Ustavna žalba zbog nesprovođenja izvršenja i povrede prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog nesprovođenja izvršnog rešenja, utvrdivši povredu prava na imovinu. Sud je odredio naknadu materijalne štete u visini dosuđenog potraživanja. Žalba na visinu naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku je odbačena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radeta Miletića iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. septembra 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Radeta Miletića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2130/11 (ranije predme t Opštinskog suda u Čačku I. 1241/09) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , iz člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljen og rešenjem o izvršenju O pštinskog suda u Čačku I. 1241/09 od 27. avgusta 2009. godine, umanjenog za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Radeta Miletića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 370/15 od 15. januara 2016. godine, rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 370/15 od 9. januara 2017. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 25/17 od 27. februara 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Rade Miletić iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 7. decembra 2015. godine, preko punomoćnika Dragane Janković, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2130/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1241/09). Ustavna žalba je zavedena pod brojem Už-8051/2015.

Podnosilac ustavne žalbe je, 16. juna 2017. godine, podneo novu ustavnu žalbu, koja je zavedena pod brojem Už-5133/2017, zbog „nesprovođenja izvršenja u razumnom roku“ u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2130/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1241/09) sada proširujući zahtev i na rešenje Višeg suda u Čačku R4-I. 370/15 od 15. janura 2016. godine, rešenje Višeg suda u Čačku R4-I. 370/15 od 9. januara 2017. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 25/17 od 27. februara 2017. godine ističući povredu prava na pravično suđenje i pravo na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava .

U novoj ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da osporenim rešenjima, u delu kojim je odlučeno o visini naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku , nisu otklonjene posledice utvrđene povrede, odnosno nije postignuta „sveobuhvatna naknada“, te podnosilac smatra da i dalje „ima status žrtve…“. Ističe se i da dosuđena naknada nije u skladu sa praksom Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima.

Ustavni sud je navedene ustavne žalbe spojio radi zajedničkog razmatranja i donošenja jedne odluke, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), s tim da se postupak dalje vodi pod brojem prvoformiranog predmeta .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dostavljenu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 1241/09 od 27. avgusta 2009. godine usvojen je predlog za izvršenje ovde podnosioca ustavne žalbe , na osnovu pravnosnažn e presud e Opštinskog suda u Čačku P . 194/09 od 8. juna 2009. godine, plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršnih dužnika i prenosom na račun izvršn og poverioca.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4-I. 370/15 od 15. januara 2016. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2130/11 (ranije predmet I. 1241/09) podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. U stavu drugom izreke ovog rešenja naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku, a u stavu trećem izreke je dosuđena naknada podnosi ocu zahteva za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu , dok je stavom četvrtim izreke rešenja odbijen kao neosnovan zahtev predlagača u delu u kome je tražena naknada nematerijalne štete preko iznosa naknade određene u stavu trećem izreke, i to za iznos od još 1.600 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a stavom petim obavezana Republika Srbija da iz budžetskih sredstava opredeljenih za rad sudova predlagaču na ime troškova postupka isplati iznos od 6.780,00 dinara.

U obrazloženju osporenog rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 37 0/15 od 15. januara 2016. godine je, između ostalog, navedeno: da je predlaga,č kao izvršni poveri lac, 26. avgusta 2009. godine podneo Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa protiv izvršnog dužnika AD FRA, Čačak ; da je 27. avgusta 2009. godine usvojen predlog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1241/09, te da izvršni postupak još uvek nije okončan, a poverilac ni je naplati o svoja potraživanj a; da je, po oceni Višeg suda u Čačku, postupanje suda koji vodi izvrši postupak nedelotvorno, što je dovelo do povrede prava na suđenje u razumnom roku; da je naknada od 400 evra , u dinarskoj protivvrednosti predstavlja primerenu satisfakciju.

Viši sud u Čačku je osporenim dopunskim rešenjem R4-I. 370/15 od 9. januara 2017. godine odbio zahtev predlagača da mu se dosude iznosi opredeljeni rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 1241/09 od 27. avgusta 2009. godine.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Ržg. 25/17 od 27. februara 2017. godine odbio kao neosnovanu žalbu predlagača i potvrdio ožalbena prvostepena rešenja.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, od značaja su i odredbe Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11, 101/11 i 101/13), kojima je propisano: da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, da se ovim zahtevom može tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je postupak odlučivanja o zahtevu iz stava 1. ovog člana hitan (član 8a); da ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, te da će se naknada iz stava 1. ovog člana isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva stranke za isplatu (član 8b st. 1. i 2.); da se na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak (član 8v).

5. Analizirajući navode ustavne žalbe izjavljene 7. decembra 2015. godine kojim je traženo da se utvrdi povreda prava na imovinu iz člana 58. Ustava zbog nesprovođenja rešenja o izvršenju u postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2130/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 1241/09), Ustavni sud konstatuje da propust izvršnog suda da izvrši presudu izrečenu u korist podnosioca ustavne žalbe, u konkretnom slučaju predstavlja i povredu prava podnosi oca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav, pored drugih, izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju O pštinskog suda u Čačku I. 1241/09 od 27. avgusta 2009. godine, umanjenih za eventualno naplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Odlučujući o zahtevu ustavne žalbe kojim se osporavaju rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 370/15 od 15. janura 2016. godine, Višeg suda u Čačku R4-I. 370/15 od 9. januara 2017. godine i Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 25/17 od 27. februara 2017. godine, u delu kojim je određena primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, Ustavni sud konstatuje da je podnosi lac us tavne žalbe, u suštini , nezadovolj an visinom dosuđene naknade.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Podnosiocu ustavne žalbe je usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naloženo je da se preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i dosuđena je naknada. Međutim, po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta sudske prakse ovoga suda. Naime, podnosi oci mo gu tvrditi da su „žrtv e“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji im je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65-107, ECHR 2006-V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnosiocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti, nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud ovom odlukom utvrdio povredu prava na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 370/15 od 15. janura 2016. godine, rešenja Višeg suda u Čačku R4-I. 370/15 od 9. januara 2017. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg. 25/17 od 27. februara 2017. godine odbacio kao očigledno neosnovanu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

7. Polazeći od iznetog, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić