Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko deset godina, dosudivši naknadu štete. Deo žalbe o pravu na imovinu odbačen je zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi JKP „V .“ iz Kraljeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. septembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba JKP „V .“ iz Kraljeva i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu I. 137/06 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. JKP „V.“ iz Kraljeva podnelo je Ustavnom sudu, 24. oktobra 2016. godine, preko zakonskog zastupnika – direktora M . S, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčenih odredbama 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu I. 137/06.

Podnosilac smatra da su mu označena prava povređena zbog toga što je predmetni postupak, koji je okončan rešenjem o obustavi i pored toga što njegovo potraživanje nije namireno, trajao deset godina, a za koje vreme sud nije preduzeo nijednu radnju u cilju sprovođenja izvršenja. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede Ustavom zajemčenih prava u visini od 500 evra, kao i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju Trgovinskog suda u Kraljevu I. 137/06 od 27. marta 2006. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Privrednog suda u Kraljevu I. 137/06, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

JKP „V.“ iz Kraljeva, u svojstvu izvršnog poverioca, podnelo je 2 7. marta 2006 . godine predlog za izvršenje Trgovinskom sudu u Kraljevu protiv izvršnog dužnika P. „T .“ Kraljevo, vlasnika B . K, i to zaplenom novčanih sredstava sa računa izvršnog dužnika i popisom, plenidbom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu izvršne isprave – presude Trgovinskog suda u Kraljevu P. 433/05 11. jula 2005. godine.

Trgovinski sud u Kraljevu je rešenjem I. 137/06 od 2 7. marta 20 06. godine odredio izvršenje.

Rešenje o izvršenju dostavljeno je Narodnoj banci Srbije 7. aprila 2006. godine.

Rešenjem Višeg trgovinskog suda Iž. 1239/06 od 14. juna 2006. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog dužnika i potvrđeno je rešenje o izvršenju.

Izvršni poverilac je 30. juna 2016. godine, u smislu člana 547. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Privrednom sudu u Kraljevu dostavio izjašnjenje da postupak po rešenju o izvršenju nastavi sud.

Pozivajući se na odredbu člana 76. tačka 7) u vezi sa članom 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i sa članom 379. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, Privredni sud u Kraljevu je 20. septembra 2016. godine doneo rešenje I. 137/06 kojim je obustavio sprovođenje izvršenja određenog rešenjem od 27. marta 2006. godine, uz obrazloženje da je od donošenja izvršne isprave proteklo više od deset godina i da je izvršni poverilac bio pasivan, jer nakon podnošenja predloga za izvršenje nije preduzimao nikakve radnje, niti je obavestio sud o tome da li potraživanje namireno . U pouci o pravnom leku navedeno je da protiv ovog rešenja prigovor nije dozvoljen.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je: pravo na pravično suđenje (član 32. stav 1.); pravo na imovinu (član 58. ).

Zakonom o izvršnom postupku („ Službeni glasnik RS“, broj 125/04) koji se primenjivao u momentu donošenja rešenja o izvršenju bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, (član 5. stav 1.); da sud određuje izvršenje odnosno obezbeđenje na onim sredstvima i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno predlogu za obezbeđenje ( član 8. stav 1.);

Odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, br. 31/11 , 99/11, 109/13-Odluka US, 55/14 i 139/14 ), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.); da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno (član 10.); da sud može, na predlog izvršnog poverioca ili po službenoj dužnosti, u toku postupka, zaključkom odrediti drugo sredstvo i na drugim predmetima izvršenja, odnosno obezbeđenja, umesto onih koji su prethodno određeni (član 20. stav 2.); da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona (član 358. stav 1.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li je postupak vođen u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čija se dužina osporava trajao deset godina i pet meseci.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud, pre svega, podseća na relevantna načela na koja je ukazao Evropski sud za ljudska prava u presudi EVT protiv Srbije, od 13. januara 2015. godine - da izvršni postupak karakteriše načelo hitnosti i da odgovornost države za izvršenje presude protiv privatnih lica ne ide dalje od uključivanja državnih organa u izvršne postupke i da jednom kada sud završi izvršni postupak u skladu sa nacionalnim zakonom, odgovornost države prestaje, te da se država ne može smatrati odgovornom za propust da se presuda izvrši zbog nemaštine dužnika osim i u meri u kojoj se to pripisuje domaćim organima, na primer, njihovim greškama ili kašnjenju u postupku izvršenja ( st. 32. i 33 ).

Po oceni Ustavnog suda, osnovni razlog neprimereno dugom trajanju predmetnog postupka je nedelotvorno postupanje izvršnog suda koji nije postupao u skladu sa navedenim načelom i preduzimao izvršne radnje kako bi se postupak izvršenja efikasno sproveo i okončao, bez nepotrebnog odugovlačenja. Za ovakvu ocenu dovoljna je sama činjenica da izvršni sud, nakon što je u aprilu 2006. godine rešenje o izvršenju dostavio Narodnoj banci Srbije, nije preduzeo nijednu izvršnu radnju u postupku i da do okončanja postupka uopšte nije pokušao da izvršenje sprovede popisom i prodajom pokretnih stvari dužnika, budući da sprovođenje izvršenja nije bilo ograničeno samo na jedno sredstvo.

S obzirom na izneto, Ustavni sud smatra da nema potrebe da se upušta u dalju analizu činilaca koji utiču na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka koji određuju da li je taj postupak okončan u okviru standarda razumnog roka.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 -Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, krećući se u granicama istaknutog zahteva za naknadu nematerijalne štete, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi ocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Ispitujući ispunjenost pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na imovinu, Ustavni sud konstatuje da je rešenjem Privrednog suda u Kraljevu I. 137/06 od 20. septembra 2016. godine obustavljeno izvršenje, a da je u pouci o pravnom leku navedeno da protiv tog akta prigovor nije dozvoljen. Navedenim aktom je konačno odlučeno o pravu podnosioca ustavne žalbe da namiri svoje potraživanje. U tom smislu, Ustavni sud, dalje konstatuje da u postupku izvršenja sud odlučuje zaključkom ili rešenjem, pri čemu Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik“ RS, broj 31/11) nije predvideo formu akta kojim se postupak obustavlja. Svakako da prigovor nije dozvoljen kada je posebnom normom propisano da sud odlučuje rešenjem protiv kojeg prigovor nije dozvoljen. Kako kod okončanja postupka obustavom prigovor nije naveden kao dozvoljen pravni lek, a nije ni mogao biti naveden, jer nije navedeno kojom se vrstom odluke odlučuje, to iz odredbe člana 399. stav 1 . Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), koji se shodno primenjuje u postupku izvršenja, kojom je predviđeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba ako zakon nije drugačije propisao, proizlazi da se protiv rešenja o obustavljanju izvršnog postupka može podneti prigovor, za čije izjavljivanje izvršni poverilac ima pravni interes. Ustavni sud podseća da je povodom ustavnih žalbi istog podnosioca koje su bile izjavljene protiv rešenja istog suda u kojima mu nije data pouka da protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka može da izjavi pravi lek, odnosno rešenja kojim je njegov prigovor protiv odluke o obustavi izvršnog postupka odbačen kao nedozvoljen, u odlukama Už-6460/2012 od 27. novembra 2014. godine i Už-2748/2015 od 18. maja 2017. godine istakao da stranke, kada se rešenjem u ovoj vrsti sudskog postupka odlučuje o njihovim pravima i obavezama imaju pravo na pravni lek - prigovor, u skladu sa članom 39. ZIO, te da je i podnosiocu ustavne žalbe, kao izvršnom poveriocu, pripadalo pravo da protiv osporenog rešenja kojim je obustavljen izvršni postupak izjavi prigovor.

Kako je podnosilac pogrešno poučeni o mogućnosti izjavljivanja pravnog leka, Ustavni sud konstatuje da on ne sme snositi štetne posledice pogrešne pouke o pravnom leku u osporenom aktu, te da, saglasno članu 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i člana 399. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u roku od pet radnih dana od prijema ov e odluke može izjaviti prigovor protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu I. 137/06 od 20. septembra 2016. godine.

Ustavni sud je, imajući u vidu da podnosilac nije iskoristio pravno sredstvo za zaštitu svojih prava, a da se ustavna žalba može izjaviti samo pod uslovom da su iscrpljena druga pravna sredstva, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izneo u Rešenju Už-8166/2012 od 23. januara 2014. godine i u Odluci Už- 875/2015 od 28. juna 2018. godine.

8. Razmatrajući zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete, a imajući u vidu da će on imati mogućnost izjavljivanja prigovora, odnosno da je zahtev za naknadu materijalne štete opredeljen upravo u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju tj. da je ovaj iznos predmet izvršnog postupka, Ustavni sud nalazi da je isti za sada preuranjen. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1 . izreke. Identično stanovište Sud je izneo i u pomenutoj Odluci Už-875/2015 od 28. juna 2018. godine.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ( „Službeni glasnik RS “, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti