Odbijanje ustavne žalbe zbog procesno ispravnog odbacivanja nepotpisane revizije

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu, nalazeći da Vrhovni sud Srbije nije povredio pravo na pravično suđenje kada je odbacio reviziju koju advokat nije potpisao. Pečat advokata ne može zameniti potpis, a zakon ne predviđa mogućnost dopune takvog podneska.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-805/2008
16.04.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Rodoljuba Simića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. aprila 2010. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Rodoljuba Simića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1012/08 od 10. aprila 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rodoljub Simić iz Beograda je 15. jula 2008. godine, preko punomoćnika Mire Mosurović, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1012/08 od 10. aprila 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1012/08 od 10. aprila 2008. godine pogrešno odbačena kao nepotpuna revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 2182/06 od 30. oktobra 2007. godine, iz razloga što nije bila potpisana od strane njegovog punomoćnika, advokata Mire Mosurović. Podnosilac je u ustavnoj žalbi izrazio sumnju da su svi primerci izjavljene revizije poslati nepotpuni, ali da se i u toj situaciji pečat advokata, koji se nalazio na reviziji, može smatrati vrstom potpisa na istoj, te navodi da je sud u tom slučaju trebalo da vrati reviziju na dopunu, u skladu sa članom 358. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud ukine osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 1012/08 od 10. aprila 2008. godine, uz nalog da se o njegovoj reviziji odluči, kao i da odloži izvršenje po presudi Opštinskog suda u Kovačici P. 118/06, kojom je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe obavezan da tuženima isplati na ime parničnih troškova odgovarajući novčani iznos.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Kovačici P. 118/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Opštinski sud u Kovačici je 11. septembra 2006. godine doneo presudu P. 118/06, kojom je u stavu prvom izreke odbio u celini tužbeni zahtev tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da se tuženi obavežu da tužiocu isplate na ime duga iznos od 900.000,00 dinara kao dinarsku protivvrednost 10 tona svinjskih polutki, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 5. marta 2006. godine pa do konačne isplate, ili da mu predaju 10 tona svinjskih polutki i plate zakonsku zateznu kamatu na iznos od 900.000,00 dinara počev od 5. marta 1996. godine do isplate, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a u stavu drugom izreke je obavezao tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe da tuženima isplati na ime parničnih troškova odgovarajući novčani iznos.

Odlučujući o žalbi tužioca, Okružni sud u Pančevu je 30. oktobra 2007. godine doneo presudu Gž. 2182/06, kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe i potvrdio pobijanu presudu Opštinskog suda u Kovačici P. 118/06 od 11. septembra 2006. godine.

Punomoćnik tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe, advokat Mira Mosurović, je 15. januara 2008. godine u ime podnosioca ustavne žalbe izjavila reviziju protiv presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 2182/06 od 30. oktobra 2007. godine.

Vrhovni sud Srbije je 10. aprila 2008. godine doneo osporeno rešenje Rev. 1012/08, kojim je odbacio kao nepotpunu reviziju tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 2182/06 od 30. oktobra 2007. godine. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno da se u donjem levom uglu revizije tužioca, nalazi štambilj njegovog punomoćnika, advokata Mire Mosurović, ali na njemu nedostaje potpis ovog advokata, te se samo na osnovu otisnutog pečata ne može smatrati da je reviziju izjavio advokat. Stoga je Vrhovni sud, saglasno članu 411, u vezi člana 358. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odbacio reviziju kao nepotpunu, imajući pri tom u vidu da se odredba člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku ne primenjuje na punomoćnika koji je advokat.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava je utvrđeno: da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) (u daljem tekstu: ZPP) bilo je propisano: da stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 84. stav 2); da ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba), prvostepeni sud će rešenjem, protiv koga nije dozvoljena žalba, pozvati žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu podneskom pod uslovima predviđenim odredbama člana 103. ovog zakona (član 358. stav 1.): da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju, osim iz člana 389. ovog zakona, odbaciti rešenjem predsednik veća prvostepenog suda, bez održavanja ročišta (član 401. stav 1.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja iz člana 401. Zakona, nije učinio prvostepeni sud (član 404.); da ako u čl. 394-410. ovog zakona nije što drugo određeno, u postupku povodom revizije shodno će se primenjivati odredbe ovog zakona o žalbi protiv presude iz člana 342, 356. st. 2. i 3, čl. 357, 358 i 363, člana 366. st. 2. i 3, člana 367. stav 2, čl. 368, 373, 378. i čl. 381-384. ovog zakona (član 411.).

Odredbama člana 103. ZPP propisano je: da ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugačije određeno (stav 1.); da se odredbe ovog člana ne primenjuju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat, a da kad je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će ga odbaciti (stav 6.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije nije povređeno ustavno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno ovom ustavnom odredbom.

Naime, saglasno članu 411. ZPP, u postupku povodom revizije shodno se primenjuje, između ostalog, i odredba ovog zakona o žalbi protiv presude iz člana 358. ZPP. Saglasno odredbi člana 358. stav 1. ZPP, ako se na osnovu podataka iz žalbe ne može utvrditi koja se presuda pobija ili ako žalba nije potpisana (nepotpuna žalba), prvostepeni sud je dužan da pozove žalioca da u određenom roku dopuni ili ispravi žalbu podneskom pod uslovima predviđenim odredbama člana 103. ovog zakona. Međutim, odredbom člana 103. stav 6. Zakona o parničnom postupku je propisano da se odredbe ovog člana ne primenjuju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat, kao i da kad podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će ga odbaciti.

Dakle, ZPP propisuje dva uslova za potpunost izjavljene revizije: označenje drugostepene odluke protiv koje se izjavljuje revizija i potpis podnosioca revizije. Ustavni sud je uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Kovačici P. 118/06 utvrdio da je punomoćnik tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe, advokat Mira Mosurović, izjavila reviziju u ime podnosioca ustavne žalbe protiv presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 2182/06 od 30. oktobra 2007. godine, ali da revizija tužioca nije potpisana, već se na reviziji jedino nalazi pečat njegovog punomoćnika, advokata Mire Mosurović.

Ustavni sud je stoga ocenio da je Vrhovni sud Srbije pravilno primenio odredbe ZPP, kada je odbacio reviziju punomoćnika tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe kao nepotpunu, imajući u vidu da revizija nije bila potpisana od strane punomoćnika tužioca, advokata Mire Mosurović, a da pečat advokata ne može biti zamena za njegov lični potpis.

Ustavni sud nalazi da su neosnovani navodi podnosioca ustavne žalbe da je sud bio dužan da, saglasno odredbi člana 358. stav 1. ZPP, vrati reviziju stranci da je dopuni, imajući u vidu odredbu člana 103. stav 6. ZPP, koja propisuje da kad podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud će ga odbaciti.

S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. Ocenjujući navod podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1012/08 od 10. aprila 2008. godine povređeno pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je on neosnovan. Naime, odredbe čl. 411. i 358. ZPP kojima je propisano da je revizija nepotpuna ako nije potpisana od strane podnosioca revizije, kao i odredba člana 404. ZPP kojom je propisano da će nepotpunu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja iz člana 401. Zakona, nije učinio prvostepeni sud, imperativne su prirode. Punomoćnik tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe, advokat Mira Mosurović je izjavila reviziju u ime tužioca, ali je nije potpisala i time je postupila suprotno zakonskim odredbama. Podnosilac ustavne žalbe je imao zakonsku mogućnost izjavljivanja revizije, kao vanrednog pravnog sredstva u parničnom postupku, protiv drugostepene presude Okružnog suda u Pančevu Gž. 2182/06 od 30. oktobra 2007. godine. On je tu mogućnost i iskoristio, ali ne na procesni način utvrđen obavezujućim zakonskim normama, te je Vrhovni sud Srbije pravilnom primenom odredaba ZPP odbacio reviziju punomoćnika tužioca - ovde podnosioca ustavne žalbe kao nepotpunu. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ocenio da nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. Ustava, te je ustavnu žalbu u celini odbio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07).

7. U vezi zahteva podnosioca ustavne žalbe za odlaganje izvršenja presude Opštinskog suda u Kovačici P. 118/06, Ustavni sud nije odlučivao o tom zahtevu, jer je doneo konačnu odluku o odbijanju ustavne žalbe kao neosnovane, te je time navedeni zahtev postao bespredmetan.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje ustavne žalbe zbog procesno ispravnog odbacivanja nepotpisane revizije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti