Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi supsidijarnog tužioca

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu supsidijarnog tužioca izjavljenu zbog navodne pristrasnosti suda. Sud je utvrdio da pravo na pravično suđenje prvenstveno štiti okrivljenog, a da podnosilac nije pružio dokaze o pristrasnosti sudija u postupku obustave krivičnog gonjenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8/2008
25.12.2008.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi M.J. iz C., na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 25. decembra 2008. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M.J. izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Kučevu Kv. br. 4/07 od 30. marta 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Požarevcu Kž. br. 275/2007 od 16. maja 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ustavnom sudu podneta je 3. januara 2008. godine blagovremena i dozvoljena ustavna žalba M.J. protiv rešenja Opštinskog suda u Kučevu Kv. br. 4/07 od 30. marta 2007. godine i rešenja Okružnog suda u Požarevcu Kž. br. 275/2007 od 16. maja 2007. godine. Osporeni akti doneti su povodom izjavljenog prigovora na optužnicu u krivičnom postupku K. br. 83/06, koji je pokrenuo podnosilac ustavne žalbe kao supsidijarni tužilac, protiv okrivljene R.P., zbog krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz čl. 335. st. 3. u vezi st.1 Krivičnog zakonika Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe smatra da je osporenim rešenjima povređeno njegovo pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, a naročito pravo na nepristrasan sud, jer "Opštinski sud u Kučevu zbog pristrasnosti ne dozvoljava da postupak protiv okrivljene P.R. uopšte započne", te traži da Ustavni sud poništi osporena rešenja i otkloni štetne posledice hitnim sprovođenjem krivičnog postupka u predmetu Opštinskog suda u Kučevu K. br. 83/06.
U odgovoru na ustavnu žalbu, presednik Opštinskog suda u Kučevu navodi da podnosiocu ustavne žalbe nisu povređena njegova ustavna prava, jer se prava zajemčena članom 32. stav 1. Ustava garantuju samo licu protiv koga se vodi krivični postupak.
2. Prema odredbama člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnog organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u predmete Opštinskog suda u Kučevu K. 72/04, K. 83/06 i Kv. 4/07 i drugu dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Pred Opštinskim sudom u Kučevu vođen je krivični postupak K. br. 72/04 po privatnoj tužbi R.P. protiv podnosioca ustavne žalbe, kao okrivljenog, u kojem je presudom od 4. novembra 2005. godine podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim, za produženo krivičnog delo kleveta iz člana 92. stav 1. Krivičnog zakonika (u daljen tekstu: KZRS) i produženo krivično delo uvreda iz člana 93. stav 1. u vezi člana 92. stav 4. KZRS.
Podnosilac ustavne žalbe je uložio žalbu na ovu presudu, pa je Okružni sud u Požarevcu presudom Kž. 36/2006 od 21. februara 2006. godine preinačio prvostepenu presudu i oglasio ga krivim samo za produženo krivično delo uvrede.
Smatrajući da su sudovi zasnovali navedene presude na neistinitim navodima koje je privatni tužilac R.P. dala u svojstvu svedoka, podnosilac ustavne žalbe je, kao supsidijarni tužilac, pred Opštinskim sudom u Kučevu, protiv R.P., kao okrivljene, podigao optužnicu K.br. 83/06, zbog krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. u vezi stava 1. KZRS.
Odlučujući po prigovoru okrivljene na optužnicu, vanraspravno veće Opštinskog suda u Kučevu je donelo osporeno rešenje Kv. br. 4/07 od 30. marta 2007. godine, kojim je obustavljen krivični postupak protiv okrivljene R.P. Veće je utvrdilo da predmet optužbe nije krivično delo, s obzirom da se u radnjama okrivljene nisu stekli svi subjektivni i objektivni elementi bića krivičnog dela davanje lažnog iskaza.
Okružni sud u Požarevcu je osporenim rešenjem Kž. br. 275/07 od 16. maja 2007. godine, odbio žalbu podnosioca ustavne žalbe na rešenje Kv. br. 4/07 od 30. marta 2007. godine, prihvatajući u celini obrazloženje rešenja prvostepenog suda.
Podnosilac ustavne žalbe je dopisom od 16. oktobra 2007. godine podneo molbu Republičkom javnom tužilaštvu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih rešenja sudova, ali je dopisom od 18. decembra 2007. godine obavešten da Republičko javno tužilaštvo nije našlo osnova za ulaganje ovog vanrednog pravnog leka.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbama Zakonika o krivičnom postupku («Službeni list SRJ», br. 70/01 i 68/02 i «Službeni glasnik RS», br. 58/04, 85/05,115/05 i 49/07) propisano je: da ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka (član 1. stav 1.); da sudovi sude u granicama svoje stvarne nadležnosti određene zakonom (član 23.); da prvostepeni sudovi, u veću sastavljenom od trojice sudija, odlučuju o žalbama protiv rešenja istražnog sudije i drugih rešenja kad je to određeno ovim zakonikom, donose odluke u prvom stepenu van glavnog pretresa, sprovode postupak i donose presudu po odredbama člana 534. st. 2. do 6. ovog zakonika i stavljaju predloge u slučajevima predviđenim u ovom zakoniku ili u drugom zakonu (član 24. stav 6.); da kad javni tužilac nađe da nema osnova da preduzme gonjenje za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili kad nađe da nema osnova da preduzme gonjenje protiv nekog od prijavljenih saučesnika, dužan je da u roku od 8 dana o tome obavesti oštećenog i da ga uputi da može sam preduzeti gonjenje, da će ovako postupiti i sud ako je doneo rešenje o obustavi postupka usled odustanka javnog tužioca od gonjenja, te da oštećeni ima pravo da preduzme, odnosno nastavi gonjenje u roku od 8 dana od dana kada je primio obaveštenje iz stava 1. ovog člana (član 61. st. 1. i 2.); da oštećeni kao tužilac ima ista prava koja ima javni tužilac, osim onih koji pripadaju javnom tužiocu kao državnom organu (član 64. stav 1.) i da će rešavajući o prigovoru protiv optužnice, veće odlučiti da nema mesta optužbi i da se krivični postupak obustavlja ako se ustanovi da delo koje je predmet optužbe nije krivično delo (član 274. stav 1. tačka 1)).
5. Ocenjujući navode i razloge iz ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nije povređeno ustavno pravo podnosioca ustavne žalbe garantovano ovom odredbom.
Naime, Ustavom zajemčenim pravom na pravično suđenje se garantuje da će postupak biti vođen i okončan u razumnom roku od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona. Po oceni Ustavnog suda, pravo na pravično suđenje se u krivičnom postupku prvenstveno garantuje okrivljenom, jer se o njegovim pravima i optužbama protiv njega u tom postupku i odlučuje. Iz zakonskih odredaba kojima se uređuje krivični postupak, proizlazi da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen. U tom smislu je i Zakonikom o krivičnom postupku, pored ostalog, predviđeno da sud može odlučiti da nema mesta optužbi i rešenjem obustaviti krivični postupak iz materijalnih razloga, navedenih u odredbama člana 274. Zakonika.
Imajući u vidu da optužnicu u krivičnom postupku može podići i oštećeni kao tužilac, koji u tom slučaju u postupku ima ista prava kao javni tužilac, osim onih koja pripadaju javnom tužiocu kao državnom organu, Sud je ocenio da se neka od prava garantovanih odredbom člana 32. stav 1. Ustava mogu odnositi i na supsidijarnog tužioca, kao stranku u postupku.
U konkretnom slučaju, do navodne povrede prava na pravično suđenje došlo je u krivičnom postupku u kojem je podnosilac ustavne žalbe imao položaj oštećenog kao tužioca. Prema navodima podnosioca ustavne žalbe, u krivičnom postupku je povređeno njegovo pravo na nepristrasan sud, jer "Opštinski sud u Kučevu zbog pristrasnosti ne dozvoljava da postupak protiv okrivljene P.R. uopšte započne".
Navedeni stav podnosioca ustavne žalbe o postupanju Opštinskog suda u Kučevu nije potkrepljen dokazima koji bi ukazivali na pristrasnost sudija koji su učestvovali u donošenju osporenog rešenja, bilo subjektivne, bilo objektivne prirode. Osporena rešenja doneli su sudovi ustanovljeni na osnovu Ustava i zakona u granicama svoje nadležnosti, a subjektivna nepristrasnost sudija izabranih u skladu sa zakonom se pretpostavlja, dok se ne dokaže da ponašanje određenog sudije, u konkretnom sudskom predemtu, ili njegova lična ubeđenja ukazuju na postojanje pristrasnosti. Odredbama člana 40. tač. 1) do 5) Zakonika o krivičnom postupku utvrđeni su razlozi za izuzeće sudije koji objektivno mogu izazvati sumnju u pristrasnost sudije, nezavisno od njegovog ponašanja.
Podnosilac ustavne žalbe je u predmetu Opštinskog suda u Kučevu K. 83/06 u kome je vođen krivični postupak po njegovoj optužnici protiv okrivljene R.P., podneo zahtev za izuzeće postupajućeg sudije Lj.P., zbog postojanja okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost sudije, a na osnovu člana 40. tačka 6) Zakonika o krivičnom postupku. U zahtevu je ukazano na ponašanje sudije u predmetu K. 72/04, u kome je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za krivična dela označena u privatnoj krivičnoj tužbi R. P. Predsednik Opštinskog suda u Kučevu je odbio zahtev za izuzeće sudije, uz obrazloženje da podnosiocu nisu uskraćena procesna prava u postupku K. 72/04, kao i da ne postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost postupajućeg sudije.
Po oceni Ustavnog suda, sama činjenica da je u krivičnom predmetu Opštinskog suda u Kučevu K. 83/06, koji je vođen po optužnici podnosioca ustavne žalbe, postupao isti sudija koji je podnosioca ustavne žalbe oglasio krivim u predmetu tog suda K. 72/04 nije, međutim, dovoljna da se automatski zaključi kako je reč o kršenju prava na nepristrasan sud zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, jer ni u zahtevu za izuzeće, niti u ustavnoj žalbi nisu navedeni dokazi koji bi nesumnjivo ukazivali na pristrasnost sudije u predmetu Opštinskog suda u Kučevu K. 83/06. Pored toga, Sud je imao u vidu da je osporeno rešenje Opštinskog suda u Kučevu Kb. br. 4/07 od 30. marta 2007. godine donelo veće u čijem sastavu nije bilo sudije tog suda Lj.P. čije je izuzeće traženo, a da je drugo rešenje koje se osporava ustavnom žalbom donelo veće Okružnog suda u Požarevcu. Podnosilac ustavne žalbe nije osporavao pristrasnost sudija koji su učestvovaili u donošenju osporenih rešenja.
Ustavni sud je ocenio da to što je konkretni krivični postupak obustavljen, ne predstavlja dokaz pristrasnosti sudija koji su postupali, već da su donošenjem osporenih rešenja, sudovi postupali u okviru nadležnosti utvrđenih Ustavom i zakonom.
Takođe, podnosiocu ustavne žalbe je bilo omogućeno podizanje optužnice i izjavljivanje redovnog pravnog leka. Zato je Ustavni sud ocenio da je krivični postupak koji je prethodio ustavnosudskom postupku, bio vođen na način kojim je podnosiocu ustavne žalbe bilo obezbeđeno pravo na pravično suđenje.
6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (Službeni glasnik Republike Srbije", broj 109/2007), ustavnu žalbu treba odbiti kao neosnovanu.
Saglasno odredbi člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi supsidijarnog tužioca

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti