Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog dugogodišnjeg neizvršenja pravnosnažne presude protiv dužnika u većinskom državnom vlasništvu. Dosuđena joj je naknada materijalne štete u visini neisplaćenog potraživanja iz izvršne isprave.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8066/2015
24.01.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, dr Milan Marković i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi G. Đ. iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. januara 2019. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba G. Đ . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi o pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2159/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 391/07 ) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 391/07 od 2 7. marta 2007. godine, umanjenih za iznose eventualno naplaćene po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba G. Đ . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 37 1/15 od 12. januara 2016. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 165/2016 od 3. februara 201 6. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. G. Đ . iz Čačka izjavila je Ustavnom sudu, 7. decembra 2015. godine, preko punomoćnika D. J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu , zajemčeno g odredbama člana 58. Ustava Republike Srbije, zbog neizvršavanja rešenja Opštinskog suda u Čačku I. 391/07 od 27. marta 2007. godine.

Podnositeljka je, preko istog punomoćnika , 11. maja 2016. godine, izjavila novu ustavnu žalbu kojom je osporila rešenje Višeg suda u Čačku R4. I. 371/15 od 12. januara 2016. godine i rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 165/2016 od 3. februara 2016. godine, koja su doneta nakon izjavljivanja ustavne žalbe , a u vezi sa dužinom trajanja postupka pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2159/11. U ovoj ustavnoj žalbi podnositeljka je tražila da se ponište navedena rešenja i da se utvrdi povred a prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, te prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Povodom ove ustavne žalbe formiran je predmet pod brojem Už-3805/2016.

Podnositeljka je u ustavnoj žalbi od 11. maja 2016. godine, između ostalog, istakla da i dalje ima status žrtve, te da Viši sud u Čačku i Vrhovni kasacioni sud nisu otklonili posledice utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i da je primerenu naknadu trebalo dosuditi u znatno višem iznosu, odnosno u iznosu od još 800 evra preko iznosa dosuđenog osporenim rešenjima. Podnositeljka takođe smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na imovinu zbog nemogućnosti da se izvrši pravnosnažna presuda Opštinskog suda u Čačku P1. 171/05 od 10. januara 2007. godine, na osnovu koje je i doneto rešenje o izvršenju I. 391/07 od 27. marta 2007. godine.

Podnositeljka je 4. maja 2017. godine izjavila ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Čačku u predmetu I. 2159/11 od 15. januara 2016. godine i rešenja Ipv(i) 208/17 od 5. aprila 2017. godine , zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo iz člana 32. stav 1. i člana 36. Ustava. Formiran je predmet pod brojem Už-3816/2017.

Podnositeljka smatra da su joj osporenim rešenjima označena ustavna prava povređena, jer je drugostepenim rešenjem odbačen kao nedozvoljen njen prigovor izjavljen protiv prvostepenog rešenja , kojim je obustavljen izvršni postupak zbog otvaranja stečaja nad izvršnim dužnikom.

Ustavni sud je, imajući u vidu činjenično i pravno stanje u sva tri predmeta, kao i to da se radi o istoj podnositeljki , predmet e Už-3816/2017 i Už-3805/2016 pripojio predmetu Už-8066/2015, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), radi vođenja jedinstvenog postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe, te uvidom u celokupnu dokumentaciju koja je uz nju priložena, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je, u svojstvu izvršnog poverioca , podnela predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Čačku (u daljem tekstu: Opštinski sud) protiv izvršnog dužnika AD „F.“, Čačak, na osnovu prav nosnažne presude istoga suda P1. 171/05 od 10. januara 2007. godine, kojom je (tuženi) izvršni dužnik obavezan na isplatu određenih novčanih iznosa na ime neisplaćene minimalne zarade. Postupajući po navedenom predlogu, Opštinski sud je rešenjem I. 391/07 od 27. marta 2007. godine odredio sprovođenje izvršenja.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku (u daljem tekstu: Viši sud) R4. I. 371/15 od 12. januara 2016. godine je: u stavu prvom izreke usvojen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i utvrđeno da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku (u daljem tekstu: Osnovni sud), u predmetu I. 2159/11, povređeno pravo podnositeljke za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku; u stavu drugom izreke naloženo je Osnovnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz stava prvog izreke okončao u najkraćem roku; u stavu trećem izreke podnositeljki je dosuđena naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 25.000 dinara i dosuđeni su joj troškovi postupka u iznosu od 6.780 dinara; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev podnositeljke u delu u kome je tražena naknada štete preko naknade određene u stavu trećem izreke, do traženog iznosa od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti; u stavu petom izreke odbijen je zahtev podnositeljke u delu u kom e je tražila da joj se dosudi naknada materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda I. 391/07 od 27. marta 2007. godine.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 165/2016 od 3. februara 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnositeljke i potvrđeno je ožalbeno rešenje Višeg suda R4. I. 371/15 od 12. januara 2016. godine u stavovima četvrtom i petom njegove izreke.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u predmetu I. 2159/11 od 15. januara 2016. godine obustavljen je postupak izvršenja u predmetu I. 2159/11, jer je rešenjem Privrednog suda u Čačku St. 39/18 od 14. decembra 2015. godine otvoren postup ak stečaja nad izvršnim dužnikom AD „F.“, Čačak .

Postupajući po žalbi podnositeljke ustavne žalbe, Osnovni sud je doneo osporeno rešenje Ipv(i) 208/17 od 5. aprila 2017. godine, kojim je odbacio njen prigovor izjavljen protiv prvostepenog rešenja, nalazeći da isti nije dozvoljen saglasno odredbi člana 39. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda od 3. februara 2016. godine ukinuto je rešenje Privrednog suda u Čačku St. 39/18 od 14. decembra 2015. godine, tako da se nad AD „F.“, Čačak , više ne vodi stečajni postupak.

4. Odredbama Ustava na čij e se povred e, pored ostalih, poziva podnositeljka ustavne žalbe, utvrđeno je: da se svakom jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

5. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud ocenjuje da propust izvršnog suda da izvrši pravnosnažnu presudu izrečen u u korist podnositeljke ustavne žalbe, a protiv dužnika koji ima pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčenog član om 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u predmetu Už-5551/2011). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda I. 391/07 od 27. marta 2007. godine, umanjenih za iznose eventualno naplaćene po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Razmatrajući navode ustavne žalb e koj a se odnos i na osporena rešenja Višeg suda R4. I. 371/15 od 12. januara 2016. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 165/2016 od 3. februara 2016. godine , Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka nezadovolj na visinom dosuđene naknade zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Čačku koji se vodi u predmetu I. 2159/11.

Ustavni sud najpre ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo bio ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakon a o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da je pored ubrzanja postupka predviđao i mogućnost isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva bio je njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora prilagoditi standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije.

Po stanovištu Ustavnog suda, potrebno je u konkretnom slučaju utvrditi da li je dosuđena novčana naknada odgovarajuća i dovoljna i sa aspekta prakse ovoga suda. Naim e, podnosilac može tvrditi da je „žrtva“ povrede prava na suđenje u razumnom roku ukoliko je iznos koji je dodeljen manji od iznosa koji se dodeljuje u sličnim slučajevima (videti presude Evropskog suda za ljudska prava Cocchiarella protiv Italije, broj aplikacije 64886/01, st. 65 - 107, ECHR 2006 - V i Carić protiv Hrvatske, broj aplikacije 58650/12, stav 39.).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju podnositeljki dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku i obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost iznosa od 25.000 dinara nije nerazuman, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva - zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud.

Imajući u vidu sve izloženo, Ustavni sud je , saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao očigledno neosnovanu, rešavajući kao u tački 3. izreke.

Povodom istaknute povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da u ustavnoj žalbi nije naveden nijedan razlog kojim bi bila argumentovana tvrdnja o povredi označenog prava, zbog čega nisu ispunjeni uslovi da se Ustavni sud upusti u ocenu istaknute povrede tog prava. Formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom, stoga je Ustavni sud u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

Što se tiče istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 2159/11, Ustavni sud nije razmatrao da li je došlo do povrede, imajući u vidu da je povredu tog prava već utvrdio redovni sud, te da je navedeni postupak obustavljen tri dana nakon donošenja rešenja kojim je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

8. S obzirom na to da je usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na imovinu i utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda I. 391/07 od 27. marta 2007. godine, i na taj način otklonio štetne posledice, Ustavni sud nije razmatrao ustavn u žalb u izjavljen u protiv rešenja Osnovnog suda I. 2159/11 od 15. januara 2016. godine i rešenja Ipv(i) 208/17 od 5. aprila 2017. godine, nalazeći da bi to, u konkretnom slučaju, bilo bespredmetno.

9. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1, člana 45. tačka 9) i člana 46. tač. 7) i 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti