Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu kao neosnovanu, nalazeći da u parničnom postupku koji je ukupno trajao pet godina i pet meseci, uključujući i jedno ukidanje presude, nije povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8018/2012
18.09.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće , u sastavu: predsedni k Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi H. Đ. iz naselja A, L, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba H. Đ. izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1120/07, a zatim pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu 7P. 7102/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. H. Đ. iz naselja A, L, je 16. oktobra 2012. godine, preko punomoćnika Z. S, advokata iz L, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1120/07, a zatim pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu 7P. 7102/10.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je dana 28. marta 2007. godine Mesna zajednica „A.“ podnela Opštinskom sudu u Leskovcu tužbu protiv podnosioca ustavne žalbe, radi državine i činidbe; da je presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 1120/07 od 15. oktobra 2007. godine usvojen tužbeni zahtev; da je protiv navedene presude podnosilac izjavio žalbu, ali da Okružni sud u Leskovcu do kraja 2009. godine, do kada je predmet bio u njegovoj nadležnosti, dakle dve godine, nije odlučio o žalbi; da je Apelacioni sud u Nišu kao nadležni drugostepeni sud od 2010. godine, rešenjem Gž. 3053/10 od 27. maja 2010. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak; da je u ponovnom postupku Osnovni sud u Leskovcu presudom 7P. 7102/10 od 1. februara 2012. godine usvojio tužbeni zahtev; da je Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž. 947/12 od 20. septembra 2012. godine odbio žalbu podnosioca i potvrdio prvostepenu presudu; da mu je zbog nerazumno dugog trajanja postupka od pet godina i pet meseci povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Zahtevao je i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US) je po svojoj sadržini identična odredbi člana 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Mesna zajednica „A.“ je 28. marta 2007. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv podnosioca ustavne žalbe, radi državine i činidbe. Predmet je dobio broj P. 1120/07.

Presudom Opštinskog suda u Leskovcu P. 1120/07 od 15. oktobra 2007. godine usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno je da tuženi bez pravnog osnova drži i koristi deo određene katastarske parcele u KO B, čiji je korisnik tužilac u površini od 32m2, pa je tuženi obavezan da navedeni prostor ustupi u državinu i na korišćenje tužiocu pošto prethodno sa istog ukloni betonsku ogradu i deo pomoćnog objekta, kao i da tužiocu na ime troškova isplati iznos od 12.900,00 dinara. Apelacioni sud u Nišu je, odlučujući o žalbi tuženog, rešenjem Gž. 3053/10 od 27. maja 2010. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Leskovcu P. 1120/07 od 15. oktobra 2007. godine i predmet vratio prvostepenom sudu, tada nadležnom Osnovnom sudu u Leskovcu na ponovni postupak. U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom predmet je dobio broj P. 7102/10.

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu 7P. 7102/10 od 1. februara 2012. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev, utvrđeno je da tuženi bez pravnog osnova drži i koristi deo određene katastarske parcele u KO B, čiji je korisnik tužilac, u površini od 15m2, pa je tuženi obavezan da navedeni prostor ustupi u državinu i na korišćenje tužiocu pošto prethodno sa istog ukloni žičanu ogradu i ogradu od žice sa betonskim parapetom i zemljište dovede u stanje u kojem se nalazilo pre zauzeća; stavom drugim izreke obavezan je tuženi da na ime troškova postupka isplati iznos od 114.900,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž. 947/12 od 20. septembra 2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je ožalbena presuda Osnovnog suda u Leskovcu 7P. 7102/10 od 1. februara 2012. godine.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda , kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud nalazi da su nadležni sudovi u osporenom postupku delotvorno i efikasno postupali i preduzeli sve zakonske mere da se parnični postupak okonča u razumnom roku, da bi se o tužbi protiv podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, nakon podnete tužbe, prvostepena odluka je doneta posle pet i po meseci, drugostepeni sud je posle dve godine i šest meseci odlučio tako što je ukinuo prvostepenu odluku i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom, taj sud je odlučio posle godinu dana i devet meseci a drugostepeni sud je odlučio posle sedam meseci čime je postupak pravnosnažno okončan.

Dakle, parnični postupak je ukupno trajao pet godina i pet meseci, što ne prekoračuje standard suđenja u razumnom roku kako po praksi ovog suda tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Na osnovu navedenog, Ustavni sud nalazi da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1120/07, a zatim pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu 7P. 7102/10, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 9289/2018: Usvajanje ustavne žalbe zbog nerazumno dugog trajanja postupka naknade štete i veštačenja
• Už 7989/2012: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 455/2013: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom šest i po godina
• Už 5464/2010: Neprihvatanje inicijativa za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o parničnom postupku
• Už 9761/2012: Utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u posedovnoj parnici
• Už 9062/2014: Utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku dugom 11 godina
• Už 5686/2015: Ustavni sud: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u desetogodišnjem sporu