Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao nepunih šest godina. Sud je ocenio da, uprkos trajanju, postupak u svom krajnjem ishodu zadovoljava standard razumnog roka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, Katarina Manojlović Andrić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R . M . iz Bačkog Petrovca , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. oktobra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba R. M . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli u predmetu P. 116/13 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Bačkoj Topoli P. 721/08).

O b r a z l o ž e nj e

1. R. M . iz Bačkog Petrovca podneo je Ustavnom sudu, 29. oktobra 2014. godine, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli u predmetu P. 116/13 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Bačkoj Topoli P. 721/08).

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da je protiv podnosioca 8. oktobra 2008. godine podneta tužba Opštinskom sudu u Bačkoj Topoli, radi utvrđenja ništavosti ugovora i predaje stvari, te da je postupak okončan nakon šest godina, donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3042/14 od 10. septembra 2014. godine.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, da utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku, pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, kao i troškove na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P. 116/13 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Bačkoj Topoli P. 721/08) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac L. J. iz Ugrinovaca je 8. oktobra 2008. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Bačkoj Topoli protiv prvotuženog R. M, ovde podnosioca ustavne žalbe, i D. G. iz Krivaje, kao drugotužene, radi utvrđenja ništavosti ugovora i predaje stvari. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 721/08.

Rešenjem Opštinskog suda u Bačkoj Topoli P. 721/08 od 20. oktobra 2008. godine, određena je privremena mera zabrane otuđenja i opterećenja predmetne nepokretnosti, radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja tužioca. Odgovor na tužbu je 6. februara 2009. godine dostavljen sudu, a pripremno ročište je održano 8. maja 2009. godine. Do donošenja presude je zakazano sedam ročišta za glavnu raspravu, od kojih jedno ročište nije održano na predlog tuženih. U sprovedenom dokaznom postupku je obavljeno građevinsko veštačenje i dopunsko veštačenje, saslušani su predloženi svedoci, tužilac i prvotuženi u svojstvu parničnih stranaka, i izvršen uvid u pismenu dokumentaciju. Nakon 1. januara 2010. godine i reforme u pravosuđu, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli u predmetu P. 2693/10.

Prvostepenom presudom P. 2693/10 od 1. jula 2011. godine, utvrđeno je da je delimično ništav ugovor o kupoprodaji predmetne nepokretnosti, zaključen između tužioca, kao prodavca, i prvotuženog R. M, kao kupca, pa je određena povratna uknjižba prava svojine na predmetnoj nekretnini u korist tužioca, obavezana drugotužena da tužiocu preda pokretne stvari i obavezani tuženi da tužiocu solidarno naknade parnične troškove. Pismeni otpravak presude je 18. januara 2012. godine dostavljen punomoćnicima parničnih stranaka.

Prvotuženi je 2. februara 2012. godine izjavio žalbu protiv prvostepene presude.

Spisi predmeta su 4. decembra 2012. godine dostavljeni drugostepenom sudu, radi odlučivanja o izjavljenoj žalbi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 5112/12 od 11. januara 2013. godine, preinačena je ožalbena prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu, tako što je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da se tuženi R. M . obaveže da tužiocu preda "Skuter", dok je u preostalom pobijanom usvajajućem delu i u pogledu odluke o troškovima postupka, prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U obrazloženju drugostepene presude, između ostalog, navedeno je da prvostepeni sud nije dao razloge o odlučnim činjenicama prilikom ocene dokaza, zbog čega se nije mogla ispitati pravilna primena materijalnog prava.

Ponovni prvostepeni postupak je nastavljen u predmetu pod novim brojem P. 116/13. Do donošenja presude, zakazano je pet ročišta za glavnu raspravu.

Presudom Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P. 116/13 od 15. aprila 2014. godine odbijen je primarni tužbeni zahtev, kojim je traženo da se utvrdi da je delimično ništav ugovor o kupoprodaji predmetne nepokretnosti, zaključen između tužioca, kao prodavca, i tuženog R. M, kao kupca, odbijen je i eventualni tužbeni zahtev, kojim je traženo da se delimično poništi predmetni kupoprodajni ugovor, te da se odredi povratna uknjižba prava svojine u korist tužioca i obavezan tužilac da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3042/14 od 10. septembra 2014. godine žalba tužioca je odbijena i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P. 116/13 od 15. aprila 2013. godine.

Pismeni otpravak drugostepen presude je 30. septembra 2014. godine uručen punomoćniku tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 8. oktobra 2008. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Bačkoj Topoli, i da je okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 3042/14 od 10. septembra 2014. godine, iz čega proizlazi da je postupak trajao nepunih šest godina. Navedeno trajanje parničnog postupka , moglo bi da ukazuje postupak nije okončan u okviru razumnog roka.

Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Razmatrajući uticaj svakog od navedenih činilaca na trajanje osporenog postupka, Ustavni sud je ocenio da je predmetni postupak bio u izvesnoj meri, pre svega činjenično složen, imajući u vidu radnje koje je sud preduzeo u cilju utvrđivanja činjenica bitnih za presuđenje, te da je obavljeno građevinsko veštačenje i dopunsko veštačenje, za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže.

Analizirajući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni sud doneo presudu (P. 2693/10 od 1. jula 2011. godine) nakon dve godine i devet meseci od podnošenja tužbe, ali je presuda delimično ukinuta od strane drugostepenog suda i predmet vraćen na ponovno suđenje. Pismeni otpravak prvostepene presude je dostavljen punomoćnicima parničnih stranaka nakon pet meseci od donošenja presude, a spisi predmeta su nakon deset meseci, od izjavljivanja žalbe protiv prvostepene presude, prosleđeni drugostepenom sudu. Ustavni sud nalazi da je drugostepeni sud oba puta odlučio o žalbama izjavljenim protiv prvostepenih presuda u okvirima standarda suđenja u razumnom roku.

Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe, kao tuženi, nije doprineo dužini trajanja postupka, iako je jedno ročište odloženo na predlog tuženih, kao i da je imao legitiman interes da sud u primerenom roku okonča predmetnu parnicu.

Uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, a posebno ukupnu dužinu trajanja postupka koji je vođen pred dve sudske instance i određenu složenost predmeta spora, Ustavni sud je ocenio da je predmetna parnica u svom krajnjem ishodu zadovoljila standar suđenja u razumnom roku.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Subotici - Sudska jedinica u Bačkoj Topoli u predmetu P. 116/13 (inicijalno predmet Opštinskog suda u Bačkoj Topoli P. 721/08) nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

6. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.