Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe zbog nenadležnosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje žalbu Tihomira Vukosavljevića zbog nenadležnosti. Podnosilac je tražio da Ustavni sud reši njegov parnični predmet, što ne spada u ustavnosudsku nadležnost, već u nadležnost sudova opšte nadležnosti. Žalba po formi i sadržini ne predstavlja ustavnu žalbu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-80/2008
02.07.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Tihomira Vukosavljevića iz Obrenovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 2. jula 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se žalba Tihomira Vukosavljevića.

O b r a z l o ž e nj e

1. Tihomir Vukosavljević iz Obrenovca podneo je 14. januara 2008. godine Ustavnom sudu žalbu "na predmet Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 6725/04", sa zahtevom da Ustavni sud navedeni predmet "reši što pre na pravedan i pošten način". Podnosilac žalbe zahteva od Ustavnog suda i da obaveže Republiku Srbiju da mu nadoknadi štetu u određenom iznosu, kao i da poništi "nevažeći ugovor 1270/1963".
2. Članom 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Članom 82. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima je povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.); da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).
3. Prema oceni Ustavnog suda, predmetna žalba, po svojoj formi i sadržini, nema karakter ustavne žalbe, jer se njome od Ustavnog suda traži da postupa kao sud opšte nadležnosti u konkretnom postupku radi naknade štete. Kako postupanje po takvoj žalbi ne spada u nadležnost Ustavnog suda utvrđenu odredbama čl. 167. i 170. Ustava, Ustavni sud je ocenio da, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 1) Zakona o Ustavnom sudu, žalbu treba odbaciti zbog nenadležnosti.
4. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 2213/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nedostatka aktivne legitimacije pravnih sledbenika
• Už 2494/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti Ustavnog suda
• Už 2493/2009: Odbijanje ustavne žalbe u postupku za vraćanje imovine oduzete stranom državljaninu
• Už 2536/2009: Nenadležnost Ustavnog suda za preispitivanje zakonitosti odluka redovnih sudova
• Už 1277/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava
• Už 1307/2009: Odbacivanje ustavne žalbe protiv akata donetih pre proglašenja Ustava
• Už 1278/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava