Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog dugog trajanja izvršnog postupka. Sud je dosudio naknadu nematerijalne štete podnositeljki zbog neažurnog postupanja izvršnog suda, koje je trajalo preko sedam godina.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Rade Mirosavić iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srb ije, na sednici Veća održanoj 23. marta 2017. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Rade Mirosavić i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Požegi u predmetu I. 707/10 povređeno pravo podnosi teljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu .

O b r a z l o ž e nj e

1. Rada Mirosavić iz Užica podnela je Ustavnom sudu, 25. maja 2012. godine, preko punomoćnika Miroslava Tešića , advokata iz Užica, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčen og članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se u tom momentu vodio pred Osnovnim sudom u Požegi u predmetu I. 707/10.

Obrazlažući tvrdnju o povredi označenog prava , podnositeljka je iznela hronološki tok predmetnog postupka i ukaz ala na okolnosti koje su po nje nom mišljenju dovele do toga da postupak i posle pet i po godina ne bude okončan. Predložila je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi joj pravo na naknadu nematerijalne štete i troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Nakon početka primene odredbe člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova ("Službeni glasnik RS", broj 101/13), Ustavni sud je predmet dostavio nadležnom redovnom sudu radi odlučivanja o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Rešenjem R4i. 103/14 od 12. novembra 2014. godine Viši sud u Užicu je spise predmeta vratio Ustavnom sudu iz razloga što je utvrdio da je predmetni izvršni postupak pravnosnažno okončan pre početka primene pomenute zakonske odredbe, a rešenjem od 10. decembra 2014. godine je obavezao Republiku Srbiju da podnositeljki naknadi troškove postupka po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku , između ostalog i na ime sastava ustavne žalbe koju je smatrao zahtevom .

3. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno nje no Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

4. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Požegi I. 707/10, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Izvršni poverilac, ovde podnositeljka ustavne žalbe, podnela je 20. juna 2006. godine Opštinskom sudu u Požegi predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Radosava Pejića, radi prinudne naplate iznosa od ukupno 20.853,18 dinara. Predložila je da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari koje se nalaze u državini dužnika (putničkog vozila i drugih pokretnih stvari) , ili u slučaju da to nije moguće da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom dužnikove nepokretne imovine.

Rešenje o izvršenju doneto je 23. juna 2006. godine.

U januaru i julu 2007. godine poverilac je tražio hitno sprovođenje izvršenja, a u oktobru iste godine sačinjena je službena beleška u kojoj je konstatovano da je poverilac obavestio sud da nije u mogućnosti da obezbedi uslove za prinudno otvaranje dužnikovih prostorija.

Izvršni sud je 20. februara 2009. godine doneo rešenje kojim je stavio van snage rešenje o izvršenju od 23. juna 2006. godine, ukinuo sve sprovedene radnje i oglasio se mesno nenadležnim.

Nakon dva bezuspešna pokušaja uručenja pomenutog rešenja od 20. februara 2009. godine dužniku preko pošte i nadležne PU u toku 2009. godine, dostavljanje dužniku je izvršeno preko oglasne table suda u novembru 2010. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Požegi I. 707/10 od 22. decembra 2010. godine usvojena je žalba izvršnog poverioca, te je ukinuto rešenje od 20. februara 2009. godine.

Sudski izvršitelj je 12. juna 2012. godine izašao na lice mesta radi popisa dužnikovih pokretnih stvari i tom prilikom je na zapisniku konstatovao da dužnika nije zatekao i da nema pokretnih stvari koje mogu biti predmet izvršenja .

Po predlogu poverioca iz jula 2012. godine, sudski izvršitelj je ponovo izašao na lice mesta 10. decembra 2013. godine i tom prilikom je takođe konstatovao da dužnika nije zatekao i da nema pokretnih stvari koje mogu biti predmet izvršenja .

Osnovni sud u Požegi je rešenjem I. 707/10 od 13. decembra 2013. godine obustavio izvršenje uz ocenu da su ispunjeni uslovi propisani članom 91. st. 4. i 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (prilikom ponovnog popisa nisu nađene stvari koje mogu biti predmet izvršenja, a ni poverilac nije predložio da se popis ponovo sprovede).

Ovo rešenje je potvrđeno drugostepenim rešenjem I. 7/14 od 13. januara 2014. godine.

5. Članom 32. stav 1. Ustava na čiju povredu ukazuje podnositeljka ustavne žalbe utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega .

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog izvršnog postupka, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1. ).

Načelo hitnosti bilo je predviđeno i članom 6. stav 1. kasnije važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju („S lužbeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11 i 109/13 - Odluka US) .

6. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vođen u okviru razumnog roka ili ne uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni su d je utvrdio da je postupak čija se dužina osporava trajao sedam i po godina.

Polazeći od toga da izvršni postupak karakteriše načelo hitnosti (Comingersoll S.A protiv Portugalije 35382/97, stav 23., ESLjP 2000-IV), Ustavni sud nalazi da je osnovni razlog neprimereno dugom trajanju predmetnog postupka neažurno postupanje izvršnog suda koji nije postupao u skladu sa navedenim načelom kako bi se postupak izvršenja efikasno sproveo i okončao, bez nepotrebnog odugovlačenja. Za ovakvu ocenu dovoljna je sama činjenica da je izvršni sud, nakon što je doneo rešenje o izvršenju u junu 2006. godine, prvu radnju preduzeo u oktobru 2007. godine, i to tek posle dve podnositeljkine urgencije, a da je zatim u februaru 2009. godine doneo rešenje kojim se oglasio mesno nenadležnim i obustavio postupak. U prilog iznetoj oceni govori i činjenica da je izvršni sud, nakon što je pomenuto rešenje ukinuto u decembru 2010. godine, prvu sledeću radnju preduzeo tek u junu 2012. godine. S obzirom na izneto, Ustavni sud smatra da nema potrebe da se upušta u dalju analizu činilaca koji utiču na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i koji određuju da li je taj postupak okončan u okviru standarda razumnog roka.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je izuzetno neefikasnim postupanjem prvo Opštinskog, a zatim Osnovnog suda u Požegi, podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemče no članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. st av 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15 i 103/15) usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u tački 1. izreke .

7. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate – razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15) .

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju za njeno određivanje , a posebno dužinu trajanja i karakter predmetnog postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpe la isključivozbog neažurnog postupanja suda.

8. U pogledu zahtev a za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud , i pored toga što su ovi troškovi podnositeljki priznati rešenjem Višeg suda u Užicu od 10. decembra 2014. godine, podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo, pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na : www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti