Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko sedam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 600 evra zbog dugotrajnosti postupka i perioda neaktivnosti suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Milan Škulić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. P . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. marta 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. P . i utvrđuje se da je u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 15643/2010 (ranije pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 1210/08) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. P . iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 5. decembra 2015. godine, preko punomoćnika G. Đ , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 15643/2010 od 26. juna 201 5. godine i presude Višeg suda u Beogradu Kž 1. 617/15 od 16. oktobra 2015. godine, zbog povrede načela i prava iz člana 21. st. 1. i 2. i člana 32. stav 1 Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u postupku koji je vođen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 15643/2010 (ranije pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 1210/08).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je u prvostepenoj presudi, koja je potvrđena drugostepenom presudom , sud dao neprihvatljive razloge na kojima je zasnovao osuđujuću presudu, te da su razlozi presude suprotni i protivrečni utvrđenom činjeničnom stanju, kao i da je ishod krivičnog postupka nezakonit, jer je prvostepeni sud morao da na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja donese oslobađajuću presudu. Ukazano je i to da je zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava, podnosilac ustavne žalbe diskriminisan. Takođe je izneto da je postupak od izvršenja krivičnog dela do donošenja pravnosnažne presude trajao devet godina i jedan mesec .

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava, poništi navedene presude, kao i da dosudi podnosiocu naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 15643/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Drugo opštinsko javno tužilaštvo podnelo je optužnicu Kt. 1945/08 od 12. septembra 2008. godine Drugom opštinskom sudu u Beogradu protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

U osporenom krivičnom postupku saslušano je više svedoka, kao i okrivljeni, pribavljeni su neophodni podaci i dokumentacija, određeno je sudsko-psihijatrijsko, psihološko-psihijatrijsko, sudsko-medicinsko i saobraćajno-tehničko veštačenje.

Krivični postupak protiv okrivljenog je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu K. 1210/08. Glavni pretres je zakazan četiri puta, od čega nije održan dva puta .

Nakon reforme sudstva, krivični postupak je nastavljen pred Prvim o snovnim sudom u Beogradu u predmetu K. 15643/10. Glavni pretres je od 1. novembra 2010. godine, kada je počeo iznova zbog izmene u sastavu veća, zakazan ukupno 14 puta, od čega nije održan de vet puta.

Glavni pretres je od 8. septembra 2014. godine, kada je počeo iznova zbog promene postupajućeg sudije , do donošenja prvostepene presude, zakazan ukupno 11 puta, od čega nije održan šest puta.

Prvostepenom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 15643/2010 od 26. juna 2015. godine, okrivljeni je oglašen krivim i osuđen zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

Osporeni krivični postupak pravnosnažno je okončan drugostepenom presudom Višeg suda u Beogradu Kž1. 617/15 od 16. oktobra 2015. godine, kojom je prvostepena presuda potvrđena.

4. Odredbama člana 21. Ustava utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud je utvrdio da je protiv podnosioca ustavne žalbe podignuta neposredna optužnica 12. septembra 2008. godine, a da je postupak okončan 16. oktobra 2015. godine donošenjem drugostepene presude Višeg suda u Beogradu Kž1. 617/15, te da je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak ukupno trajao približno sedam godina i mesec dana .

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tome, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca – složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, po stupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, trajanje predmetnog krivičnog postupka od sedam godina i mesec dana ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca.

Ustavni sud prvo ističe da je prvostepena presuda doneta tek 26. juna 201 5. godine, nakon približno šest godina i deset meseci suđenja . U toku krivičnog postupka postoja la su dva perioda neaktivnosti suda , i to jedan od 25. novembra 2009. do 1. novembra 2010. godine, do koga je došlu usled reforme pravosuđa, i drugi od 23. decembra 2011. do 11. septembra 2013. godine, u kom periodu je sud tek u trećem pokušaju pribavio zdravstveni karton oštećenog, i u kom je došlo do promene predsednika postupajućeg veća, ali je predmet ipak ponovo dodeljen prethodnom predsedniku veća, s obzirom na to da je novi predsednik veća u ovom predmetu ranije postupao kao istražni sudija. U osporenom krivičnom postupku glavni pretres je zakazan ukupno 2 9 put a, od čega nije održan 17 puta. Glavni pretres je takođe počeo iznova dva puta , i to 1. novembra 2010. i 8. septembra 2014. godine, zbog izmene u sastavu suda. Ustavni sud je pri tome imao u vidu da glavni pretres dva puta nije održan zbog neopravdanog nedolaska podnosioca ustavne žalbe, čime je podnosilac doprineo dužem trajanju postupka. Takođe, Ustavni sud je imao u vidu činjeničnu i pravnu složenost krivičnog postupka – težinu krivičnih dela koja su okrivljenom stavljena na teret, izvršen je uvid u obimnu dokumentaciju, izvršeno je četiri vrste veštačenj a, kao i dva dopunsk a veštačenj a, ali nalazi da je to, u konkretnom slučaju, bilo od značaja samo za utvrđenje visine naknade nematerijalne štete.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja postupka, kao i konstatovanu složenost postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, prvenstveno imao u vidu, sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. U odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom oceni zakonitost osporenih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 15643/2010 od 26. juna 2015. godine i Višeg suda u Beogradu Kž1. 617/15 od 16. oktobra 2015. godine.

Ustavni sud i ovom prilikom ukazuje da se odredbama člana 21. st. 1 . i 2. Ustava ne jemči nijedno određeno pravo ili sloboda, već se utvrđuje načelo zabrane diskriminacije u skladu sa kojima se ostvaruju sva zajemčena prava i slobode, te je njegova povreda akcesorne prirode, što znači da do nje može doći samo u vezi sa utvrđenom povredom ili uskraćivanjem nekog određenog prava, odnosno slobode, a do čega u konkretnom slučaju nije došlo.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.