Utvrđena povreda prava na imovinu zbog neizvršenja sudskih odluka

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja iz radnih odnosa utvrđenih pravnosnažnim sudskim odlukama. Podnositeljki je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini priznatih potraživanja u stečaju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, dr Milan Marković i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. S . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. novembra 2018 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. S . i utvrđuje da je u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Prvim osno vnim sudom u Beogradu u predmetima I. 10525/11 i I. 50825/12 povređeno pravo p odnositeljke ustavne žalbe na imovinu , zajemčeno odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo S. S . na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 160/15 po osnovu rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 10525/11 od 25. aprila 2012. godine i I. 50825/12 od 25. aprila 2013. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni, dok se u preostalom delu zahteva ustavna žalba odbacuje. Naknada se isplaćuje na teret sredstava budžeta Republike Srbije – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. S . iz Beograda je, 30. januara 2017. godine, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 263/16 od 27. aprila 2016. godine u delu koji se odnosi na izvršne predmete Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 10525/11 i I. 50825/12, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ust ava Republike Srbije.

Navedena rešenja se osporavaju zbog toga što su redovni sudovi, po shvatanju podnositeljke, pogrešno propustili da odluče o njenom zahtevu za utvrđivanje povrede prava na imovinu i dosude joj naknadu materijalne štete, čime su joj povredili navedena ustavna prava. Podnositeljka je istakla zahtev za naknadu materijalne štete u v isini iznosa potraživanja i zatezne kam ate na glavno potraživanje iz rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 10525/11 od 25. aprila 2012. godine i I. 50825/12 od 25. aprila 2013. godine, odnosno u iznosu potraživanja iz ovih izvršnih postupaka koji su priznati u zaključku o listi potraživanja u stečajnom postupku nad izvršnim dužnikom St. 160/15 od 8. februara 2017. godine.

Dopunom ustavne žalbe od 5. maja 2017. godine, podnositeljka je tražila da joj Ustavni sud dosudi zateznu kamatu na navedeno potraživanje za period od 20. maja 2015. godine do konačne isplate naknade materijalne štete, kao i razliku u iznosu zatezne kamate za period od 5. oktobra 2013. do 20. maja 2015. godine, zbog toga što je u prijavi potraživanja prijavljena samo zatezna kamata od momenta dospeća do 5. oktobra 2013. godine, a po pravnosnažnim presudama pripada od dana dospeća osnovnog potraživanja do konačne isplate.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, na osnovu sadržine ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije, kao i obaveštenja Privrednog suda u Beogradu u dopisu VIII Su. 44-16/2017-1 od 12. oktobra 2017. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnositeljka ustavne žalbe je sa drugim izvršnim poveriocima 30. maja 2011. godine, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 10068/10, podnela Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika H . s . „J.“ a.d. iz Beograda, radi isplate zarade, doprinosa i naknade za godišnji odmor za 2009. i deo 2010. godine. Predlog je usvojen rešenjem o izvršenju I. 10525/11 od 25. aprila 2012. godine .

Podnositeljka ustavne žalbe je sa drugim izvršnim poveriocima 13. novembra 2012. godine, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1. 1046/12, podnela Prvom osnovnom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika, radi isplate zarade, i doprinosa za deo 2010. i 2011. godinu. Predlog je usvojen rešenje o izvršenju I. 50825/12 od 25. aprila 2013. godine.

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St. 160/15, nad izvršnim dužnikom H . s . „J.“ a.d. je otv oren stečajni postupak u kome je podnositeljka ustavne žalbe prijavila navedena potraživanja , koja su joj priznata zaključkom Privrednog suda u Beogradu o listi potraživanja St. 160/15 od 8. februara 2017. godine.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4I. 623/15 od 4. januara 2016. godine, usvojen je zahtev predlagača – ovde podnositeljke ustavne žalbe i utvrđeno da je u izvršnim postupcima koji se vode pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetima I. 10525/11 i I. 50825/12 povređeno pravo podnositeljke na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava (stav prvi izreke rešenja), dosuđena naknada z bog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 80.000 dinara i odbijen zahtev za naknadu preko dosuđenog iznosa do traženih 6.500 evra u dinarskoj protivvrednost (st. drugi i treći izreke) i odbijen kao neosnovan zahtev predlagača za isplatu naknade materijalne štete u iznosima dosuđenim pravnosnažnim presudama i rešenjima o izvršenju (stav četvri izreke), Stavom petim izreke rešenja Viši sud se oglasio nenadležnim za postupanje po zahtevu za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 11007/11, kao i zahtevu za utvrđivanje povrede prava podnositeljke na imovinu u postupcima I. 10525/11 i I. 50825/12 i odlučio da u tom delu spise predmet ustupi Ustavnom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Ržg. 263/16 od 27. aprila 2016. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnositeljke ustavne žalbe i potvrdio rešenje Višeg suda u Beogradu R4 i. 623/15 od 4. januara 2016. godine u stavu četvrtom izreke, a isto rešenje ukinuo u stavu petom izreke kojim se sud oglasio stvarno nenadležnim za postupanje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu napred navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da podnositeljki ustavne žalbe namiri potraživanja po osnovu neisplaćene zarade i drugih primanja po osnovu radnog odnosa koja su opredeljena rešenjima o izvršenju i priznata u stečajnom postupku, a protiv dužnika HK „J.“ a.d. iz Beograda u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnositeljke na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ocenio da podnositeljka ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, koji joj nisu isplaćeni (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u prvom delu tačke 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Beogradu u predmetu St. 160/15 po osnovu rešenja o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 10525/11 od 25. aprila 2012. godine i I. 50825/12 od 25. aprila 2013. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

U vezi sa istaknutim zahtevom za dosuđivanje zatezne kamate mimo potraživanja opredeljenih rešenjima o izvršenju i utvrđenih zaključkom o listi potraživanja u stečajnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da nije nadležan za odlučivanje o ovom zahtevu, te je, saglasno članu 36. stav 1. tačka 1. Zakona o Ustavnom sudu, zahtev u tom delu odbacio (drugi deo tačke 2. izreke).

6. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.