Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao skoro devet godina. Podnositeljki se dodeljuje naknada nematerijalne štete od 1.100 evra zbog neefikasnog postupanja suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), Lidija Đukić, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. I . iz sela Štubik kod Mladenovca, grad Beograd, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. aprila 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. I . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Mladenovcu I. 3241/10 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo S. I . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba S. I . izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Mladenovcu I. 3241/10 od 2. septembra 2015. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. S. I . iz sela Štubik kod Mladenovca, grad Beograd, podnela je Ustavnom sudu 4. decembra 2015. godine, preko punomoćnika D. A, advokata iz Zaječara, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Mladenovcu I. 3241/10, kao i protiv rešenja Osnovnog suda u Mladenovcu I. 3241/10 od 2. septembra 2015. godine, vezujući istaknuti povredu prava na suđenje u razumnom roku i za osporeni pojedinačni akt.

Podnositeljka smatra da postupajući sudovi nisu preduzimali sve neophodne mere kako bi se osporeni postupak okončao u što je moguće kraćem roku i bez odugovlačenja, zahtevajući da joj se zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odredi naknada nematerijalne štete. Takođe, podnositeljka osporava i prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Mladenovcu I. 3241/10 od 2. septembra 2015. godine, kojim je odbijen kao neosnovan predlog podnositeljke za nastavak postupka izvršenja, a koje je postalo pravosnažno donošenjem rešenja Osnovnog suda u Mladenovcu Ipv(I). 102/15 – I. 3241/10 od 20. oktobra 2015. godine, koje je podnositeljki uručeno 6. novembra 2015. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Mladenovcu I. 3241/10 (ranije spis Opštinskog suda u Mladenovcu I.635/06) i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

S. I, ovde podnositeljka ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podnela je, 4. decembra 2006. godine, Opštinskom sudu u Mladenovcu predlog za izvršenje, na osnovu izvršne isprave - pravnosnažne presude Opštinskog suda u Negotinu P1. 169/04 od 23. novembra 2005. godine, prema izvršnom dužniku AD „D .“ Novi Pazar, a radi uplate odgovarajućih novčanih iznosa na ime neisplaćenih zarada i doprinosa iz obaveznog socijalnog osiguranja, te je predložila da se dozvoli izvršenje popisom, procenom i prodajom nepokretne imovine vlasništvo izvršnog dužnika koja se nalazi u Mladenovcu u Tržnom centru, lokal broj 9, površine 88,50 m 2. Povodom navedenog predloga prvobitno je formiran predmet I. 635/06 , da bi kasnije taj predmet dobio novi broj I. 3241/10. U toku postupka tom predmetu su spojeni predmeti Opštinskog suda u Mladenovcu I. 327/07 - izvršni poverilac takođe S . I, predmet I. 33/08 - izvršni poverioci M. P. i Z. L. i predmet Iv. 1596/09 - izvršni poverilac Agencija za konsalting M. R. PR Zemun.

Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Mladenovcu I. 635/06 od 5. decembra 2006. godine određeno je predloženo izvršenje, protiv kojeg je izvršni dužnik izjavio žalbu. Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž1. 581/07 od 21. februara 2007. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog dužnika i potvrđeno rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Mladenovcu I. 635/06 od 5. decembra 2006. godine.

U sprovedenom postupku na ročištu održanom 3. aprila 2007. godine određeno je veštačenje od strane sudskog veštaka građevinske struke na okolnost utvrđivanja tržišne vrednosti objekta koji je predmet izvršenja, a navedeni nalaz je dat 11. juna 2007. godine. Rešenjem Opštinskog suda u Mladenovcu od 19. septembra 2007. godine utvrđena je tržišna vrednost predmetnog lokala.

Rešenjem Opštinskog suda u Mladenovcu I. 635/06 od 26. juna 2008. godine odbijen je kao neosnovan predlog zakonskog zastupnika izvršnog dužnika za zastajanje sa postupkom izvršenja do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka koje je vođen pred Opštinskom sudom u Negotinu u predmetu K. 94/08. Protiv navedenog rešenja izvršni dužnik je izjavio žalbu. Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž1. 4182/08 od 10. septembra 2008. godine potvrđeno je prvostepeno rešenje.

Opštinski sud u Mladenovcu je zaključak o prodaji nepokretnosti doneo 26. decembra 2008. godine, pa je 27. februara 2009. godine održano prvo ročište za prodaju nepokretnosti, te je nakon neuspele prodaje, ponovo 27. februara 2009. godine donet zaključak o prodaji nepokretnosti posle čega je drugo ročište za prodaju zakazano za 14. april 2009. godine koje je odloženo. Novim zaključkom o prodaji nepokretnosti od 14. aprila 2009. godine ročište za prodaju nepokretnosti je zakazano za 25. maj 2009. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Mladenovcu I. 635/06 od 25. maja 2009. godine predmetna nepokretnost je dosuđena izvršnim poveriocima M. P. i Z. L. (po osnovu prava preče kupovine), a protiv tog rešenja izvršni dužnik je izjavio žalbu 28. jula 2009. godine, te je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž1. 4522/09 od 28. oktobra 2009. godine predmet vraćen Opštinskom sudu u Mladenovcu radi dopune postupka, nakon čega je rešenjem od 28. aprila 2010. godine Viši sud u Beogradu odbacio kao nedozvoljenu žalbu izjavljenu protiv rešenja Opštinskog suda u Mladenovcu I. 635/06 od 25. maja 2009. godine. Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica u Mladenovcu (koji je, posle uspostavljanja nove mreže sudova, preuzeo nadležnost Opštinskog suda u Mladenovcu) od 23. jula 2010. godine izvršnim poverioca M. P. i Z. L., predata je predmetna nepokretnost.

Podneskom od 26. novembra 2010. godine izvršni poverilac Slavica Ilić je obavestila sud da je promenila broj tekućeg računa na koji treba da se izvrši uplata njenog potraživanja. U spisima predmeta nema dokaza da je izvršena tražena uplata.

Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 36/10 od 30. jula 2010. godine otvoren je i zaključen stečajni postupak nad AD „D.“ Novi Pazar.

Izvršni dužnik je brisan iz Registra privrednih subjekata 24. januara 2011. godine.

Na ročištu zakazanom za 21. novembar 2011. godine konstatovano je da nisu ispunjeni uslovi da se održi.

Podneskom od 23. decembra 2011. godine S. I . je predložila da se zbog brisanja izvršnog dužnika iz Registra privrednih subjekata nastavi postupak prema Republici Srbiji.

Na ročištu održanom 21. februara 2012. godine, Drugi osnovni sud Beograd – Sudska jedinica u Mladenovcu je doneo rešenje da se od izvršnih poverilaca S . I . i Agencije za konsalting M. R. PR Zemun traži podatak o iznosima potraživanja koja imaju prema izvršnom dužniku kako bi se Republika Srbija kao pravni sledbenik izvršnog dužnika AD „D .“ Novi Pazar upoznala i izjasnila na predlog izvršnih poverilaca da se ista označi kao izvršni dužnik. U spisima nema dokaza da je izvršni sud od navedenih poverilaca tražio pomenute podatke.

Podneskom od 16. jula 2012. godine Republika Srbija je obavestila sud da ne prihvata da stupi na mesto izvršnog dužnika.

Ročište zakazano 31. jula 2012. godine je održano te je naloženo sudskom izvršitelju kako da obračunava kamatu.

Rešenjem Osnovnog suda u Mladenovcu I. 3241/10 od 10. juna 2015. godine prekinut je postupak u predmetu I. 3241/10, jer je izvršni dužnik prestao da postoji i brisan je iz Registra privrednih subjekata. Takođe je određeno da će se postupak nastaviti kada pravni sledbenici izvršnog dužnika preuzmu postupak ili kada se na predlog izvršnih poverilaca pozovu da to učine.

Rešenjem, sada, Osnovnog suda u Mladenovcu I. 3241/10 od 1. jula 2015. godine prekinuti izvršni postupak je nastavljen prema Republici Srbiji kao pravnom sledbeniku izvršnog dužnika.

Ročište zakazano za 6. juli 2015. godine nije održano, jer izvršnim poveriocima nisu dostavljena rešenja o prekidu i nastavku postupka. Ročište zakazano za 27. jul 2015. godine je održano.

Osnovni sud u Mladenovcu je doneo rešenje I. 3241/10 od 3. avgusta 2015. godine kojim je ispravljeno rešenje tog suda I. 3241/10 od 1. jula 2015. godine.

Rešenjem veća Osnovnog suda u Mladenovcu Ipv(I). 79/15 od 17. avgusta 2015. godine usvojen je prigovor izvršnog dužnika Republike Srbije i ukinuto je rešenje tog suda I. 3241/10 od 1. jula 2015. godine, ispravljeno rešenjem od 3. avgusta 2015. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Mladenovcu I. 3241/10 od 2. septembra 2015. godine, u ponovnom postupku, odbijen je kao neosnovan predlog izvršnih poverilaca S. I . i Agencije za konsalting M. R. PR Zemun, za nastavak izvršenja u predmetu I. 3241/10.

Rešenjem veća Osnovnog suda u Mladenovcu Ipv(I). 102/15 od 20. oktobra 2015. godine pravosnažno je odbijen predlog podnositeljke ustavne žalbe za nastavak izvršnog postupka tog suda I. 3241/10. Navedeno rešenje dostavljeno je podnositeljki ustavne žalbe 6. novembra 2015. godine.

4. Polazeći od prethodno utvrđenih činjenica, a imajući u vidu specifične okolnosti konkretnog slučaja, s obzirom na to da je nad izvršnim dužnikom sproveden i zaključen postupak tzv. „automatskog stečaja“ u vreme kada su bile na snazi odredbe člana 150. do 154. Zakona o stečaju od 2009. godine, pred Ustavni sud se, kao prethodno, postavilo pitanje nadležnosti za meritorno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku. Naime, prema odredbi člana 76. stav 1. tačka 3) Zakona o izvršenju i obezbeđenju od 2011. godine, koji je bio na snazi u vreme brisanja izvršnog dužnika iz Registra privrednih subjekata, sud je obustavljao izvršenje usled prestanka stranke koja je pravno lice, a nema pravnog sledbenika. U konkretnom slučaju, postupak nije obustavljen, a razlog za ovakvo postupanje može se objasniti samo time da se sud rukovodio prvim delom, u to vreme takođe važeće, odredbe stava 2. člana 154. Zakona o stečaju, kojom je bilo propisano da, nakon brisanja stečajnog dužnika iz odgovarajućeg registra, imovina stečajnog dužnika prelazi u svojinu Republike Srbije. Ustavni sud konstatuje da se istom zakonskom odredbom rukovodila i podnositeljka ustavne žalbe kada je 23. decembra 2011. godine sudu uputila podnesak kojim je predložila da se zbog brisanja izvršnog dužnika iz Registra, izvršni postupak nastavi prema Republici Srbiji. Međutim, s obzirom na izloženo, ispitujući ispunjenost pretpostavki za meritorno odlučivanje, Ustavni sud je pošao od toga da je Republika Srbija još 12. jula 2012. godine (pre objavljivanja Odluke Ustavnog suda IUz-850/2010 (kojom je utvrđeno da odredbe čl. 150. do 154. Zakona o stečaju nisu u saglasnosti sa Ustavom) obavestila sud da ne prihvata da stupi na mesto izvršnog dužnika, te je zatim, u drugostepenom postupku, usvojen prigovor Republike Srbije i ukinuto prvostepeno rešenje I. 3241/10 od 1. jula 2015. godine kojim je nastavljen postupak prema Republici Srbiji kao pravnom sledbeniku izvršnog dužnika, da bi u ponovnom postupku sud pravosnažno odbio predlog za nastavak postupka prema Republici Srbiji. Stoga je Ustavni sud ocenio da, iako poslednji pojedinačni akt koji je donet ne predstavlja odluku kojom se, na način propisan zakonom, okončava izvršni postupak, niti je po svojoj pravnoj prirodi, a u skladu sa praksom i stavovima Ustavnog suda, akt kojim je odlučivano o nekom pravu podnositeljke ustavne žalbe, sa stanovišta zaštite Ustavom zajemčenog prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku jesu ispunjene pretpostavke za meritorno odlučivanje o istaknutoj povredi ustavnog prava, budući da je za podnositeljku ovaj postupak ne samo faktički, već i suštinski okončan.

5. Za ocenu navoda ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u trenutku pokretanja osporenog izvršnog postupka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je sud dužan da o predlogu za izvršenje odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.); da rokovi koje određuje sud za preduzimanje određenih radnji ne mogu biti duži od tri dana, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 5. stav 3.); da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. stav 5.).

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 – dr. zakon, 109/13 – Odluka US, 55/14 i 139/14), koji se primenjivao od 17. septembra 2011. godine do 1. jula 2016. godine, bilo je propisano da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Načelo hitnosti postupka izvršenja i obezbeđenja bilo je utvrđeno i ovim zakonom.

6. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud konstatuje da je, u odnosu na podnositeljku ustavne žalbe, izvršni postupak započeo podnošenjem predloga za izvršenje 4. decembra 2006. godine i da je, suštinski, okončan 20. oktobra 2015. godine, pravosnažnim odbijanjem njenog predloga da se postupak nastavi prema Republici Srbiji. Iz navedenog sledi da je izvršni postupak u kome je podnositeljka, na osnovu pravosnažne i izvršne presude, tražila namirenje potraživanja iz radnog odnosa, trajao nepunih devet godina.

Ustavni sud nalazi da gotovo devetogodišnje trajanje izvršnog postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, te je i u ovom ustavnosudskom postupku ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja izvršnog postupka.

Ustavni sud ukazuje da izvršni postupak, koji predstavlja završnu fazu u ostvarivanju subjektivnih građanskih prava i koji nije kontradiktoran postupak, po pravilu, isključuje postojanje složenih činjeničnih i pravnih pitanja. Ustavni sud konstatuje da se, u konkretnom slučaju, kao jedino sporno pravno pitanje postavilo pitanje pravnog sledbeništva nakon pravosnažnog okončanja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom i njegovog brisanja iz Registra privrednih subjekata. O rešavanju ovog pitanja Ustavni sud će dati svoju ocenu prilikom razmatranja delotvornosti postupanja nadležnog suda pred kojim je vođen izvršni postupak.

U pogledu ponašanja podnositeljke ustavne žalbe kao stranke u postupku i značaja koji je za nju imao ovaj izvršni postupak, Ustavni sud je utvrdio sledeće. Prvo, da podnositeljka, kao izvršni poverilac, svojim ponašanjem ni na koji način nije doprinela dužini trajanja postupka. Drugo: da je 3. jula 2010. godine, primenom tada važećih odredaba čl. 150. do 154. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, broj 104/09), kojima je bio propisan poseban postupak u slučaju dugotrajne nesposobnosti za plaćanje, nad dužnikom iz ovog postupka otvoren i zaključen stečajni postupak, što je za pravnu posledicu imalo njegovo brisanje iz Registra privrednih subjekata; da je Odlukom Ustavnog suda IUz-850/2010 od 12. jula 2012. godine utvrđeno, između ostalog, da navedene odredbe Zakona o stečaju nisu u saglasnosti sa Ustavom; da su objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“ prestale da važe odredbe čl. 150. do 154. Zakona o stečaju; da je, saglasno odredbama člana 61. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), stečajni dužnik imao pravo da, na način i u roku propisanom Zakonom o Ustavnom sudu, traži izmenu pravosnažne sudske odluke kojom je nad njim otvoren i zaključen stečajni postupak, a što očito nije učinio, te su ostale na pravnoj snazi posledice neustavno sprovedenog stečajnog postupka koje su se reflektovale i na ovaj izvršni postupak. Treće, da je još 23. decembra 2011. godine (samo mesec dana nakon što je sud konstatovao da nisu ispunjeni uslovi da se zakazano ročište održi), podnositeljka ustavne žalbe podneskom koji je uputila sudu, tražila da se izvršni postupak nastavi prema Republici Srbiji, smatrajući je pravnim sledbenikom izvršnog dužnika. Konačno, Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka imala interes od egzistencijalnog značaja da se predmetno izvršenje sprovede , i to u što kraćem roku, jer su predmet izvršenja bili prav nosnažno dosuđeni iznosi neisplaćenih zarada i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Ustavni sud ocenjuje da je postupanje suda osnovni razlog neprimereno dugom trajanju osporenog izvršnog postupka. U tom smislu, Sud nalazi da je dovoljno ukazati na sledeće okolnosti: prvo, da je nakon brisanja izvršnog dužnika iz Registra privrednih subjekata – 24. januara 2011. godine, sud tek nakon deset meseci (21. novembra 2011. godine) konstatovao da nisu ispunjeni uslovi da se održi zakazano ročište i, drugo, da je odlučivanje o tome da li je Republika Srbija pravni sledbenik izvršnog dužnika faktički trajalo gotovo četiri godine - od 23. decembra 2011. godine (kada je podnositeljka podnela predlog da se postupak nastavi prema Republici Srbiji) do 20. oktobra 2015. godine, kada je, nakon više različitih sudskih odluka o prekidu i nastavku postupka, rešenjem veća Osnovnog suda u Mladenovcu Ipv(I). 102/15, pravosnažno je odbijen predlog podnositeljke ustavne žalbe za nastavak izvršnog postupka tog suda I. 3241/10.

Polazeći od svega prethodno izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15 i 10/23 ), usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Mladenovcu u predmetu I. 3241/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu, posebno dužinu trajanja postupka kojoj podnositeljka svojim ponašanjem nije doprinela i egzistencijalni značaj potraživanja za podnositeljku ustavne žalbe. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga s uda, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu kojim se osporava prvostepeno rešenje Osnovnog suda u Mladenovcu I. 3241/10 od 2. septembra 2015. godine , kojim je odbijen kao neosnovan predlog podnositeljke ustavne žalbe za nastavak ovog izvršnog postupka, Ustavni sud je, u skladu sa svojom dosadašnjom praksom i stavovima, utvrdio da se ne radi o pojedinačnom aktu iz člana 170. Ustava, te je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke. Imajući u vidu razlog odbačaja ustavne žalbe u ovom delu, bez značaja su nedostaci ustavne žalbe koji se odnose na to da je osporena samo prvostepena sudska odluka i to zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku koje se ne može dovesti u ustavnopravnu vezu sa osporenim rešenjem.

9. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti