Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku i dosuđuje naknadu nematerijalne štete. Upravni spor o premeštaju državnog službenika trajao je tri godine i pet meseci, što je ocenjeno kao nerazumno dugo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8033/2014
17.11.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubiše Maksimovića iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubiše Maksimovića i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu K. 1669/12 (ranije pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu K. 54/07) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubiša Maksimović iz Kruševca podneo je Ustavnom sudu, 30. oktobra 2014. godine , ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu K. 1669/12 (ranije pred Opštinskim sudom u Kruševcu u predmetu K. 54/07), kao i zbog povrede prava iz člana 33. stav Ustava i prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih ustavnih prava, a tražio je i naknadu materijalne i nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Kruševcu K. 1669/12, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Istražni sudija Opštinskog suda u Kruševcu doneo je 7. februara 2006. godine rešenje Ki. 21/06 o sprovođenju istrage protiv okrivljenog Ljubiše Maksimovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, i Miljana Mimovića, zbog osnovane sumnje da su kao saizvršioci izvršili krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 173. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Opštinsko javno tužilaštvo u Kruševcu je 26. januara 2007. godine podnelo Opštinskom sudu u Kruševcu optužnicu Kt. 34/06 protiv Ljubiše Maksimovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, i okrivljenog Miljana Mimovića, zbog osnovane sumnje da su kao saizvršioci izvršili krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 173. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Po ovoj optužnici je formiran predmet K. 54/07.

Glavni pretres je prvi put zakazan 17. januara 2008. godine.

Opštinski sud u Kruševcu je dopisom K. 54/07 od 27. marta 2008. godine tražio od Policijske uprave Kruševac da dostavi podatak o tome da li je okrivljeni Miljan Mimović otputovao u inostranstvo sa putnom ispravom.

Policijska uprava Kruševac je dopisom od 31. marta 2008. godine obavestila sud da okrivljeni Miljan Mimović ne poseduje putnu ispravu izdatu od strane Policijske uprave Kruševac.

Opštinski sud u Kruševcu je dopisom K. 54/07 od 1. avgusta 2008. godine tražio od Policijske uprave Kruševac da poziv za glavni pretres dostavi okrivljenom Miljanu Mimoviću, jer se pozivi nisu mogli dostaviti na adresu poznata sudu.

Policijska uprava Kruševac je dopisom od 20. novembra 2008. godine obavestila sud o tome na kojoj adresi živi okrivljeni Miljan Mimović.

U toku 2008. godine glavni pretres je zakazan dva puta i nijednom nije održan, jer se poziv za glavni pretres nije mogao uručiti okrivljenom Miljanu Mimoviću.

Opštinski sud u Kruševcu je dopisom K. 54/07 od 17. februara 2009. godine tražio od Policijske uprave Kruševac da se raspita o novoj adresi okrivljenog Miljana Mimovića, jer se pozivi sa g lavni pretres vraćaju kao neuručeni.

Policijska uprava Kruševac je dopisom od 1. marta 2009. godine obavestila sud o tome da poznaci i rođaci ne poseduje podatak o novoj adresi okrivljenog Miljana Mimovića.

U periodu od 1. marta do 9. septembra 2009. godine sud nije preduzeo nijednu procesnu aktivnost.

Opštinski sud u Kruševcu je dopisom K. 54/07 od 17. februara 2009. godine tražio od matičara Opštine Kruševac da dostavi podatak o tome da li je okrivljeni Miljan Mimović eventualno umro.

U toku 2009. godine glavni pretres je zakazan samo jedanput, koji nije održan jer se poziv za glavni pretres nije mogao uručiti okrivljenom Miljanu Mimoviću.

U periodu od 9. septembra 2009. godine do 6. septembra 2011. godine sud nije preduzeo nijednu procesnu aktivnost.

U toku 2011. godine glavni pretres je zakazan tri puta, pri čemu dva puta nije održan, jer se poziv za glavni pretres nije mogao uručiti okrivljenom Miljanu Mimoviću.

Opštinski sud u Kruševcu je dopisom K. 54/07 od 21. septembra 2011. godine ponovo tražio od matičara Opštine Kruševac da dostavi podatak o tome da li je okrivljeni Miljan Mimović eventualno umro.

Matičar je dopisom od 4. oktobra 2011. godine obavestio sud da je okrivljeno lice preminulo.

Osnovni sud u Kruševcu je rešenjem K. 54/07 od 27. decembra 2011. godine odbacilo optužnicu protiv okrivljenog Miljana Mimovića.

Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem Kž2. 1867/12 od 31. oktobra 2012. godine usvojio žalbu Osnovnog javnog tužioca i ukinuo prvostepeno rešenje o odbačaju optužnice, jer je krivični sud mogao samo da obustavi krivični postupak, ali ne i da odbaci optužnicu odnosno optužni predlog. Predmet je formiran pod novim brojem K. 1669/12.

Nalaz sa mišljenjem veštaka ekonomske struke je dostavljen sudu 10. februara 2012. godine.

U toku 2012. godine glavni pretres je zakazan pet puta, pri čemu četiri puta nije održan, tri puta zbog nedolaska svedoka, jednom zbog toga što su se spisi predmeta nalazili kod drugostepenog suda po žalbi javnog tužilaštva, a jednom nije održan zbog podnosioca ustavne žalbe.

Osnovni sud u Kruševcu je rešenjem K. 1669/12 od 22. februara 2013. godine obustavio krivični postupak protiv okrivljenog Miljana Mimovića.

U toku 2013. godine glavni pretres je zakazan četiri puta, pri čemu nije održan jedanput, zbog kvara sudskog kompijutera.

Osnovni javno tužilaštvo je dopisom KT. 34/06 od 14. februara 2014. godine precizaralo optužni predlog.

Osnovni sud u Kruševcu je presudom K. 1669/12 od 24. marta 2014. godine oglasio krivim podnosioca ustavne žalbe.

Višu sud u Kruševcu je presudom Kž1. 434/14 od 29. septembra 2014. godine usvojio žalbu branioca podnosioca ustavne žalbe, te je preinačio ožalbenu prvostepenu presudu tako što je odbio optužbu. Presuda je dostavljena okrivljenom 7. oktobra 2014. godine.

U toku 2014. glavni pretres je zakazan dva puta, pri čemu jedanput nije održan.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrdđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Period ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 7. februara 2006. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut, do 29. septembra 2014. godine, kada je doneta presuda Višeg suda u Kruševcu Kž1. 434/14, kojom je postupak pravnosnažno okončan. Dakle, krivični postupak je trajao osam godina i sedam meseci.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce.

Ocenjujući složenost konkretnog krivičnog predmeta, Ustavni sud je ocenio da krivični postupak nije bio u toj meri činjenično niti pravno složen da bi opravdali ovako dugo trajanje postupka. Međutim, činjenica koja je objektivno uticala na dužinu trajanja postupka u određenoj meri jeste to da se pozivi za glavni pretres nisu mogli uručiti drugom okrivljenom licu Miljanu Mimoviću, jer ni krivičnom sudu niti Policijskoj upravi Kruševac nije bila poznata adresa na kojoj okrivljeni stvarno živi. Tek 2011. godine matičar je dopisom obavestio krivični sud da je navedeno okrivljeno lice preminulo.

Podnosilac ustavne žalbe je imao interes da se krivični postupak što pre okonča, kako bi se odlučilo da li je odgovoran za krivično delo koje mu je stavljeno na teret. Glavni pretres je jedanput odložen zbog podnosioca ustavne žalbe.

Ocenjujući postupanje sudova, Ustavni sud ukazuje da je dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja, da onemogući svaku zloupotrebu prava, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere na koje je ovlašćen kako bi se postupak okončao donošenjem odluke. Takođe, Ustavni sud ukazuje da do povrede prava na suđenje u razumnom roku može doći samo ukoliko se dugo trajanje postupka može pripisati u krivicu sudu (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Napijalo protiv Hrvatske, predstavka broj 66485/01 od 13. februara 2004. godine, stav 61.). Ustavni sud najpre ukazuje da je optužnica protiv podnosioca podneta 26. januara 2007. godine, a prvostepeni krivični sud je prvi put zakazao glavni pretres tek 17. januara 2008. godine, dakle nakon godinu dana od podnošenja optužnice. Zatim, Ustavni sud je utvrdio dva perioda neaktivnosti suda u trajanju od šest meseci i od dve godine u kojima sud nije zakazao glavni pretres niti je preduzeo drugu procesnu aktivnost (od 1. marta do 9. septembra 2009. godine i od 9. septembra 2009. do 6. septembra 2011. godine). Takođe, prvostepeni sud je zbog činjenice smrti drugog okrivljenog trebalo da donese rešenje o obustavi krivičnog postupka, ali je umesto navedenog akta doneo pogrešno procesno rešenje - rešenje o odbacivanju optužbe, što je imalo za posledicu da se izjavi žalba od strane javnog tužilaštva i da se spisi predmeta dostave drugostepenom sudu, zbog čega prvostepeni sud nije mogao godinu dana da zakaže glavni pretres sve do donošenja ukidajućeg rešenja drugostepenog suda.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.

S obzirom na tgo da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku, to Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava iz člana 33. stav stav 6. Ustava i prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu. Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja postupka, zatim navedenu objektivnu činjenicu koja je uticala na dužinu trajanja postupka, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, prvenstveno imao u vidu, sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti