Sudska praksa

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje duže od 23 godine. Sud je podnositeljkama dosudio naknadu nematerijalne štete, uzimajući u obzir složenost predmeta i njihov doprinos dužini trajanja postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalb i R. R . iz sela O . kod Leskovca i B. T . iz Bijeljine , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. R . i B . T . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 306/16 (ranije u predmetu Opštinskog sud a u Leskovcu P. 3399/93 ) povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na su đenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljki ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 2.600 evra , u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. R . iz sela O . kod Leskovca i B . T . iz Bijeljine podnele su Ustavnom sudu, 22. septembra 2017. godine, preko punomoćnika Z . S , advokata iz Leskovca , ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji je vođen pred pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 306/16 (ranije u predmetu Opštinskog suda u Leskovcu P. 3399/93)

U ustavnoj žalbi je ukazano na na ukupnu dužinu trajanja parničnog postupka od 23 godina.

Podnositeljke us tavne žalbe su predložile Ustavnom sud u da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava . Tražili su naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Leskovcu P. 306/16 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilje R. R . i B . T, ovde podnositeljke ustavne žalbe, podnele su 2. novembra 1993. godine tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu protiv tuženog A . M, radi utvrđenja suvlasništva na nepokretnim i pokretnim stvarima. Predmet je formiran pod brojem P. 3399/93.

Opštinski sud u Leskovcu je doneo delimičnu presudu na osnovu priznanja, P. 3399/93 od 8. jula 1994. godine, u pogledu pojedinih pokretnih stvari.

Nalaz sa mišljenjem određenog sudskog veštaka na okolnost vrednosti spornih nepokretnosti dostavljen je sudu 31. avgusta 1994. godine. Dopunski nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka dostavljen je sudu 16. jula 1995. godine.

Opštinski sud u Leskovcu je rešenjem P. 3399/93 od 23. novembra 1995. godine prekinuo parnični postupak, na predlog tuženog, sa obrazloženjem da je tuženi podneo tužbu protiv tužilja, radi poništaja ugovora o kupoprodaji i radi utvrđenja ništavosti ugovora o zajedničkoj gradnji, a koji ugovori su zaključeni između oca tuženog i majke tužilja.

Tužilac A. M . podneo je 6. novembra 1995. godine tužbu protiv tuženih D . N, R . R . i B . T, ovde podnositeljki ustavne žalbe, radi poništaja ugovora o kupoporodaji i radi utvrđenja ništavst i ugovora o zajednog izgradnji. Po ovoj tužbi je formiran predmet P. 4062/95.

Opštinski sud u Leskovcu je rešenjem P. 4062/95 od 14. januara 1999. godine prekinuo parnični postupak, zbog smrti tuženog D. N. Na predlog tuženih R. R . i B . T, postupak je nstavljen 3. februara 1999. godine. Predmet je dobio novi broj P. 443/99.

Opštinski sud u Leskovcu je rešenjem P. 443/99 od 20. marta 2000. godine odredio mirovanje postupka na predlog tuženih R. R . i B . T.

Opštinski sud u Leskovcu je rešenjem P. 443/99 od 29. avgusta 2000. godine prekinuo parnični postupak, zbog toga što stranke nisu podnele predlog za nastavak postupak.

Opštinski sud u Leskovcu je rešenjem P. 443/99 od 13. oktobra 2000. godine odbio predlog za povraćaj u pređašnje stanje tužioca.

Okružni sud u Leskovcu je rešenjem Gž. 1458/00 od 20. decembra 2000. godine usvojio žalbu tužio i preinačio prvostepeno rešenje o odbijanju predloga za povraćaj u pređašnje stanje. Predmet je dobio novi broj P. 1470/04.

Opštinski sud u Leskovcu je doneo presudu P. 1470/04 od 14. januara 2004. godine.

Okružni sud u Leskovcu je rešenjem Gž. 791/04 od 7. maja 2004. godine ukinuo prvostepenu presudu. Predmet je dobio novi broj P. 2021/04.

Nakon uspostavljanja nove mreže sudova, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Lekovcu u predmetu P. 48/10.

Osnovni sud u Leskovcu je rešenjem P. 48/20 od 10. februara 2011. godine konstavavo da se tužba smatra povučenom, jer na ročištu nisu pristupile uredno pozvane stranke.

Osnovni sud u Leskovcu je rešenjem P. 48/10 od 9. septembra 2011. godine usvojio predlog tužioca za povraćaj u pređašnje stanje. Predmet je dobio novi broj P. 4472/11.

Tužene R. R . i B . T . podnele su 8. aprila 2014. godine predlog za nastavak parničnog postup ka koji se vodi pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 3399/93 (P. 2683/14), koji je prekinut rešenjem 23. novembra 1995. godine, kao i predlog za spajanje postupaka, radi jedinstvenog postupanja i odličivanja.

Osnovni sud u Leskovcu je doneo rešenje P. 2683/14 od 2014. godine o nastavku postupka, kao i o spajanju postupka u predmetima P. 2683/14 i P. 4472/11, radi jednovremenog postupanja i odlučivanja.

Osnovni sud u Leskovcu je doneo presudu P. 4472/11, P. 2683/1 4 od 28. septembra 2015. godine, kojom je, između ostalog, odbačena tužba tužioca-protivtuženog.

Tužilac-protivtuženi je podneo predlog za povraćaj u pređašnje stanje.

Osnovni sud u Leskovcu je doneo rešenje P. 4472/11 od 30. decembra 2016. godine kojim je usvojio predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ukinuo je prvostepenu presudu. Predmet je dobio novi broj P. 306/15.

Osnovni sud u Leskovcu je doneo presudu P. 306/16 od 24. maja 2016. godine.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž. 2936/16 od 25. jula 2017. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca-protivtuženog i potvrdio navedenu prvostepenu presudu. Presuda je dostavljena punomoćniku podnositeljki ustavne žalbe 24. avgusta 2017. godine.

U predmetnom parničnom parničnom postupaku zakazano je 68 ročišta za glavnu raspravu, pri čemu nije održano 23 ročišta (tri ročišta nije održano zbog podnositeljki ustavne žalbe). U predmetu parničnom postupku je sproveden dokazni postupak veštačenjem, uvidom u pismena i saslušanjem parničnih stranaka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik SFRJ“, br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni glasnik SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme kada je tužilac pokrenuo predmetni parnični postupak , bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku .

Odredbama Zakona o parničnom postupku ( „Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 ), koji je počeo da se primenjuje 23. februara 2005. godine, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.) .

5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da je ustavna žalba kao pravni institut za zaštitu zajemčenih lju dskih i manjinsk ih prava i slobod a, ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud , ratione temporis, nadležan da ispituje postojanje povrede ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koji započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak pravnosnažno okončava . U vezi sa tim , za ocenu postojanja povrede prava podnositeljki ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, relevantan je period od kada su podnositeljke podnele tužbu Opštinskom sudu u Leskovcu , 2. novembra 1993. godine, do donošenja presude Apelacionog suda u Nišu Gž. 2936/16 od 25. jula 2017. godine , kojo m je pravnosnažno okon čan parnični postupak. Dakle, predmetni parnični postupak je trajao više od 23 godine.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca - složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i značaja prava o kome se u postupku raspravlja za podnosi oce. Međutim, Ustavni sud ocenjuje da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, navedeno trajanje predmetnog postupka ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca. Ustavni sud je imao u vidu da je postupak bio činjenično i pravno složen, s obzirom na to da je u konkretnom slučaju došlo do spajanja postupaka, da su tužba i protivtužba u sebi sadržali više zahteva o kojima je bilo potrebno odlučiti. Ustavni sud je, takođe, imao u vidu određeni doprinos podnositeljki ustavne žalbe u dužini trajanja postupka. Najpre je parnični sud na predlog podnositeljki odredio mi rovanje postupka, a kako parnične stranke u zakonskom roku nisu po dnele predlog za nastavak postupka, parnični sud je prekinuo postupak, nakon čega je vođen postupak za povraćaj u pređašnje stanje. Zatim, kako uredno pozvane stranke nisu pristupile na ročište, to je parnični sud doneo rešenje kojim se smatra da je tužba povučena, nakon čega je, takođe, vođen postupak za povraćaj u pređašnje stanje.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je u parničnom postupku koji j e vođen pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu P. 306/16 (ranije u predmetu Opštinskog suda u Leskovcu P. 3399/93) podnositeljkama ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljki ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakoj u iznosu od po 2.600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju su podnositeljke pretrpele zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti značajne u ovom ustavnosudskom sporu. Po oceni Suda, navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnositeljke pretrpele. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, činjeničnu i pravnu složenost postupka i određeni doprinos podnositeljki ustavne žalbe u dužini trajanja postupka, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje .

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15 , od 5. aprila 2016. godine, i više kasnije donetih presuda, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju su p odnositeljke ustavne žalbe pretrpele zbog nedelotvornog postupanja sudova.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Usta vnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu