Odluka Ustavnog suda o refundaciji PDV-a plaćenog od trećeg lica

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i poništio presudu Upravnog suda kojom je odbijen deo zahteva za refundaciju PDV-a za kupovinu prvog stana. Poreski organi su odbili refundaciju za deo cene koji je platila ćerka podnositeljke, što je Ustavni sud ocenio proizvoljnim.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8006/2016
06.12.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. N . iz Čačka , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije , na sednici Veća održanoj 6. decembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. N . i utvrđuje da je presudom Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 3462/13 od 16. juna 2016. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se presuda Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 3462/13 od 16. juna 2016. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Kragujevac broj 43501-1-00044/2012 od 24. januara 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. N . iz Čačka je , 21. oktobra 2016. godine, preko punomoćnika G. J , advokata iz Čačka, Ustavnom sudu izjavila ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 3462/13 od 16. juna 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom je osporena presuda kojom je podnositeljki pravnosnažno odobrena refundacija plaćenog PDV u iznosu od 51.835,40 RSD, a odbijen zahtev za refundaciju plaćenog PDV u preostalom delu, za iznos od 209.038,57 RSD .

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je članom 56a stav 2. tačka 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost, kao i članom 10a stav 5. tačka 6. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakacije i refundacije PDV, propisano da je uslov za refundaciju PDV da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunosti isplaćena prodavcu uplatom na njegov tekući račun, te da ni u zakonu ni u podzakonskom aktu nije propisano da je uslov da je celokupnu ugovorenu cenu na tekući račun prodavca u celosti uplatio isključivo kupac prvog stana; da je u sprovedenom postupku utvrđeno da račun i potvrda o uplati kupoprodajne cene glase isključivo na podnositeljku, jer je ona jedini kupac predmetnog stana, da postoje ugovor o nalogu i ugovor o asignaciji kojim je podnositeljka ovlastila svoju ćerku da za njen račun zaključi predugovor o kupovini stana, odnosno da izvrši plaćanje stana prodavcu u iznosu od 40.550 evra, pa je poreska uprava bila dužna da predmetne ugovore ceni u smislu Zakona o obligacionim odnosima, a ne da, bez pozivanja na bilo koju zakonsku odredbu, ospori njihovo postojanje i pravnu valjanost; da i prema mišljenju Ministarstva finansija kupac prvog stana ima pravo na refundaciju PDV i kada je ugovorena cena stana u potpunosti isplaćena prodavcu od strane trećeg lica, a na osnovu ugovora koje to lice ima sa kupcem prvog stana, npr. ugovora ugovora o asignaciji.

2. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žal be povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporeni akt, celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, kao i u spise predmeta Upravnog suda U. 3462/13 i Ministarstva finansija - Poreska uprava - Filijala Čačak broj 43501-1-00034/12, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Ministarstva finansija i privrede - Poreska uprava - Filijala Čačak broj 43501-1-00034/12 od 26. novembra 2012. godine podnositeljki ustavne žalbe je odobrena refundacija plaćenog PDV u iznosu od 51.835,40 RSD, a odbijen kao neosnovan zahtev za refundaciju plaćenog PDV u iznosu od 209.038,57 RSD.

Protiv navedenog rešenja podnositeljka je izjavila žalbu, koja je odbijena kao neosnovana rešenjem Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Kragujevac broj 43501-1-00044/2012 od 24. januara 2013. godine. U obrazloženju je, pored ostalog, navedeno: da podnositeljka nije u celosti isplatila kupoprodajnu cenu prodavcu, jer su kao dokaz o uplati dela kupoprodajne cene priložene i kopije naloga za prenos koje je uplatila ćerka podnositeljke, kao kupac označen u predugovoru o kupovini istog stana, a u kome nije navedeno da ga ona zaključuje u ime i za račun svoje majke, već je dostavljen aneks istog predugovora, i to nakon već izvršenih uplata dela kupoprodajne cene, kojim je izmenjena jedna ugovorna strana, odnosno označeno da stan kupuje podnositeljka, a ne ćerka podnositeljke; da je prvostepeni organ utvrdio da predugovor i aneks predugovora nisu overeni, niti su zavedeni u delovodniku prodavca; da je pravilno postupio prvostepeni organ kada priložene ugovore o asignaciji i nalogu, oba od 7. januara 2011. godine, nije prihvatio kao razlog za drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, jer isti nisu pravilno evidentirani u delovodniku prodavca (zavedeni su pod istim brojem 4.), čime se dovodi u pitanje momenat sačinjavanja istih.

Osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 3462/13 od 16. juna 2016. godine odbijena je kao neosnovana tužba koju je podnositeljka podnela protiv konačnog upravnog akta. U obrazloženju osporene presude je, pored ostalog, nakon navođenja odredaba člana 56a Zakona o porezu na dodatu vrednost, navedeno da je pravilno tuženi organ odbio žalbu podnositeljke, nalazeći da je prvostepeno rešenje doneto na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava, te da je sud cenio navode tužbe, ali je našao da isti nisu osnovani.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu podnositeljka ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe u pogledu povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud, pre svega, naglašava da je njegova nadležnost u postupku po ustavnoj žalbi ograničena na utvrđivanje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca. Zadatak Ustavnog suda je da utvrdi da li je postupak koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe u celini posmatrano bio pravičan na način koji to zahteva odredba člana 32. stav 1. Ustava. Ustavna garancija prava na pravično suđenje, pored ostalog, sastoji se u tome da odluka nadležnog organa o nečijem pravu ili obavezi mora biti doneta u postupku koji je sproveden u skladu sa važećim procesnim zakonom, primenom relevantnog materijalnog prava i obrazložena na ustavnopravno prihvatljiv način, jer bi se u suprotnom moglo smatrati da je rezultat proizvoljnog postupanja i pravno neutemeljenog stanovišta nadležnog organa, odnosno suda.

Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporena presuda doneta od strane zakonom ustanovljenog suda, koji je odlučio na osnovu činjenica utvrđenih u postupku pred poreskim organima. Ustavni sud podseća da se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne sme zastati na formalnom ispitivanju da li su one poštovane, već se mora ići i korak dalje, tj. osporena odluka se mora sagledati i u svetlu garancija koje nisu izričito predviđene. Jedna od takvih garancija se odnosi na obavezu suda da obrazloži svoju odluku (sa tim u vezi, videti odluku Evropskog suda za ljudska prava Ruiz Torija protiv Španije, od 9. decembra 1994. godine, § 29.). Prilikom davanja odgovora na pitanje da li obrazloženje sudske odluke zadovoljava standarde prava na pravično suđenje, trebalo bi voditi računa o okolnostima konkretnog slučaja i prirodi određene odluke. Sudska odluka ne može da bude bez ikakvog obrazloženja, niti ono ne sme da bude lapidarnog karaktera (videti odluke Evropskog suda za ljudska prava: Georgiadis protiv Grčke, od 29. maja 1997. godine, § 43; Higgins i ostali protiv Francuske, od 19. februara 1998. godine, § 43 .). Obaveza obrazloženja sudske odluke, međutim, ne znači da se u odluci moraju dati detaljni odgovori na sve iznete argumente (u tom smislu i Evropski sud za ljudska prava: Van de Hurk protiv Holandije, od 19. aprila 1994. godine, § 61 .). To naročito važi za obrazloženja odluka sudova pravnog leka u kojima su prihvaćeni argumenti izneti u odlukama nižih sudova. Međutim, za ocenu da li su u tim slučajevima ispunjeni standardi prava na pravično suđenje neophodno je sagledati da li je sud pravnog leka ispitao odlučna pitanja koja su pred njega izneta ili se zadovoljio pukim potvrđivanjem odluke nižeg suda. Ovaj zahtev je utoliko značajniji ukoliko stranka nije bila u mogućnosti da usmeno iznese svoju stvar u toku postupka (reč je o stavu izraženom u odluci Evropskog suda za ljudska prava: Helle protiv Finske, od 19. decembra 1997. godine, § 60.).

Sa druge strane, Ustavni sud konstatuje da rešavanje suda u upravnom sporu ima svoje osobenosti, koje se, između ostalog, ogledaju u načelu zakonitosti i načelu oslanjanja suda na utvrđeno činjenično stanje u upravnom postupku. S obzirom na to da se u upravnom sporu proverava zakonitost konačnog upravnog akta na podlozi činjenica utvrđenih u upravnom postupku, to ne postoji obaveza suda da obrazlaže sve navode tužbe ukoliko su oni već isticani u upravnom postupku koji je prethodio upravnom sporu i u kom postupku su ti navodi ocenjeni.

Podnositeljka je tokom postupka pred poreskim organima, ali i u tužbi podnetoj Upravnom sudu ukazivala da je priložila sve potrebne dokaze za refundaciju PDV za kupovinu prvog stana, propisanih članom 56a Zakona o porezu na dodatu vrednost, kao i članom 10a Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakacije i refundacije PDV. Podnositeljka je dostavila i mišljenje Ministarstva finansija broj 413-00-748/2010-04 od 6. jula 2010. godine da kupac prvog stana ima pravo na refundaciju PDV i u slučaju kada je ugovorena cena stana u potpunosti isplaćena prodavcu od strane trećeg lica, a na osnovu ugovora koje to lice ima sa kupcem prvog stana (npr. na osnovu ugovora o preuzimanju duga, asignacije ili ugovora o jemstvu).

Odredbama člana 56a st. 1. i 2. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Službeni glasnik RS", br. 84/04, 86/04, 61/05 i 61/07 ) bilo je propisano da pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana, na osnovu podnetog zahteva, ima fizičko lice - punoletni državljanin Republike, sa prebivalištem na teritoriji Republike, koji kupuje prvi stan (u daljem tekstu: kupac prvog stana); da kupac prvog stana može da ostvari refundaciju PDV iz stava 1. ovog člana, pod sledećim uslovima da od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu kojeg stiče prvi stan nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike i da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunosti isplaćena prodavcu.

Odredbom člana 10a stav 5. Pravilnika o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakacije i refundacije PDV ("Službeni glasnik RS", br. 107/04, 65/05 i 63/ 07) bilo je predviđeno da se uz zahtev dostavlja izvod iz matične knjige rođenih , uverenje o državljanstvu, dokaz o prebivalištu (overena fotokopija lične karte ili potvrda o prebivalištu), overena kopija ugovora o kupoprodaji stana, račun ili drugi dokument koji služi kao račun o kupoproda ji stana u kojem je iskazan PDV, dokaz da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunosti isplaćena, overena izjava kupca stana da kupuje prvi stan.

Iz navedenih odredaba Zakona o porezu na dodatu vrednost i podzakonskog akta proizlazi da je lice koje traži povraćaj PDV za kupovinu prvog stana, dužno da uz pismeni zahtev dostavi, pored ostalog, i dokaz da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunosti isplaćena prodavcu. Takođe, iz dostavljenog mišljenja Ministarstva finansija proizlazi da kupac prvog stana ima pravo na refundaciju PDV i u slučaju kada je ugovorena cena stana u potpunosti isplaćena prodavcu od strane trećeg lica, a na osnovu ugovora koje to lice ima sa kupcem prvog stana, te je između ostalih, kao primer naveden ugovor o asignaciji.

U sprovedenom poreskom postupku utvrđeno je sledeće: da je podnositeljka 17. aprila 2012. godine podnela zahtev za refundaciju PDV za kupovinu prvog stana; da su 7. januara 2011. godine zaključena dva ugovora, i to: ugovor o nalogu, kojim je podnositeljka obavezala njenu ćerku da zaključi predugovor o kupoprodaji predmetnog stana na svoje ime i izvrši plaćanje tamo navedenom privrednom društvu iznos od 40.550 evra i ugovor o asignaciji, kojim je podnositeljka ovlastila svoju ćerku da za njen račun primaocu uputa - navedenom privrednom društvu, na ime kupoprodaje stana, isplati iznos od 40.550 evra, te da su oba ugovora evidentirana u delovodniku privrednog društva - prodavca pod rednim brojem 4; da je 10. januara 2011. godine zaključen predugovor o kupoprodaji stana između tamo navedenog privrednog društva, kao prodavca i ćerke podnositeljke, kao kupca, koji nije overen i nije zaveden u delovodniku prodavca; da je 20. februara 2012. godine zaključen aneks predugovora o kupoprodaji stana, u čijem članu 1. je navedeno da se menja predugovor na taj način što se kao budući kupac označava podnositeljka, a koji nije overen i nije zaveden u delovodniku prodavca; da je 2. aprila 2012. godine zaključen ugovor o kupoprodaji nepokretnosti između tamo navedenog privrednog društva, kao prodavca i podnositeljke, kao kupca, koji je sudski overen i zaveden u delovodniku prodavca; da je prodavac izdao potvrdu da je podnositeljka zaključno sa 2. aprilom 2012. godine isplatila u celini stav kupljen po ugovoru i da je u ceni sadržan PDV (uz potvrdu je priložen i račun broj (97)83-005 ); da je utvrđeno da je po nalozima za uplatu iznos od 4.154.005,00 dinara izvršila ćerka podnositeljke , tako što je u nalozima, u rubrici svrha uplate označeno: uplata po predugovoru od 10. januara 2011. godine , a iznos od 1.126.085,00 dinara podnositeljka (od toga 1.030.073,00 dinara za stan, a preostalo za parking mesto).

Ustavni sud konstatuje da su poreski organi zauzeli stav da podnositeljka ima pravo na refundaciju PDV samo za iznos plaćenog PDV koji je sama uplatila, dok je ocenjeno da nema pravo na povraćaj PDV za iznos plaćenog PDV koji je uplaćen od strane njene ćerke. Takođe je navedeno da se priloženi ugovori o asignaciji i nalogu ne mogu prihvatiti kao razlog za drugačiju odluku, jer isti nisu pravilno evidentirani u delovodniku prodavca (oba ugovora su zavedena pod istim brojem 4.), čime se, po njihovoj oceni, dovodi u pitanje momenat sačinjavanja istih.

Osporenom presudom odbijena je kao neosnovana tužba koju je podnositeljka podnela protiv konačnog upravnog akta, te je u obrazloženju, nakon navođenja odredaba člana 56a Zakona o porezu na dodatu vrednost, samo navedeno da je pravilno tuženi organ odbio žalbu podnositeljke, nalazeći da je prvostepeno rešenje doneto na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Primenjujući sve navedeno na konkretan slučaj, Ustavni sud ocenjuje da ni organi uprave , niti Upravni sud nisu dali uverljivo obrazloženje o tome zbog čega nisu prihvatili kao relevantne dokaze koje je podnositeljka priloži la u z zahtev za refundaciju PDV za kupovinu prvog stana. Naime, imajući u vidu da iz odredaba Zakona o porezu na dodatu vrednost i podzakonskog akta proizlazi da je lice koje traži povraćaj PDV za kupovinu prvog stana, dužno da uz pismeni zahtev dostavi dokaz da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunosti isplaćena prodavcu, te da iz dostavljenog mišljenja Ministarstva finansija proizlazi da kupac prvog stana ima pravo na refundaciju PDV i u slučaju kada je ugovorena cena stana u potpunosti isplaćena prodavcu od strane trećeg lica, i to na osnovu ugovora koje to lice ima sa kupcem prvog stana, a da je podnositeljka uz zahtev upravo i dostavila potvrdu prodavca da je ugovorena cena sa PDV u potpunosti isplaćena, kao i ugovor o asignaciji, kao osnov za isplatu dela prodajne cene od strane trećeg lica, po oceni Ustavnog suda, dato obrazloženje u drugostepenom rešenju, koje je u svemu prihvatio Upravni sud, da se priloženi ugovori zaključeni između podnositeljke i trećeg lica ne mogu prihvatiti kao dokaz jer nisu pravilno evidentirani u delovodniku prodavca, i to jer su zavedeni pod istim brojem, predstavlja rezultat proizvoljnog postupanja i pravno neutemeljenog stanovišta organa uprave i suda, a na štetu podnosioca ustavne žalbe.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Upravnog suda - Odeljenje u Kragujevcu U. 3462/13 od 16. juna 2016. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio presudu Upravnog suda i odredio da se u ponovnom postupku donese nova odluka o tužbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Ministarstva finansija - Poreska uprava - Regionalni centar Kragujevac broj 43501-1-00044/2012 od 24. januara 2013. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

7. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o refundaciji PDV-a plaćenog od trećeg lica

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti