Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog neaktivnosti suda

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete koji je trajao sedam i po godina. Neefikasnost prvostepenog suda, uključujući dvogodišnji period neaktivnosti, identifikovana je kao glavni uzrok kašnjenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8020/2016
24.12.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. A . iz sela B. kod Pirota , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. decembra 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. A . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu P. 918/13 ( inicijalno predmet Opštinskog suda u Pirotu P. 175/09) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od č etiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. A . iz sela B, kod Pirota , podneo je Ustavnom sudu, 20. oktobra 2016. godine, preko punomoćnika B. R, advokata iz Pirota, ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž1. 666/16 od 13. septembra 2016. godine zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredb om člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Ustavnom žalbom se ističe i povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je okončan donošenjem osporene presude .

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je osporeni parnični postupak za naknadu štete neopravdano trajao sedam godina, pri čemu on, kao tužilac, svojim ponašanjem nije doprineo dužini trajanja postupka. Povredu prava na pravično suđenje obrazlaže pogrešnom primenom merodavnog materijalnog prava.

Predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, da mu dosudi naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i da poništi osporenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi koju je izjavio protiv prvostepene presude.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Pirotu P. 918/13 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Pirotu P. 175/09) i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudsko j stvari:

Tužilac N. A . iz sela B. kod Pirota , ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 2. februara 2009 . godine tužbu Opštinskom sudu u Pirotu protiv tuženog D. R , radi naknade štete (za pokvareni kardan rot o freze i zbog nekorišćenja iste). Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 175/09 .

Prvu presudu P. 501/10 (2009) od 16. aprila 2013. godine, sud je doneo nakon više od četiri godine od podnošenja tužbe.

Do donošenja presude zakazano je 14 ročišta za glavnu raspravu, od kojih šest ročišta nije održano, i to dva ročišta zbog neurednog pozivanja tuženog, tri zbog nepristupanja pozvanih svedoka i jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije. U periodu od dve godine, nakon što na ročište zakazano za 14. septembar 2009. godine nisu pristupili uredno pozvani svedoci, do 15. avgusta 2011 . godine sud nije zakazivao ročišta za glavnu raspravu. U sprovedenom dokaznom postupku saslušani su tužilac i tuženi, nekoliko svedoka i sud je izvršio uvid u dostavljenu pismenu dokumentaciju.

Postupak je nakon 1. januara 2010. godine, i reforme u pravosuđu, nastavlj en pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu pod brojem P. 501/10.

Presudom Osnovnog suda u Pirotu P. 201/10 (2009) od 16. aprila 2013. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete i obavezan tužilac da tuženom naknadi parnične troškove.

Rešenjem Višeg suda u Pirotu Gž. 214/2013 od 3. juna 2013. godine ukinuta je ožalbena presuda Osnovnog suda u Pirotu P. 201/10 (2009) od 16. aprila 2013. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, sa obrazloženjem da o bitnim činjenicama nisu dati jasni i dovoljni razlozi.

U ponovnom postupku pred Osnovnim sudom u Pirotu u predmetu P. 918/13, do donošenja presude, zakazano je sedam ročišta za glavnu raspravu, od kojih jedno ročište nije održano zbog štrajka advokata. U sprovedenom dokaznom postupku pored saslušanja svedoka i tužioca i tuženog, sprovedeno je i veštačenje od strane veštaka poljoprivredne struke.

Presudom Osnovnog suda u Pirotu P. 918/13 od 21. marta 2016. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi D. R. iz Pirota da mu na ime naknade štete za pokvareni kardan roto freze isplati iznos od 20.550,00 dinara, kao i iznos od 40.000,00 dinara na ime naknade štete zbog nekorišćenja freze u periodu od oktobra 2008. do februara 2009. godine sa kamatom od 2. februara 2009. godine, pa do isplate i obavezan tužilac da tuženom naknadi parnične troškove.

U obrazloženju ove presude, između ostalog, navedeno je: da obligacioni odnos iz kog proističe tužbeni zahtev nije nastao između tužioca i tuženog, već između tužioca i svedoka J. K; da je freza data na poslugu svedoku J. K; da je tuženi samo posredovao i povezao tužioca i svedoka J. K, a da je tužilac na poslugu frezu dao svedoku J. K, te da, po oceni suda , tužilac od svedoka J. K, a ne od tuženog može da eventualno potražuje štetu koju je imao zbog kvara na frezi, koja je nastala u vreme dok je obrađivana imovina svedoka J.K, uz konstataciju da tuženi nije radio sa navedenom poljoprivrednom mašinom, pa nije mogao da lično m nepažnjom prouzrokuje štetu tužiocu.

Osporenom presudom Višeg suda u Pirotu Gž. 666/16 od 13. septembra 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Pirotu P. 918/13 od 21. marta 2016. godine.

Drugostepeni sud je u obrazloženju presude podržao stanovište prvostepenog suda da između parničnih stranaka nije nastao obligacioni odnos u vezi sa pozajmljivanjem freze tužioca, te da zbog toga nema ni osnova za traženu naknadu štete.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 21. septembra 2016. godine dostavljen punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

5. Ocenjujući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak započeo 2. februara 2009 . godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Pirotu i da je pravnosnažno okončan donošenjem presude Višeg suda u Pirotu Gž. 666/16 od 13. septembra 2016. godine, iz čega proizlazi da je osporeni postupak trajao sedam i po godina .

Navedeno trajanje parničnog postupka, može da ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe , u konkretnom slučaju , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da predmetni postupak nije bio činjenično složen , imajući u vidu radnje koje je sud preduzeo u cilju utvrđivanja činjeničnog stanja bitnog za presuđenje .

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac, imao legitiman interes da se predmetna parnica okonča u razumnom roku i da svojim ponašanjem nije bitno uticao na dužinu trajanja postupka. Ustavni sud je konstatovao da u dvogodišnjem periodu neaktivnosti suda ni podnosilac ustavne žalbe nije inicirao zakazivanje ročišta.

Po nalaženju Ustavnog suda, osnovni razlog dugog trajanja predmetnog postupka jeste neažurno i neefikasno postupanje prvostepenog suda. Ovakva ocena proizlazi iz činjenice da je sud prvu presudu doneo nakon više od četiri godine od podnošenja tužbe, pri čemu u periodu od dve godine nije z akazivao ročišta za raspravu.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 , 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu pravde, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde .

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju . Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, kao i životni standard u državi , te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu, pre svega, aktuelnu praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, od 5. aprila 2016. godine. Naime, navedenom presudom je konstatovano da se utvrđivanjem od strane Ustavnog suda da je povređeno pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku, priznaje povreda na koju su se žalili i da je time zadovoljen samo prvi uslov utvrđen u sudskoj praksi Evropskog suda, ali da status žrtve zavisi od toga da li je pravično zadovoljenje koje je dodeljeno adekvatno, kako je to predviđeno članom 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Evropski sud za ljudska prava je u vezi sa ovim podsetio da se u predmetima koji se odnose na dužinu postupka, jedna od karakteristika dovoljnog obeštećenja koje može da otkloni status žrtve stranke odnosi na dodeljeni iznos, koji zavisi, posebno od karakteristika i delotvornosti pravnog leka. Da li dosuđeni iznos može da bude smatran razumnim, mora da bude ocenjeno u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje postupka u konkretnom slučaju, već i vrednost dosuđenog iznosa u svetlu životnog standarda u državi koja je u pitanju i činjenice da će naknada na osnovu štete po osnovu nacionalnog sistema generalno biti dosuđena i isplaćena mnogo brže nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava, na osnovu člana 41. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda . Ovakav stav Evropski sud je zauzeo i u presudama Blagojević i drugi protiv Srbije, od 24. maja 2016. godine, M.B. – MAK Čačak DOO i drugi protiv Srbije, od 27. septembra 2016. godine, Ković i drugi protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Pavlović i Pantović protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Živković protiv Srbije, od 4. aprila 2017. godine, Borović i drugi protiv Srbije, od 11. aprila 2017. godine, Bilić protiv Srbije, od 17. oktobra 2017. godine i Milovanović protiv Srbije, od 19. decembra 2017. godine. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava , Ustavni sud je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja sudova.

Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-2936/16 od 24. maja 2018. godine.

7. Razmatrajući navode ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbama člana 32. stav 1. Ustava, u odnosu na osporenu presudu Višeg suda u Pirotu Gž. 666/16 od 13. septembra 2016 . godine, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu prihvatiti kao ustavnopravni razlozi kojima se argume ntuju tvrdnje o povredi označenog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jedn om oceni zakonitost osporenog akta.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje pos tupka, i rešio kao u drugom delu tačke 1 . izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) , člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog Suda („ Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog neaktivnosti suda

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti