Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu koji je trajao preko devet godina. Dosuđena je naknada nematerijalne štete. Deo žalbe koji osporava meritum sudskih odluka je odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnima žalb ama M. R . iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 21. decembra 2023. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. R . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 74/15 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo M. R . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba M. R . izjavljena protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 3035/18 od 25. juna 2020. godine, presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 3972/17 od 12. septembra 2018. godine, presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P1. 74/15 od 12. maja 2017. godine i rešenja Ministarstva prosvete i nauke broj 614-02-00278/2012-13 od 28. marta 2012. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. M. R . iz Beograda je , 11. avgusta 2020. godine , Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P1. 74/15. Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-8028/2020.

Ista podnositeljka je, 15. novembra 2020. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, koju je, preko punomoćnika R . M, advokata iz Beograda, dopunila podneskom od 29. decembra 2020. godine, protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 3035/18 od 25. juna 2020. godine, presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 3972/17 od 12. septembra 2018. godine i presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P1. 74/15 od 12. maja 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kao i protiv rešenja Ministarstva prosvete i nauke broj 614-02-00278/2012-13 od 28. marta 2012. godine, zbog povrede prava na rad iz člana 60. stav 1. Ustava. Ova ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-11287/2020.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja i zaveo pod brojem Už-8028/20.

Podnositeljka u ustavn im žalb ama, pored ostalog, navodi: da je parnica u spor u radi poništaja konačnog rešenja, kojim joj je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa, neprimereno dugo traja la, te imajući u vidu prirodu spora , kao i činjenicu da ona svojim ponašanjem tome nije doprinela, smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da su činjenični zaključci prvostepenog suda, koje instancioni sudovi nisu doveli u pitanje, povodom incidenta na času matematike koji je za posledicu imao donošenje pobijanog rešenja, u suprotnosti sa iskazima očevidaca, tj. dece koja su na času bila prisutna ; da činjenice na kojima su zasnovane pobijane presude, odnosno, da imenovani učenik ima urođeni hendikep sa sluhom, zbog čega je ograničen u pravilno m izgovor u, kao i da je kritičnom prilikom on doživeo psihičko nasilje, jer je nastavnic a matematik e (podnositeljka ustavn ih žalb i) svojim verbalnim ponašanjem ugrozila njegovo psihičko i emocionalno zdravlje, nisu potvrđene nijednim stručnim mišljenjem, tj. veštačenjem; da je teret dokazivanja navedenih činjenica bio na tuženoj strani; da su nezakonito sproveden disciplinski postupak i nezakonita odluka koja je u njemu doneta, imali za posledicu osporeno rešenje Ministarstva prosvete i nauke o trajno m oduzimanje licence za rad u obrazovanju, što predstavlja povredu njenog prava na rad.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavne žalb e i poništi osporene a kte, kao i da podnositeljki, zbog povrede Ustavom zajemčenih prava, utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 5.000.000 dinara . Ustavna žalba od 11. avgusta 2020. godine sadrži i zahtev da se nadležnom sudu naloži da preduzme sve mere kako bi se osporeni parnični postupak okončao u najkraćem roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise parničnog predmeta Drugog osnovnog suda u Beogradu P1. 74/15 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je 1 4. februara 201 1. godine, u svojstvu tužilje, podnela Prvom osnovnom sudu u Beogradu tužbu protiv tužene Osnovne škole „ Z.“, sa sedištem u Beogradu, radi poništaja konačnog rešenja direktora tužene od 31. decembra 201 0. godine (Školski odbor tužene nije doneo odluku o prigovoru tužilje), kojim je tužilja oglašen a odgovorn om zbog povrede zabrane diskriminacije i zabrane nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, te joj je izrečena mera prestanka radnog odnosa . Predmet je zaveden pod brojem P1. 804/11.

Tužena je odgovor na tužbu dostavi la 27. maja 20 11. godine. Prvo ročište za glavnu raspravu održano je 16. decembra 201 1. godine. U periodu do prvog presuđenja zakazano je i održano još pet ročišta za glavnu raspravu . Vremensk i intervali između ročišta iznosili su: dva po četiri i po meseca, jedan dva meseca, jedan 20 dana, jedan devet dana. U okviru dokaznog postupka je izveden dokaz saslušanjem parničnih stran aka i jednog svedoka . Odbijeni su predlozi za saslušanje dece, očevidaca predmetnog događaja (zbog kojeg je tužilji izrečena mera prestanka radnog odnosa ). Glavna rasprava je zaključena 13. decembra 201 2. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je doneo presudu P1. 804/11 od 13. decembra 201 2. godine, kojom je tužbeni zahtev tuži lje u celini odbijen kao neosnovan. Ova presuda je parničnim strankama otpravljena 4. marta 201 3. godine.

Tužilja je 15. marta 201 3. godine izjavila žalbu , na koju je tužena odgovorila podneskom od 15. aprila 2013. godine. Spisi parničnog predmeta su Apelacionom sudu u Beogradu prosleđeni 17. maja 201 3. godine. Rešenjem Gž1. 3602/13 od 19. novembra 201 4. godine ukinuta je navedena prvostepena presuda , pored ostalog, jer nisu dati razlozi zbog čega su odbijeni dokazni predlozi za saslušanje očevidaca predmetnog događaja. Predmet je 26. decembra 2014. godine vraćen na ponovni postupak. Međutim, kako je 1. februara 2014. godine ustrojena nova organizacija sudova u Republici Srbiji, predmet je ponovo dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu, radi ispravke drugostepenog rešenja, unošenjem konstatacije da se predmet vraća na ponovni postupak Drugom osnovnom sudu u Beogradu. Ispr avka je izvršena rešenjem od 11. februara 2015. godine i predmet je dva dana kasnije dostavljen Drugom osnovnom sudu u Beogradu, gde je u ponovnom postupku zaveden pod brojem P1. 74/15.

Prvo ročište za glavnu raspravu u ponovnom prvostepenom postupku održano je 15. juna 2015. godine. U periodu do narednog presuđenja, zakazano je još sedam ročišta za glavnu raspravu ( 6. oktobra 2015. godine, 21. januara, 7. juna, 2. septembra, 8. novembra 2016. godine, 7. marta i 12. maja 2017. godine), od kojih dva nisu održana. Jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije, drugo zbog preseljenja suda u novi objekat. Ponovo su saslušane parnične stranke, a izveden je i dokaz saslušanjem petoro svedoka, i to četvoro očevidaca događaja, uključujući i oštećenog učenika, kao i psihologa tužene škole . Glavna rasprava je zaključena 12. maja 2017. godine.

Osporenom presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1. 74/15 od 12. maja 2017. godine tužbeni zahtev tužilje je ponovo odbijen kao neosnovan. Ova presuda je parničnim strankama otpravljena 16. juna 2017. godine.

Tužilja je 3. jula 2017. godine izjavila žalbu, na koju je tužena odgovorila podneskom od 26. avgusta 2017. godine. Spisi parničnog predmeta su Apelacionom sudu u Beogradu prosleđeni 10. oktobra 2017. godine. Osporenom presudom Gž1. 3972/17 od 12. septembra 201 8. godine odbijena je žalba tužilje, te je prvostepena presuda u celini potvrđena.

Tužilja je 29. oktobra 2018. godine izjavila reviziju . Spisi parničnog predmeta su Vrhovnom kasacionom sudu prosleđeni 27. novembra 201 8. godine. Osporenom presudom Rev2. 3035/18 od 25. juna 20 20. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužilje.

Predmet je prvostepenom sudu vraćen 6. oktobra 20 20. godine, a osporena revizijska presuda je deset dana kasnije dostavljena punomoćni cima parničnih stranaka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09, 36/11 – dr.zakon i 53/13 – Odluka US) , koji se primenjivao u vreme podnošenja tužbe , bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.); da se presuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja, te da u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (član 341. stav 1.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.). Bitno slične odredbe sadrži i važeći Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – Odluka US, 74/13 – Odluka US, 55/14 i 87/18) , koji se u konkretnom slučaju primenjivao nakon ukidanja presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 804/11 od 13. decembra 2012. godine .

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni parnični postupak pokrenut 14. februara 20 11. godine, podnošenjem tužbe Prvom osnovnom sudu u Beogradu, i da je okončan donošenjem osporene presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 3035/18 od 25. juna 2020. godine.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovaj parnični postupak trajao devet godina i četiri meseca , što može ukazivati na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu činjeničn a i pravn a pitanja n isu bil a složen a u meri koja bi predstavljala opravdan razlog za višegodišnje trajanje parnice.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnositeljka ustavne žalbe ima la izuzetan interes da sud o nje nom zahtev u odluči u okviru standarda razumnog roka, posebno zbog činjenice da je reč o pravnoj zaštiti za slučaj prestanka radnog odnosa .

Ocenjujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je našao da nema njenog doprinosa produžavanju osporenog parničnog postupka.

Po mišljenju Ustavnog suda, odgovornost za navedeno trajanje osporenog parničnog postupka snosi prvostepeni sud. Ovde se naročito ima u vidu: da prilikom zakazivanja ročišta, posebno kada je reč o ponovnom prvostepenom postupku, nije poštovano načelo hitnosti u rešavanju ove vrste spora , pri čemu je prvo ročište za glavnu raspravu zakazano nakon skoro sedam meseci od prijema odgovora na tužbu; da je kod pismene izrade prve po redu prvostepene presude prekoračen zakonom propisani rok ; da je , prema sadržini obrazloženja drugostepenog ukidajućeg rešenja, prvostepeni sud bez konkretnih razloga odbio relevantne dokazne predloge, što je imalo za posledicu ukidanje prvostepene presude zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i ponovni (dokazni) postupak pred prvostepenim sudom.

Uzimajući u obzir napred izneto, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je, primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon , 103/15, 10/ 23 i 92/23), odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, u tački 2. izreke, odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.100 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju, ne samo dužinu trajanja osporenog parničnog postupka, već i ekonomsko-socijalne prilike, kao i činjenicu da će dosuđena naknada mnogo brže biti isplaćena nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljudska prava (ovakav stav je Ustavni sud prvi put izrazio u Odluci Už-2936/2016 od 24. maja 2018. godine). Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la zbog neefikasnog postupanja nadležnog suda.

Ustavni sud nije posebno razmatrao zahtev podnositeljke ustavne žalbe da se nadležnom sudu naloži da preduzme sve mere kako bi se osporeni parnični postupak okončao u najkraćem roku, imajući u vidu da je u vreme podnošenja ustavne žalbe postupak već bio okončan, ali je podnositeljki ustavne žalbe osporena presuda Vrhovnog kasacionog suda kasnije dostavljena.

7. Što se tiče istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe od 15. novembra 2020. godine i njenu dopun u od 29. decembra 2020. godine , ocenio da se navodi podnositeljke ne mogu smatrati relevantnim ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrd nje o povredi navedenog ustavnog prava, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud oceni zakonitost osporen ih ak ata.

Kada je reč o istaknutoj povredi prava na rad, Ustavni sud je iz sadržine ustavne žalbe utvrdio da podnositeljka nije pokrenula upravni spor protiv osporenog rešenja Ministarstva prosvete i nauke broj 614-02-00278/2012-13 od 28. marta 2012. godine, saglasno datoj pouci o pravnom leku. S tim u vezi, Ustavni sud nalazi da podnositeljka, pre podnošenja ustavne žalbe , nije iskoristi la sva zakonom dozvoljena pravna sredstva za zaštitu svojih prava u redovnom postupku .

Sledom napred izloženog, Sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv osporen ih ak ata, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tačk i 3. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluk u kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u radnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti