Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja redovnih sudova u radnom sporu. Sud je ocenio da podnosilac suštinski osporava pravilnu primenu materijalnog prava i ocenu dokaza, što ne predstavlja ustavnopravno pitanje, te nisu ispunjene pretpostavke za vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Pantelića iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. oktobra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Pantelića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Valjevu P1.1711/06 od 8. februara 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž1. 688/07 od 12. decembra 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev.II 388/08 od 29. maja 2008. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Dragan Pantelić iz Valjeva je, preko punomoćnika Radomira Rake Spasojevića, advokata iz Valjeva, 14. jula 2008. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Valjevu P1.1711/06 od 8. februara 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Valjevu Gž1. 688/07 od 12. decembra 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev.II 388/08 od 29. maja 2008. godine, zbog povrede prava na pravnu zaštitu u slučaju prestanka radnog odnosa zajamčenog odredbom člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) po svojoj sadržini istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe svoje navode kojima osporava navedena rešenja samo formalno zasniva na povredi prava zajemečnog odredbom člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

Iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da povredu Ustavom zajemčenog prava na pravnu zaštitu u slučaju prestanka radnog odnosa, podnosilac ustavne žalbe obrazlaže, pre svega, osporavanjem pravilnosti ocene izvedenih dokaza i primene materijalnog prava u konkretnom parničnom predmetu od strane redovnih sudova. Podnosilac ustavne žalbe ističe da su osporena rešenja nepravilna i nezakonita jer se njima negira pravo podnosioca ustavne žalbe da mu uredno bude dostavljena odluka o prestanku radnog odnosa. Međutim, iz sadržine osporenog drugostepenog rešenja i rešenja Vrhovnog suda Srbije vidi se da su svi ovi navodi podnosioca ustavne žalbe već bili razmatrani u drugostepenom parničnom postupku i detaljno cenjeni od strane Okružnog suda u Valjevu, kao i u postupku po reviziji od strane Vrhovnog suda.

Prema oceni Ustavnog suda, u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi ukazivali na to da su sudovi osporena rešenja doneli bez odgovarajućeg obrazloženja, proizvoljno odlučujući u konkretnom parničnom postupku. Podnosilac ustavne žalbe nije naveo argumente koji bi bili potkrepljeni dokazima da je u sprovedenom postupku došlo do povrede njegovog prava na pravnu zaštitu u slučaju prestanka radnog odnosa zajemčenog odredbom člana 60. stav 4. Ustava. Formalno pozivanje na povredu Ustavom zajemčenih prava, bez navođenja ustavnopravnih razloga kojima se sa stanovišta sadržine zajemčenog prava potvrđuju navodi ustavne žalbe, ne čini po sebi ustavnu žalbu dopuštenim pravnim sredstvom.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova i pojedinačnih akata i radnji drugih državnih organa, niti se može smatrati pravnim sredstvom kojim se pritužuje na rad sudova i državnih organa. U postupku pružanja ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud u granicama zahteva istaknutog u ustavnoj žalbi jedino utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe došlo do njihove povrede i uskraćivanja.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 2371/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti Ustavnog suda za ocenu zakonitosti
• Už 2370/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti
• Už 1105/2008: Odbačaj ustavne žalbe protiv rešenja privatnog poslodavca o prestanku radnog odnosa
• Už 658/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe koja osporava primenu materijalnog prava u radnom sporu
• Už 1232/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u radnom sporu državnog službenika
• Už 2711/2009: Odbacivanje ustavne žalbe koja traži ocenu zakonitosti sudskih odluka u radnom sporu
• Už 2659/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe povodom nadležnosti redovnih sudova