Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Vrhovnog suda Srbije. Žalba se ne zasniva na ustavnopravnim razlozima o povredi prava na pravično suđenje, već izražava subjektivno nezadovoljstvo odlukom, pa ne postoje pretpostavke za vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-80/2010
17.03.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nazima Ljajića iz Sjenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. marta 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nazima Ljajića izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 6637/09 od 5. novembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Nazim Ljajić iz Sjenice je 25. novembra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije U. 6637/09 od 5. novembra 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi se navodi “da se Vrhovni sud Srbije udaljio od obaveze nepristrasnosti radi zaštite budžeta države kršeći važeće propise” i da se takvim ponašanjem "diskriminišu poljoprivredna gazdinstva iz brdsko-planinskih područja".

2. Ustavna žalba je podneta zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Imajući u vidu da je pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je postojanje povrede prava podnosioca ustavne žalbe cenio u odnosu na navedenu odredbu Ustava.

3. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. ustava.

4. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i osporene presude, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije U. 6637/09 od 5. novembra 2009. godine odbijena tužba kojom je tražen poništaj rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije broj 400-00-00715/2009-6 od 13. jula 2009. godine, kojim je odbijen zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, za korišćenje sredstava prilikom kupovine motokosilice, jer članom 6. Uredbe o korišćenju sredstava za podršku razvoja sela kroz povećanje konkurentnosti poljoprivrede za 2009. godinu (''Službeni glasnik RS'', br. 14/09 i 36/09) nije propisano pravo na korišćenje podsticajnih sredstava za poljoprivrednu opremu za koju je tužilac podneo zahtev.

5. Kako je odredbom člana 170. Ustava ustavna žalba ustanovljena kao pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, to je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi koji se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje Zakonom o Ustavnom sudu, nadležan jedino da ispituje da li je osporenim pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj su poverena javna ovlašćenja došlo do povrede ili uskraćivanja nekog od zajemčenih prava ili sloboda na štetu podnosioca ustavne žalbe. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju odnositi na povredu ili uskraćivanje određenog ustavnog prava ili slobode i zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine tih prava, ukazuje na njihovu povredu ili uskraćivanje. U podnetoj ustavnoj žalbi se, međutim, tvrdnja o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stava 1. Ustava, kojim se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bilo razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega, ne potkrepljuje ustavnopravnim razlozima. Podnosilac ustavne žalbe se samo deklarativno poziva na povredu navedenog Ustavom zajemčenog prava, dok navodi iz ustavne žalbe ne ukazuju da je moglo doći do povrede prava na pravično suđenje, već izražavaju subjektivni osećaj nezadovoljstva u odnosu na rešenje nadležnog ministarstva, kojim se primenjuje Uredba o korišćenju sredstava za podršku razvoja sela kroz povećanje konkurentnosti poljoprivrede za 2009. i osporenu presudu Vrhovnog suda Srbije, kojom se nije izašlo u susret zahtevima tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Na osnovu iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 111/2011: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u vezi sa poljoprivrednim subvencijama
• Už 4372/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi prava na pravično suđenje
• Už 1726/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nepovezanosti razloga sa osporenim aktom
• Už 3148/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u imovinskom sporu
• Už 2494/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti Ustavnog suda
• Už 1797/2009: Odbacivanje neuredne ustavne žalbe zbog nedostatka ustavnopravnih razloga
• Už 2803/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti Ustavnog suda