.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . iz Leskovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. decembra 20 20. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da su u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj St. 37/09) povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imo vinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj St. 37/09) , umanjenog za iznose koji su joj po t om osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M . S . iz Leskovca podnela je Ustavnom sudu, 19. februara 2014. godine, preko punomoćnika T. S, advokata iz Leskovca, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu I. 1405/04 i stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navela da nije namirila svoje potraživanje iz radnog odnosa prema AD „E.“ iz Leskovca u osporenim izvršnim postupcima, kao i u postupku stečaja u kome je prijavila svoje potraživanje. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete , kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom. Po ustavnoj žalbi bio je formiran predmet Už-1501/2014.

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), kojima je za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, predviđeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni sud, Ustavni sud je ustavne žalbe ustupio nadležnom sudu.

Viši sud u Leskovcu je po okončanju postupka po zahtevu predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ovde podnositeljke ustavne žalbe, Ustavnom sudu ustupio predmet po ustavnoj žalbi. Po ustupanju, predmet je u Ustavnom sudu dobio novi broj Už-7980/2016.

Podnositeljka je, preko istog punomoćnika, 19. februara i 3. marta 2014. godine, podnela još četiri ustavne žalbe, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih navedenim odredbama Ustava , u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetima I. 2082/03, I. 1328/01, I. 1390/02 i I. 1527/00 i stečajnom postupku koji se vodi p red Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10. Istakla je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete, kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom. Po tim ustavnim žalbama su formirani predmeti: Už-1496/2014, Už-1986/2014, Už-1528/2014 i Už-1980/2014. Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), sve ove predmete spojio sa predmetom Už- 7980/2016, radi donošenja jedinstvene odluke.

Podnositeljka je, po nalogu Ustavnog suda, 10. januara 2020. godine dopunila ustavnu žalbu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvvđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u, sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavnih žalbi i dokumentacije koja je uz njih priložena , dopisa Privrednog suda u Leskovcu Su. br. II-17/2018-36 od 4. jula 2018. godine, VIII Su. 144/2019 od 20. marta 2019. godine, St. 34/10 od 6. juna 2019. godine i St. 34/10 od 5. marta 2020. godine, dopisa Osnovnog suda u Leskovcu od 23. juna 2020. godine, dopisa Višeg suda u Leskovcu VIII Su. br. 392/19 od 25. novembra 2019. godine i spisa predmeta Višeg suda u Leskovcu R4I. 73/14 i R4I. 68/14, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari :

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na osporene izvršne postupke

Podnositeljka ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela je 8. decembra 2000. godine, 17. jula 2001. godine, 23. oktobra 2002. godine, 5. januara 2003. godine i 14. maja 2004. godine Opštinskom sudu u Leskovcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) predloge za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „E.“ iz Leskovca, radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa. Predlozi su podneti na osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda tog suda P. 1532/00 od 6. oktobra 2000. godine, P. 2651/01 od 5. decembra 2001. godine, P. 1032/01 od 13. juna 2001. godine, P. 2978/02 od 23. oktobra 2002. godine i P. 4097/03 od 10. februara 2004. godine.

Opštinski sud je rešenjima: I. 1390/02 od 18. jula 2002. godine (predlog podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 2651/01 od 5. decembra 2001. godine); I. 2082/03 od 11. novembra 2004. godine (predlog podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 2978/02 od 23. oktobra 2002. godine) i I. 1405/04 od 20. decembra 2006. godine (predlog podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 4097/03 od 10. februara 2004. godine) dozvolio predložena izvršenja. Po predlogu podnetom 8. decembra 2000. godine na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 1532/00 od 6. oktobra 2000. godine, formiran je predmet I. 1527/00, ali nema dokaza da je predloženo izvršenje dozvoljeno. Predlog za izvršenje podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude P. 1032/01 od 13. juna 2001. godine Opštinski sud je odbio rešenjem I. 3074/06 od 26. oktobra 2006. godine, a 5. marta 2007. godine izvršni predmet je arhiviran.

Podnositeljka do otvaranja stečajnog postupka nad AD „E.“ iz Leskovca (ranije DP „E.“ iz Leskovca) nije namirila svoja potraživanja u izvršnim postupcima. Spisi izvršnih predmeta su izlučeni u skladu sa sudskim poslovnikom.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na stečajni postupak koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj 37/09)

Rešenjem Trgovinskog suda u Leskovcu St. 37/09 od 24. novembra 2009. godine otvoren je stečajni postupak nad privrednim društvom AD „E.“ iz Leskovca.

Prvo poverilačko ročište je održano 12. marta 2010. godine. Prvo ispitno ročište održano je 16. jula 2010. godine , a dopunsko ispitno ročište 3. februara 2012. godine. Ukupno je podneta 51 prijava potraživanja. Stečajni sudija je 30. decembra 2010. godine doneo zaključak o unovčenju imovine stečajnog dužnika. Prodaja imovine stečajnog dužnika metodom neposredne pogodbe održana je 24. marta 2011. godine. Prodate su dve imovinske celine stečajnog dužnika i postignuta je kupoprodajna cena u iznosu od 109.000,00 dinara.

Podnositeljka ustavne žalbe prijavila je svoje potraživanje u postupku stečaja (broj prijave 33), koje joj je priznato , po osnovu pravnosnažnih i izvršnih presuda Opštinskog suda – P. 1532/00 od 6. oktobra 2000. godine (po osnovu ove presude podnositeljka je podnela predlog za izvršenje, ali nema dokaza da je rešenje o izvršenju doneto), P. 2651/01 od 5. decembra 2001. godine (po osnovu ove presude doneto je rešenje o izvršenju I. 1390/02 od 18. jula 2002. godine) , P. 1032/01 od 13. juna 2001. godine (predlog za izvršenje koji je podnositeljka podnela na osnovu ove presude je odbijen rešenjem Opštinskog suda I. 3074/06 od 26. oktobra 2006. godine, a izvršni predmet je arhiviran 5. marta 2007. godine ), P. 2978/02 od 23. oktobra 2002. godine (po osnovu ove presude doneto je rešenje o izvršenju I. 2082/0 3 od 11. novembra 2004. godine), P. 4097/03 od 10. februara 2004. godine (po osnovu ove presude doneto je rešenje o izvršenju I. 1405/04 od 20. decembra 2006. godine) , kao i P. 2354/04 od 11. maja 2005. godine . Potraživanje joj je utvrđeno u ukupnom iznosu od 391.669,24 dinara.

U toku stečajnog postupka nije bilo namirenja stečajnih poverilaca.

Privredni sud u Leskovcu je rešenjem St. 34/10 od 10. jula 2015. godine zaključio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom AD „E.“ iz Leskovca. Rešenje je postalo pravnosnažno 29. jula iste godine.

3.3. Činjenice i okolnosti koje se odnose na postupke redovnih sudova po zahtevima za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku

Nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), i ustupanja ustavnih žalbi redovnom sudu, Viši sud u Leskovcu se oglasio nenadležnim za postupanje po zahtevima predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, da joj se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnim izvršnim postupcima, i to rešenjima R4I. 133/14 (po ustupljenoj usatavnoj žalbi Už-1496/2014), R4I. 73/14 (po ustupljenoj ustavnoj žalbi Už-1501/2014), R4I. 102/14 (po ustupljenoj ustavnoj žalbi Už- 1528/2014) i R4I. 152/14 (po ustupljenoj ustavnoj žalbi Už-1980/2014).

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 946/16 od 2. novembra 2016. godine ukinuto je rešenje Višeg suda u Leskovcu R4I. 68/16 od 16. juna 2016. godine (po ustupljenoj ustavnoj žalbi Už-1986/2014), te je rešeno da se predmet vrati Ustavnom sudu. U obrazloženju je, pored ostalog, navedeno da je osporeni izvršni postupak koji je vođen pred Opštinskim sudom u predmetu I. 3047/06 (raniji broj I. 1328/01), okončan donošenjem rešenja Opštinskog suda I. 3047/06 od 26. oktobra 2006. godine, kojim je predlog za izvršenje predlagača odbijen, te da je predmet arhiviran 5. marta 2007. godine.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava , u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Opštinskim sudom u predmetima I. 1527/00, I. 1390/02, I. 2082/03, I. 1405/04 i I. 3074/06 (ranije broj I. 1328/01) i stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj St. 37/09) , Ustavni sud najpre konstatuje da se trajanje izvršn ih postupaka i stečajnog postupka u ovom slučaju mora ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud ukazuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe, kriterijumi su koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenih izvršnih postupaka i stečajnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da su ti postupci započeli 8. decembra 2000. godine , kada je Opštinskom sudu podnet prvi predlog za izvršenje, a da su okončani zaključenjem postupka stečaja rešenjem Privrednog suda u Leskovcu St. 34/10 od 10. jula 2015. godine (postalo pravnosnažno 29. jula 2015. godine). Dakle, postupci su ukupno trajali više od 14 godina.

Ustavni sud je ocenio da u osporenim izvršnim postupcima nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnetim predlozima za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namirila svoja potraživanja. S druge strane, međutim, Ustavni sud ocenjuje da je stečajni postupak bio složeniji, polazeći od toga da je u ovom stečajnom postupku svoja potraživanja prijavio veći broj stečajnih poverilaca. Ustavni sud, pritom, ukazuje da dužina stečajnog postupka ne zavisi uvek od postupanja organa koji ga sprovode, već i od drugih objektivnih okolnosti, poput one da se na dinamiku prodaje nepokretne i pokretne imovine stečajnog dužnika, odnosno postupak unovčenja njegove imovine ne može uticati.

Ustavni sud nalazi da je postavljeni zahtev bio od značaja za podnositeljku ustavne žalbe, s obzirom na to da je predlozima za izvršenje traženo namirenje novčanih potraživanja po osnovu radnog odnosa, utvrđen ih pravnosnažnim sudskim odlukama , te da je podnositeljka imala opravdan interes da se u što većoj meri namiri njeno potraživanje prema stečajnom dužniku utvrđeno izvršnim ispravama. Takođe, Sud je ocenio da podnositeljka nije doprinela dužem trajanju postupaka.

Ispitujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud ocenjuje da je dugom trajanju postupaka doprinelo nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Leskovcu u osporenim izvršnim postupcima, koji nisu okončani namirenjem potraživanja podnositeljke. Naime, prvi predlog za izvršenje podnositeljka je podnela 8. decembra 2000. godine po osnovu pravnosnažne i izvršne presude P. 1532/00 od 6. oktobra 2000. godine, po predlogu je formiran predmet I. 1527/00, ali nema dokaza da je rešenje o izvršenju doneto. Drugi predlog podnositeljka je podnela 17. jula 2001. godine po osnovu pravnosnažne i izvršne presude P. 2651/01 od 5. decembra 2001. godine, koji je usvojen rešenjem I. 1390/02 od 18. jula 2002. godine, nakon godinu dana. Treći predlog podnositeljka je podnela 23. oktobra 2002. godine po osnovu pravnosnažne i izvršne presude P. 1032/01 od 13. juna 2001. godine, a koji je odbijen tek nakon više od pet godina - rešenjem I. 3074/06 od 26. oktobra 2006. godine, a 5. marta 2007. godine izvršni predmet je arhiviran . Četvrti predlog podnet je 5. januara 2003. godine po osnovu pravnosnažne i izvršne presude P. 2978/02 od 23. oktobra 2002. godine, koji je usvojen rešenjem I. 2082/03 od 11. novembra 2004. godine, nakon više od godinu dana. Peti predlog je podnet 14. maja 2004. godine po osnovu pravnosnažne i izvršne presude P. 4097/03 od 10. februara 2004. godine, koji je usvojen nakon više od dve godine – rešenjem I. 1405/04 od 20. decembra 2006. godine. S druge strane, Ustavni sud nalazi da su Trgovinski sud u Leskovcu, a potom i Privredni sud , kao i drugi organi stečajnog postupka, u osporenom postupku blagovremeno preduzimali radnje u cilju njegovog okončanja , imajući u vidu prijavljeni broj potraživanja u stečaju i objektivne okolnosti koje se tiču dinamike prodaje imovine stečajnog dužnika i njenog unovčenja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj St. 37/09). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , ustavnu žalbu u ovom delu usvojio , pa je odlučio kao u tačk i 1. izreke .

5. Po oceni Ustavnog suda, a saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom suda , posledice učinjene povrede prava u konkretnom slučaju su takve prirode da se mogu otkloniti utvrđivanjem prava podnosi teljke ustavne žalb e na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud posebno ukazuje na praksu i jedinstven pristup Evropskog suda u odlučivanju o visini naknade nematerijalne štete u predmetima neizvršenja, odnosno kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, kao i ocenu toga suda iz odluke Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine). Ustavni sud i u ovom predmetu prihvata da jedinstven pristup u odlučivanju o pitanju visine naknade nematerijalne štete u ovoj vrsti predmeta ima svoje opravdanje zbog postojanja većeg broja istovrsnih predmeta. Pored toga, Ustavni sud smatra da je neophodno imati u vidu i sledeće elemente, od kojih su većina primenjena u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije: suštinu naknade nematerijalne štete koja se dosuđuje u ovoj vrsti predmeta; činjenicu da li je ili ne sporna sudska odluka izvršena; trajanje postupka izvršenja i potpunog namirenja podnosioca (koji može uključivati i kasniji stečajni postupak) i ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji. U tom smislu, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, te je zaklju čio da dosuđeni iznos iz tačke 2. izreke ove odluke predstavlja pravičan i adekvatan iznos naknade nematerijalne štete.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem je istaknuta povreda prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava , Ustavni sud ocenjuje da propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku u korist podnositeljke ustavne žalbe, a protiv dužnika AD „E.“ iz Leskovca, koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežni društveni kapital, predstavlja i povredu prava podnosi teljke na mirno uživanje imovine zajemčeno g odredbom člana 58. Ustava. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. s tav 1. Zakona o Ustavnom sudu, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog , a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 34/10 (ranije broj St. 37/09) , umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

7. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine ( videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti