Sudska praksa

Odbijena ustavna žalba u sporu za rehabilitaciono obeštećenje

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda. Sud je zaključio da redovni sudovi nisu proizvoljno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev za naknadu materijalne štete nasledniku rehabilitovanog lica.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zalife Murić iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. novembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Zalife Murić izjavljena protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 460/09 od 2. aprila 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Zalifa Murić iz Novog Pazara je 27. maja 2009. godine, preko punomoćnika Ismeta Kalića, advokata iz Novog Pazara, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog suda Srbije Rev. II 460/09 od 2. aprila 2009. godine, zbog povrede prava na rad iz člana 60. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka u ustavnoj žalbi navodi da je osporena presuda nezakonita, jer je zasnovana na neistinitim i nedokazanim odlučnim činjenicama, te da je nezakonitim ponašanjem suda tužilji, ovde podnositeljki ustavne žalbe, povređeno Ustavom zajemčeno pravo na rad „uskraćivanjem mogućnosti da radi i da joj se isplati zakonom pripadajuća naknada po osnovu plaćenog odsustva i po tom osnovu ostala prava iz radnog odnosa“. Predlaže se da Ustavni sud poništi pobijanu presudu u celosti.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Prema članu 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe i priloga koji su uz nju dostavljeni, Ustavni sud je utvrdio sledeće:

Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. II 460/09 od 2. aprila 2009. godine odbijena je kao neosnovana revizija podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Pazaru Gž.1 1115/08 od 22. decembra 2008. godine. Navedenom presudom Okružnog suda preinačena je presuda Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 39/08 od 14. maja 2008. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev podnositeljke da se poništi otkaz ugovora o radu - rešenje tužene "Raške" viskozne predionice d.o.o. iz Novog Pazara o prestanku radnog odnosa broj 5 od 3. marta 2000. godine i da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti, da joj naknadi zaradu u visini minimalne zarade u naznačenom periodu i uplati doprinose po osnovu socijalnog osiguranja, te da joj naknadi troškove parničnog postupka.

U obrazloženju osporene revizijske presude Vrhovnog suda Srbije je navedeno da je, prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilji prestao radni odnos na osnovu rešenja tužene broj 5 od 3. marta 2000. godine zaključno sa 21. februarom 2000. godine zbog neopravdanog izostanka sa posla duže od pet radnih dana; da je tužilja preko sredstava javnog informisanja pozvana da se javi na posao i da je odjavljena kod Fonda PIO, zbog čega joj nije bilo nepoznato da je doneto rešenje o prestanku radnog odnosa i pre nego što joj je ono uručeno 8. januara 2008. godine; da tužilja sve do podnošenja tužbe 10. januara 2008. godine nije ništa preduzela u cilju zaštite svjih prava iz radnog odnosa; da je drugostepeni sud pravilno postupio kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan zahtev tužilje, nalazeći da je radni odnos tužilje kod tužene prestao na osnovu pobijanog rešenja 2000. godine i da je ona izgubila mogućnost da se zakonitost pobijanog rešenja ceni u sudskom postupku, jer nije izjavila prigovor protiv prvostepenog rešenja, čime je ono postalo pravosnažno.

4. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije povređeno Ustavom zajemčeno pravo na rad, kao osnovno ljudsko pravo.

Odredbama člana 60. Ustava, pored ostalog, jemči se pravo na rad, u skladu sa zakonom (stav 1.) i utvrđuje da svako ima pravo na pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa (stav 4.).

Ustavni sud je ocenio da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povreda prava na rad na koje se u ustavnoj žalbi ukazuje. Naime, ustavnom žalbom se isključivo osporavaju zaključci na kojima je drugostepeni sud zasnovao svoju odluku, a koje je prihvatio i Vrhovni sud Srbije, a pre svega se osporava istinitost i pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u parničnom postupku na koje je zatim, po mišljenju podnosioca, nepravilno primenjeno materijalno pravo. U vezi sa navodima ustavne žalbe, Sud konstatuje da se ustavna žalba na može smatrati pravnim sredstvom kojim se preispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud ne može ocenjivati primenu materijalnog prava u parničnom postuku, osim ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da su osporene sudske odluke očigledno zasnovane na proizvoljnoj ili dikriminatorskoj primeni materijalnog prava.

Imajući u vidu da podnositeljka ustavne žalbe od Ustavnog suda traži ocenu zakonitosti osporene revizijske presude, ne navodeći razloge koji bi ukazivali na povrede Ustavom zajemčenog prava koje u ustavnoj žalbi ističe, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu