Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine izvršnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu podnosioca zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao šest godina. Sud je ocenio da je, uprkos trajanju, izvršni sud postupao efikasno, preduzimajući sve potrebne radnje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-7999/2018
05.03.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. M . iz Pančeva , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 20 20. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ž . M . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pančevu u predmetu I. 483/12 , a zatim pod brojem I. 1770/12.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ž. M . iz Pančeva je , 3. jula 2018. godine, preko punomoćnika D . T, advokata iz Pančeva, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajmčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pančevu u predmetu I. 483/12, a zatim pod brojem I. 1770/12.

Podnosilac ustavne žalbe je nave o: da je rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Pančevu I. 483/12 od 18. maja 2012. godine usvojen predlog izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe , protiv izvršnog dužnika, njegovog poslodavca AD „F .“ iz Pančeva, radi naplate potraživanja iz radnog odnosa; da je rešenjem Osnovnog suda u Pančevu I. 1770/12 od 31. maja 2018. godine zaključen navedeni izvršni postupak: da je podnosilac 22. maja 2018. godine podne o redovnom sudu prigovor radi ubrzanja predmetnog izvršnog postupka i rešenjem Osnovnog suda u Pančevu R4 (I) 4/18 od 11. juna 2018. godine odbijen je prigovor podnosi oca za ubrzanje izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Pančevu I. 1770/12; da je protiv navedenog rešenja o odbijanju prigovora za ubrzanje postupka, podnosi lac podne o žalbu Višem sudu u Pančevu ali da o žalbi još uvek nije odlučeno.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi da mu je u predmetnom izvršnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu. Zahtevao je naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su pre njenog podnošenja iskorišćena propisana pravna sredstva za zaštitu prava podnosioca ustavne žalbe.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je , u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Pančevu I. 1770/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je , kao izvršni poverilac , 29. marta 2012. godine podne o Osnovnom sudu u Pančevu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika, svog poslodavca AD „F .“ iz Pančeva radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Pančevu P1. 1804/10 od 13. maja 2011. godine. Rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Pančevu I. 483/12 od 18. maja 2012. godine određeno je predloženo izvršenje.

Dopisom od 24. septembra 2012. godine Narodna banka Srbije obavestila je izvršni sud da je u celosti izvršeno rešenje o izvršenju, dok je dopisom od 11. oktobra 2012. godine Narodna banka Srbije obavestila sud da navedeno rešenje nije izvršeno. U podnesku Narodne banke Srbije od 23. oktobra 2012. godine obavešten je izvršni sud da je greškom saopšteno da je rešenje u celosti izvršeno i da je propušteno da se prilikom unosa rešenja u program prinudne naplate unesu iznosi naknada za period od 1. septembra 2002. do 31. avgusta 2004. godine sa pripadajućim kamatama, kao i doprinosi za PIO na iznos od 77.108,08 dinara, i u istom dopisu je navedeno da će se nastaviti izvršenje iz budućeg priliva sredstava. Zaključkom izvršnog suda od 6. decembra 2012. godine obaveštena je Narodna banka Srbije da je pozvan izvršni poverilac da precizira iznose doprinosa za PIO jer u tom delu nije sprovedeno rešenje o izvršenju i uz zaključak je dostavljen i podnesak poverioca od 4. decembra 2012. godine sa preciziranim iznosom doprinosa. Zatim je pozvan izvršni poverilac da se izjasni o daljem toku postupka. Nakon predloga poverioca od 29. januara 2013. godine da se nastavi započeto izvršenje, i to popisom i procenom pokretnih stvari izvršnog dužnika, zakazano je izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika za 11. april 2013. godine. Zatim su održana javn a nadmetanj a 17. juna 2013. i 23. septembra 2013. godine, ali kako nije bilo zainteresovanih kupaca, određena je neposredna pogodba. Rešenjem izvršnog suda od 22. novembra 2013. godine stavljen je van snage zaključak izvršnog suda od 1. novembra 2013. godine kojim je određena prodaja neposrednom pogodbom da bi se zatim spisi predmeta priključili spisu I. 1768/12, radi zajedničkog sprovođenja izvršenja. Nakon zaključka o namirenju u predmetu I. 1768/12 od 10. marta 2014. godine namireni su poverioci N.T. i R.N, dok je namirenje poverioca Ž . M . (podnosioca ustavne žalbe) nastavljeno u postupku izvršenja u predmetu I. 1770/12, zakazivanjem ponovnog popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika za 26. septembar 2014. godine. Nakon bezuspešnog popisa, poverilac je 21. oktobra 2014. godine predložio da se od dužnika uzme izjava o celokupnoj imovini, što je učinjeno na taj način što je rešenjem od 31. oktobra 2014. godine naloženo direktoru izvršnog dužnika, kao zakonskom zastupniku, da pristupi u sud radi davanja izjave. Ponovni popis zakazan je za 23. decembar 2014. godine i uspešno je sproveden, dok je direktoru izvršnog dužnika rešenjem od 22. januara 2015. godine izrečena novčana kazna zbog nepostupanja po nalogu suda od 31. oktobra 2014. godine. Javno nadmetanje popisanih stvari održano je 3. marta 2015. i 16. aprila 2015. godine, ali kako nije bilo zainteresovanih kupaca, pozvan je poverilac zaključkom od 28. maja 2015. godine da predloži prodaju stvari neposrednom pogodbom. Nakon sprovedene neposredne pogodbe, zaključkom od 2. septembra 2015. godine popisane pokretne stvari dodeljene su i predate kupcu N.B. Zaključkom od 9. maja 2016. godine naloženo je Narodnoj banci Srbije da izvesti sud da li je rešenje od 18. maja 2012. godine sprovedeno. Narodna banka Srbije je obavestila sud 18. maja 2016. godine da nije započet postupak izvršenja jer na računima dužnika nema priliva sredstava, te je zaključkom od 29. juna 2016. godine pozvan poverilac da se izjasni o daljem toku postupka izvršenja. Podneskom od 30. juna 2016. godine poverilac se izjasnio da se postupak nastavi pred sudom, zbog čega je zaključkom od 30. aprila 2017. godine naloženo Narodnoj banci Srbije da dostavi precizne iznose sprovedenog izvršenja po rešenju od 18. maja 2012. godine. Narodna banka Srbije je dopisom od 11. aprila 2017. godine obavestila sud da je rešenje izvršeno u celosti sa 30. novembr om 2012. godine u iznosu od 108.166,71 dinara. Zbog toga je izvršni sud doneo zaključak 4. januara 2018. godine i pozvao poverioca da se izjasni na podnesak Narodne banke Srbije od 11. aprila 2017. godine , da dostavi sudu podatak da li je dug isplaćen u celosti kao i da dostavi obračun eventualno neisplaćenog duga sa iznosima za dug, kamatu, troškove i doprinose. Izvršni poverilac je podneskom od 11. januara 2018. godine predložio da se nastavi započeti postupak izvršenja. Rešenjem Osnovnog suda u Pančevu od 31. maja 2018. godine zaključen je izvršni postupak.

Podnosilac ustavne žalbe je 22. maja 2018. godine podneo redovnom sudu prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Pančevu I. 1770/12.

Rešenjem Osnovnog suda u Pančevu R4(I) 4/18 od 11. juna 2018. godine odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača Ž. M, ovde podnosioca, radi ubrzavanja izvršnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Pančevu I. 1770/12. U obrazloženju rešenja je navedeno: da za procenu suda da li je u konkretnom slučaju povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku postoje kako objektivni kriterijumi – vremensko trajanje sudskog postupka, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, tako i subjektivni kriterijumi – ponašanje stranaka, postupanje suda, a pored toga, sud procenjuje i značaj prava o kome se odlučuje i sve okolnosti konkretnog slučaja; da iz sadržine spisa proizlazi da je izvršni postupak po predlogu izvršnog poverioca Ž. M . protiv izvršnog dužnika AD „F .“ iz Pančeva započeo pred Osnovnim sudom u Pančevu 29. marta 2012. godine, te da je u momentu podnošenja prigovora trajao šest godina i dva meseca; da se u pogledu postupanja suda, iz spisa vidi da je rešenje o izvršenju doneto u kratkom roku nakon podnošenja predloga za izvršenje, da se sud više puta obraćao Narodnoj banci Srbije radi dobijanja informacije da li je rešenje izvršeno, kao i da su preduzimane radnje izvršenja u pogledu popisa i procene dužnikovih pokretnih stvari; da je sud imao u vidu datum podnošenja inicijalnog akta, kao i protek vremena u periodu od 11. aprila 2017. do 4. januara 2018. godine, kada nije preduzeta nijedna radnja, međutim s obzirom na činjenicu da je aktivno sprovođeno izvršenje jer su više puta upućivani zahtevi Narodnoj banci Srbije da izvesti sud o prinudnoj naplati duga, da su sprovedene radnje u pogledu popisa, procene i prodaje pokretnih stvari dužnika, kao i s obzirom na činjenicu da je 31. maja 2018. godine izvršni postupak zaključen, a time i okončan, ovaj sud smatra da nema povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetnom postupku izvršenja.

Podnosilac je 20. juna 2018. godine podneo žalbu protiv navedenog prvostepenog rešenja Osnovnog suda u Pančevu R4 (I) 4/18 od 11. juna 2018. godine i rešenjem Višeg suda u Pančevu Rž g. 4/18 od 2. jula 2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba predlagača Ž. M . i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Pančevu R4 (I) 4/18 od 11. juna 2018. godine.

U obrazloženju rešenja je navedeno da izraženi pravni stav prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u navedenom izvršnom postupku, kao i date razloge, u svemu prihvata i Viši sud u Pančevu kao drugostepeni sud .

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe pozva o, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud,pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega . Članom 58. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se, prema članu 545. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16 – autentično tumačenje, 110/17 – autentično tumačenje i 54/19) , primenjuje na ovaj izvršni postupak , propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan (član 6. stav 1.), da se po namirenju izvršnog poverioca donosi odluka o zaključenju izvršnog postupka (član 77.).

5. Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova , kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno postupanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud nadležan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je predmetni izvršni postupak trajao šest godina i dva meseca, što bi moglo da ukaže na to da nije okončan u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ocena da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od drugih napred navedenih činilaca.

Ocenjujući postupanje izvršnog suda u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da je izvršni sud, u konkretnom slučaju, preduzeo sve mere i radnje na koje je po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju bio obavezan kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršni poverilac namirio u razumnom roku.

Po oceni Suda, izvršnom sudu se ne može staviti na teret neefikasno postupanje jer je rešenje o izvršenju doneto u kratkom roku nakon podnošenja predloga za izvršenje, zatim, izvršni sud se više puta obraćao Narodnoj banci Srbije radi dobijanja informacije da li je rešenje izvršeno, i redovno je preduzima o radnje izvršenja u pogledu popisa i procene dužnikovih pokretnih stvari. Dakle , u postupku izvršenja izvršni sud je aktivno postupao, upućivani su više puta zahtevi Narodnoj banci Srbije da izvesti sud o prinudnoj naplati duga, sprovedeni su popisi, procene i prodaje pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Ustavni sud nalazi da je dužem trajanju izvršnog postupka doprinela činjenica da je Narodna banka Srbije pogrešno izvestila sud da je u celosti izvršeno rešenje Osnovnog suda u Pančevu od 18. maja 2012. godine, a potom je 23. oktobra 2012. godine obavestila sud da je u pitanju greška u saopštenju, te je zbog propusta Narodne banke Srbije izvršni postupak duže trajao, dok se izvršni sud više puta obraćao Narodnoj banci Srbije radi dobijanja informacije da li je rešenje od 18. maja 2012. godine izvršeno. Takođe, sud je pozvao izvršnog poverioca da precizira iznose doprinosa za PIO, kao i da se izjasni o daljem toku postupka i izvršni sud je u kratkim rokovima održao više javnih nadmetanja za izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika. Zatim je izvršni sud odmah postupio po predlogu izvršnog poverioca da se od dužnika uzme izjava o imovini. Znači da je izvršni sud redovno preduzimao radnje u cilju sprovođenja izvrš nog postupk a i na kraju je, u skladu sa odredbom člana 77. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, zaključio izvršni postupak , te je Ustavni sud ocenio da se opisano postupanje izvršnog suda ne može smatrati neefikasnim i nedelotvornim.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pančevu u predmetu I. 483/12, a zatim I. 1770/12, podnosi ocu ustavne žalbe nisu povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu , iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu odbio kao neosnovan u.

6. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine izvršnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti