Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za određivanje naknade za eksproprisano zemljište, koji je trajao preko pet godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete, dok je deo žalbe odbačen.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8008/2019
07.03.2024.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. T . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. marta 2024. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba D. T . i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji je vođen pred Drugim Osnovnim sudom u Beogradu R1. 197/17 (ranije u predmetu R1. 105/14) povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo D. T . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 6 00 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. T . iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 6. avgusta 2019. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu R1. 197/17 od 23. marta 2018. godine , rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 16701/18 od 23. maja 2019. godine, rešenja Drugog osnovnog suda u Beogradu R1. 105/14 od 28. jula 2015. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 1582/16 od 21. aprila 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku koji je vođen pred Drugim Osnovnim sudom u Beogradu R1. 197/17 (ranije u predmetu R1. 105/14) .

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, interpetirano činjenično stanje u predmetnom postupku i ukazano je na pogrešnu primenu materijalnog prava, kao i na ukupnu duži nu trajanja parničnog postupka.

Podnositeljka us tavne žalbe je predložila Ustavnom sud u da usvoji ustavnu žalbu , utvrdi povredu označenog ustavnog prava i poništi osporene akte. Tražila je naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Drugog osnovnog suda u Beogradu R1. 197/17 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku :

Gradska opština Čukarica – Uprava gradske opštine – Odeljenje za imovinsko pravne i stambene pravne poslove je dopisom od 27. marta 2014. godine prosledio spise predmeta Drugom osnovnom sudu u Beogradu broj. 464-31/12 na dalji postupak i nadležnost, s obzirom na to da pred ovim organom nije postignut sporazum o naknadi za zemljište koje je izuzeto rešenjem GO Čukarica broj 463-9/10 od 15. januara 2010. godine, između D. T, kao ranijeg korisnika, i Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, kao novog korisnika. Predmet je ustupljen 4. aprila 2014. godine. Navedeni predmet je formiran pod brojem R1. 105/14.

Drugi osnovni sud u Beogradu je dopisom R1. 105/14 od 23. juna 2014. godine tražio od Ministarstva finansija – Poreske uprave da dostave procenu tržišne vrednosti za izuzeto zemljište.

Zapisnik o proceni tržišne vrednosti za izuzeto zemljište je dostavljen sudu 16. jula 2014. godine.

Drugi osnovni sud u Beogradu je ponovo dopisom R1. 105/14 od 8. juna 2015. godine tražio od Ministarstva finansija – Poreske uprave da dostave procenu tržišne vrednosti za izuzeto zemljište.

Zapisnik o proceni tržišne vrednosti za izuzeto zemljište je dostavljen sudu 10. jula 2015. godine.

Drugi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem R1. 105/14 od 28. jula 2015. godine odredio naknadu za izuzeto zemljište.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gž. 1582/16 od 21. aprila 2017. godine ukinuo navedeno prvostepeno rešenje. Predmet je formiran pod novim brojem R1. 197/17.

Drugi osnovni sud u Beogradu je ponovo dopisom R1. 197/17 od 15. septembra 2017. godine tražio od Ministarstva finansija – Poreske uprave da dostave procenu tržišne vrednosti za izuzeto zemljište.

Zapisnik o proceni tržišne vrednosti za izuzeto zemljište je dostavljen sudu 11. oktobra 2017. godine.

Drugi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem R1. 197/17 od 23. marta 2018. godine odredio naknadu za izuzeto zemljište.

Viši sud u Beogradu je osporenim rešenjem Gž. 16701/18 od 23. maja 2019. godine, koje je ispravljeno rešenjem od 20. juna 2019. godine, potvrdio prvostepeno rešenje.

U predmetnom vanparničnom postupku zakazano je osam ročišta za glavnu raspravu, pri čemu jedno ročište nije održan o ( ročište zakazano za 10. decembra 2014. godine nije održano zbog štrajka advokata ). U postupku je izveden dokazni postupak veštačenjem preko sudskog veštaka građevinske struke i uvidom u pismena.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 134. Zakona o vanaprničnom postupku („Službeni glasnik SRS “, br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS “, br. 46/95-dr. zakon, 18/05-dr. zakon, 85/12, 45/13-dr. zakon, 55/14, 6/15 i 106/ 15 - dr. zakon) je propisano da se p ostupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost pokreće i vodi po službenoj dužnosti (stav 1.) i da je ovaj postupak hitan (stav 2.) .

5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da vanparnični postupak radi naknade za eksproprisanu nepokretnost po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U vezi sa tim , za ocenu postojanja povrede prava podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razu mnom roku, relevantan je period od kada je Gradska opština Čukarica – Uprava gradske opštine prosledila spise predmeta Drugom osnovnom sudu u Beogradu na dalji postupak radi određivanje naknade za ekspropisano nepokretnost, 4. aprila 2014. godine, do donošenja osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 16701/18 od 23. maja 2019. godine, kojo m je pravnosnažno okon čan vanparnični postupak. Dakle, predmetni postupak je trajao pet godina i jedan mesec .

Navedeno trajanje konkretnog postupka za određivanje naknade za ekspropisano zemljište može da ukaže na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosi oca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da ovaj predmet nije bio činjenično i pravno složen . U konkretnom slučaju, bilo je potrebno da se odredi samo visina naknade za ekspropisano zemljište .

U pogledu značaja prava za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je podnositeljka kao predlagač u postupku imala interes da sud okonča postupak u razumnom roku. Ustavni sud je pri tome imao u vidu i stav Evropskog suda za ljudska prava, prema kome preterano kašnjenje u isplati naknade za eksproprijaciju vodi povećanju gubitka za osobu kojoj je imovina eksproprisana, stavljajući je u poziciju nesigurnosti (videti presudu u predmetu Akkus protiv Turske, predstavka broj 19263/92, od 9. jula 1997. godine, stav 29.), kao i da se isto može primeniti za preterano kašnjenje u administrativnim ili sudskim postupcima u kojima se takva naknada određuje, posebno kada je lice kome je imovina eksproprisana obavezano da vodi takav postupak da bi ostvario naknadu na koju ima pravo (videti presudu u predmetu Aka protiv Turske, predstavka broj 19639/92, od 23. septembra 1998. godine, stav 49.).

Kada je reč o ponašanju podnositeljke ustavne žalbe, kao predlagača u postupku, Ustavni sud ocenjuje da je ona, po pravilu, uredno postupala po nalozima suda .

Osnovni razlog vremenskom trajanju vanparničnog postupka je nedelotvorno i nedovoljno efikasno postupanje Drugog osnovnog suda u Beogradu, koje se, pre svega, ogleda u neažurnosti prilikom zakazivanja i održavanja ročišta za glavnu raspravu. Ustavni sud ukazuje da je po zakonu postupak određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost hitan, a koje zakonsko pravilo u konkretnom slučaju nije poštovano.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju i da blagovremeno preduzmu sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u vanparničnom postupku koji je vođen pred Drugim Osnovnim sudom u Beogradu u predmetu R1. 197/17 (ranije u predmetu R1. 105/14 ) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu u tom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke deo.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 6 00 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnositeljka pretrpela zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka pretrpela. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, značaj konkretnog prava za podnositeljku ustavne žalbe , kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15 ,od 5. aprila 2016. godine, i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju su p odnosilac ustavne žalbe pretrpele zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. Podnositeljka ustavne žalbe je osporila rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu R1. 197/17 od 23. marta 2018. godine, rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 16701/18 od 23. maja 2019. godine, rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu R1. 105/14 od 28. jula 2015. godine i rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 1582/16 od 21. aprila 2017. godine.

Saglasno odredbi člana 170. Ustava, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, Ustavni sud je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da Ustavni sud nije nadležan da, postupajući po ustavnoj žalbi, kao instancioni (viši) sud još jednom ispituje zakonitost osporenih akata ili radnji, pa iz tih razloga formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom. Takođe, ustavna žalba se može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pošto samo takvim aktom ili radnjom podnosiocu može biti povređeno ili uskraćeno neko od Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe u delu u kojem je osporeno rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu R1. 197/17 od 23. marta 2018. godine i rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 16701/18 od 23. maja 2019. godine, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argume ntuju tvrdnje o povredi prava na prvično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporenih akata .

Vezano za rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu R1. 105/14 od 28. jula 2015. godine i rešenje Višeg suda u Beogradu Gž. 1582/16 od 21. aprila 2017. godine, Ustavni sud ukazuje da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu ukinuto osporeno rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu pravnu prirodu i sadržinu osporenih akata, Ustavni sud je utvrdio da se ne radi o pojedinačnim aktima iz člana 170. Ustava

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom, ustavnu žalbu u tom delu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Ustavni sud ukazuje da podnositeljka ustavne žalbe smatra da je njoj prouzrokovana materijalna šteta, jer je ona oštećena za kamatu od dana izuzimanja nepokretnosti iz poseda do donošenja pravnosnažne odluke o naknadi za eksproprisano zemljište. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da u ovom delu nisu ispunjene procesne pretpostavke za odlučivanje , te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom, zahtev za naknadu ove štete odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti