Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku za priznavanje prava iz radnog odnosa, koji je trajao 12 godina. Podnosiocu, vojniku po ugovoru, dosuđuje se naknada nematerijalne štete od 1.200 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8053/2016
17.01.2019.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije Tatjana Babić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Milan Marković, Snežana Marković, Miroslav Nikolić, Milan Stanić, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović, dr Jovan Ćirić i dr Milan Škulić, u postupku po ustavnoj žalbi M. L . iz Priboja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. januara 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. L . i utvrđuje da je u upravnom postupku koji je vođen pred Vojnom poštom 3705 Raška u predmetu UP-1 broj 174-5/2010 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. L . iz Priboja podneo je Ustavnom sudu, 25. oktobra 2016. godine, preko punomoćnika M. K, advokata iz Užica, ustavnu žalbu , dopunjenu podneskom od 20. juna 2018. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u upravnom postupku koji se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodio pred Vojnom poštom 3705 Raška u predmetu UP-1 broj 174-5/2010.

U ustavnoj žalbi je detaljno opisan tok upravnog postupka koji je u to vreme vođen povodom zahteva podnosioca, uz navođenje razloga koji se odnose na trajanje postupka, njegovu složenost, značaj predmeta postupka za podnosioca i njegovo ponašanje.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku . Istaknuto je da je pravično da se podnosiocu na ime naknade nematerijalne štete dosudi po 100 evra za svaku godinu trajanja postupka. S tim u vezi je postavljen zahtev da se podnosiocu utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, imajući u vidu dotadašnje desetogodišnje trajanje postupka.

Podnosilac je podneskom od 20. juna 2018. godine obavestio Ustavni sud o daljem toku postupka koji se vodi po njegovom zahtevu, opredeljujući, s tim u vezi, zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u spise predmeta Vojne pošte 3705 Raška UP-1 broj 174-5/2010 i u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, na osnovu čega je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosilac ustavne žalbe, kao vojnik po ugovoru, je 16. novembra 2006. godine VP 2493 Užice podneo zahtev za priznavanje prava na uvećanje plate po osnovu rada dužeg od pun og radnog vremena, noćnog rada, rada u neradne dane i na dan praznika, u periodu od jula 2003. do oktobra 2006. godine.

Rešenjem VP 2493 Užice Up-1 broj 48-2 od 29. novembra 2006. godine „odbačen“ je kao neosnovan navedeni zahtev podnosioca ustavne žalbe, dok je rešenjem VP 1 097 Niš UP-2 broj 47-2/07 od 5. marta 2007. godine odbijena kao neosnovana žalba podnosioca izjavljena protiv navedenog pr vostepenog rešenja.

Vrhovni sud Srbije je 5. septembra 2007. godine doneo presudu U. 2844/07 kojom je uvažio tužbu podnosioca ustavne žalbe i poništio navedeno drugostepeno rešenje. Taj sud je našao da je tuženi organ povredio odredbu člana 230. stav 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku jer je pogrešno utvrdio da pozivanje prvostepenog organa na odredbu člana 115. stav 2. navedenog zakona nije moglo imati uticaja na drugačije rešenje upravne stvari. Navedena presuda je dostavljena podnosiocu 30. maja 2008. godine.

Vrhovni sud Srbije je 13. septembra 2007. godine doneo presudu U. 2943/07 kojom je uvažio tužbu podnosioca i poništio isto drugostepeno rešenje, iz razloga što su obrazloženja rešenja upravnih organa generalnog karaktera i ne sadrže konkretne podatke o prisutnosti podnosioca na radu, radu u dane državnih praznika i noćnom radu, niti se u spisima predmeta nalazi pojedinačna i zbirna evidencija o navedenoj prisutnosti, kao ni naređenje pov. broj 1412-2 od 20. juna 2005. godine.

Drugostepeni organ je u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije od 5. septembra 2007. godine doneo rešenje Up-2 broj 47-3/07 od 9. septembra 2008. godine, kojim je usvojio žalbu podnosioca, poništio navedeno prvostepeno rešenj e od 29. novembra 2006. godine i vratio predmet na ponovni postupak.

VP 3705 Raška, u svojstvu prvostepenog organ a, je 13. oktobra 2010. godine donela rešenje UP-1 broj 174-3, kojim je odbijen kao neosnovan zahtev podnosioca, dok je VP 3720 Kraljevo, u svojstvu drugostepenog organa, rešenjem UP-2 broj 2-2 od 2. marta 2011. godine odbila kao neosnovanu žalbu podnosioca izjavljenu protiv navedenog prvostepenog rešenja.

Upravni sud – Odeljenje u Kragujevcu je presudom U. 4295/11 od 24. januara 2013. godine uvažio tužbu podnosioca, poništio navedeno drugostepeno rešenje i vratio predmet nadležnom organu na ponovno odlučivanje , iz razloga što se u spisima predmeta ne nalazi zahtev podnosioca povodom koga je pokrenut postupak i naređenje komande 16. graničnog bataljona pov. broj 1412-2 od 20. juna 2005. godine, na koje se tuženi organ pozvao u obrazloženju pobijanog rešenja.

Rešenjem drugostepenog organa Up-2 broj 2-6/11 od 4. marta 2013. godine usvojena je žalba podnosioca, poništeno navedeno prvostepeno rešenje od 13. oktobra 2010. godine i predmet vraćen na ponovni postupak.

Nakon što je u ponovnom postupku pribavio od podnosioca ustavne žalbe zahtev povodom koga se vodi konkretni postupak, prvostepeni organ je rešenjem UP-1 broj 174-5/2010 od 8. aprila 2013. godine odbio navedeni zahtev kao neosnovan, dok je drugostepeni organ rešenjem Up-2 broj 2-8/11 od 8. jula 2013. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca.

Presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 13400/13 od 25. avgusta 2016. godine uvažena je tužba podnosioca, poništeno navedeno drugostepeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak. Taj sud je ocenio da je tuženi organ povredio pravila postupka iz odredbe člana 235. stav 2. ranije važećeg Zakona o opštem upravnom postupku jer nije ocenio navode žalbe, koji su ponovljeni i u tužbi, da se naknadno pribavljeno naređenje komande 16. graničnog bataljona pov. broj 1412-2 od 20. juna 2005. godine ne može odnositi na period pre njegovog donošenja tj. na period na koji odnosi zahtev podnosioca.

Drugostepeni organ je rešenjem Up-2 broj 2-11/11 od 10. novembra 2016. godine odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca izjavljenu protiv navedenog prvostepenog rešenja od 8. aprila 2013. godine, ocenjujući da je neosnovan navod žalbe koji se tiče pomenutog naređenja od 20. juna 2005. godine iz razloga što se iz spisa predmeta može zaključiti da se pre donošenja tog naređenja „radilo na isti način kao što je kasnije njime definisano“.

Podnosilac ustavne žalbe je tužbom od 2. decembra 2016. godine pokrenuo upravni spor protiv navedenog drugostepenog rešenja, koji je okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 17380/16 od 2. novembra 2018. godine, kojom je odbijena tužba podnosioca.

4. Odredbom član 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o opštem upravnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 33/97 i 31/01 i "Službeni glasnik RS", broj 30/10), koji se primenjivao do 31. maja 2017. godine, bilo je propisano da se postupak mora voditi bez odugovlačenja i sa što manje troškova za stranku i druge učesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i za donošenje zakonito g i pravilnog rešenja (član 14.); da kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odlučne činjenice nepotpuno ili pogrešno utvrđene, da se u postupku nije vodilo računa o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivrečnosti sa obrazloženjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa, da ako drugostepeni organ nađe da se na osnovu činjenica utvrđenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukčije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar (član 232. stav 1.).

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09) propisano je da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku, na podlozi činjenica utvrđenih na usmenoj javnoj raspravi.

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da upravni postupak i upravni spor predstavljaju jedinstvenu celinu, te je utvrdio da je osporeni postupak pokrenut povodom zahteva podnosioca od 16. novembra 2006. godine i da je okončan presudom Upravnog suda – Odeljenje u Kragujevcu U. 17380/16 od 2. novembra 2018. godine. Dakle, period merodavan za ocenu o povredi prava na suđenje u razumnom roku je trajao 12 godina.

Ustavni sud pri odlučivanju o povredi prava na suđenje u razumnom roku ispituje da li su i u kojoj meri složenost pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom postupku, ponašanje podnosioca ustavne žalbe, postupanje upravnih organa, odnosno sudova koji vode postupak, kao i značaj istaknutog prava za podnosioca, uticali na trajanje postupka. Međutim, Ustavni sud je ocenio da, iako je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi, pre svega, od navedenih činilaca, činjenica da je o pravu podnosioca iz radnog odnosa pravnosnažno odlučeno tek nakon 12 godina, ne može biti opravdana nijednim od navedenih kriterijuma. Ovo posebno ako se ima u vidu da se najveći deo osporenog postupka odvijao pred nadležnim sudovima, od kojih se u prvom redu očekivalo da spreče nepotrebno odugovlačenje, kao i da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dugom trajanju postupka, niti su postojali uslovi da korišćenjem pravnih sredstava za ubrzanje upravnog postupka, u skladu sa zakonom, pokuša da utiče na njegovo kraće trajanje. Ustavni sud napominje da je produženi karakter osporenog postupka u kome je već vođeno više upravnih sporova nalagao nadležn om sudu da brže odluči o kasnijim tužbama podnosioca u upravnom sporu. Ustavni sud smatra da je potrebno ukazati i na relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava, koji je izrazio stanovište da činjenica da se više puta nalaže ponovno razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti presudu Pavlyulynets protiv Ukrajine, broj 70763/01, stav 51, od 6. septembra 2005. godine, i presudu Cvetković protiv Srbije, broj 17271/04, stav 51, od 10. juna 2008. godine).

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je ocenio da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) , usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.200 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno dužinu trajanja predmetnog postupka. Polazeći od toga da je u ustavnoj žalbi istaknuto da je pravično da se na ime naknade nematerijalne štete dosudi po 100 evra za svaku godinu trajanja postupka, a imajući u vidu, s tim u vezi, zahtev opredeljen u dopuni ustavne žalbe, koji je odgovara dosadašnjem 12-godišnjem trajanju postupka, Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos, u konkretnom slučaju, predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava.

7. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42a stav 1. tačka 5 ) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti