Povreda prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravno sredstvo. Protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka dozvoljen je prigovor, iako to nije izričito propisano, shodnom primenom Zakona o parničnom postupku. Odbacivanje prigovora kao nedozvoljenog predstavljalo je ustavnu povredu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „Benni plus“ d.o.o. iz Niške Banje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Sr bije, na sednici Veća održanoj 20. aprila 201 7. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „Benni plus“ d.o.o. i utvrđuje da je rešenjima Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1275/09 od 6. oktobra 2015. godine, Iv. 1275/09 od 22. oktobra 2015. godine i Iv. 1275/09 od 6. novembra 2015. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1275/09 od 6. novembra 2015. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca ustavne žalbe podnetom protiv rešenja tog suda Iv. 1275/09 od 22. oktobra 2015. godine.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo „Benni plus“ d.o.o. iz Niške Banje podnelo je Ustavnom sudu, 7. decembra 2015. godine, preko punomoćnika Milana Pavlovića, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1275/09 od 6. oktobra 2015. godine, Iv. 1275/09 od 22. oktobra 2015. godine i Iv. 1275/09 od 6. novembra 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na naknadu štete iz člana 35. stav 2. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na prav no sredstvo iz člana 36. Ustava, kao i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

Ustavnom žalbom se osporavaju, između ostalog, rešenja izvršnog suda kojim a je pravnosnažno odbačen kao nedozvoljen podnosiočev prigovor izjavljen protiv rešenja o obustavi postupka izvršenja.

Podnosilac je predložio Ustavnom sud u da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporena rešenja izvršnog suda. Tr ažio je naknadu materijalne štete, kao i troškove na ime sastavljanja ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u priloženu dokumentaciju , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Privredni sud u Kraljevu je osporenim rešenjem Iv. 1275/09 od 6. oktobra 2015. godine obustavio postupak izvršenja, u kojem je podnosilac ustavne žalbe privredno društvo „Benni plus“ d.o.o. imalo svojstvo izvršnog poverioca. U pouci o pravnom leku tog rešenja je konstatovano da protiv rešenja o obustavi nije dozvoljen prigovor.

Privredni sud u Kraljevu je osporenim rešenjem Iv. 1275/09 od 22. oktobra 2015. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor podnosioca izjavljen protiv rešenja o obustavi izvršenja. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno: da je prigovor podnet protiv rešenja suda o obustavi postupka izvršenja, pri čemu Zakonom o izvršenju i obezbeđenju nije propisano da se protiv takvog rešenja prigovor može izjaviti. U pouci o pravnom leku tog rešenja je konstatovano da protiv rešenja o obustavi nije dozvoljen prigovor.

Privredni sud u Kraljevu je osporenim rešenjem Iv. 1275/09 od 6. novembra 2015. godine odbacio podnosiočev prigovor podnet protiv rešenja toga suda Iv. 1275/09 od 22. oktobra 2015. godine.

4. Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11)(u daljem tekstu: ZIO) je propisano: da se odluke u izvršnom postupku donose u obliku rešenja ili zaključka, da se rešenjem o izvršenju dozvoljava izvršenje na imovini izvršnog dužnika, pod uslovima i obimu određenim ovim zakonom, a da se zaključkom suda određuje sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom (član 36.); da se protiv rešenja može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (39. stav 2.); da će se odlukom o obustavi izvršenja ukinuti i sprovedene izvršne radnje, ako se tim ne dira u stečena prava trećih lica (član 76. stav 5.).

5. Ustavni sud najpre ukazuje da je R ešenjem Už-8166/12 od 23. januara 2014. godine odbacio ustavnu žalbu C.P.B. p .co ltd izjavljenu protiv rešenja ko jim je obustavljeno sprovođenje izvršenja jer podnosilac ustavne žabe nije iskoristio pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – prigovor u izvršnom postupku, ali je istovremeno konstatovao da podnosilac nije poučen o mogućnosti izjavljivanja ovog pravnog leka, da zbog toga ne sme da trp i štetne posledice i da saglasno članu 39. ZIO , u roku od pet da na od dana prijema ovog rešenja, može izjaviti prigovor protiv osporenog rešenja o obustavi postupka.

Podnosilac ustavne žalbe privredno društvo „Benni plus“ d.o.o. je , za razliku od podnosioca ustavne žalbe u predmetu Už-8166/12, samoinicijativno podneo prigovor protiv rešenja o obustavi postupka izvršenja , koji je odbačen.

U postupku meritornog odlučivanja o ustavnoj žalbi Ustavni sud se usredsredio na pitanje da li je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosioca na žalbu ili drugo pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava.

Ustavni sud konstatuje da u postupku izvršenja sud donosi odluke u formi rešenja ili zaključka, s tim što se zaključkom sprovode pojedine radnje i upravlja postupkom (član 36. stav 1. i 3. ZIO). U ZIO nije definisana forma akta kojim se postupak obustavlja. Imajući u vidu da je obustava jedan od načina okončanja izvršnog postupka, te da se stoga obustavljanjem izvršnog postupka konačno odlučuje o pravu poverioca da namiri potraživanje u situaciji kada namirenje iz nekog od zakonom predviđenih razloga nije moguće, odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne predstavlja sprovođenje neke izvršne radnje ili akt upravljanja postupkom. To ima za posledicu da se odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne donosi u formi zaključka, već u formi rešenja, pa je u toj formi i donet akt koji se osporava ustavnom žalbom. Kako kod okončanja postupka obustavom u ZIO nije naveden prigovor kao dozvoljeni pravni lek, Ustavni sud smatra da u toj situaciji ima mesta shodnoj primeni odredaba Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), i to odredbe člana 399. stav 1. kojom je predviđeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba ako zakonom nije drugačije propisano. Iz navedenog proizlazi da se protiv rešenja o obustavljanju izvršnog postupka može podneti prigovor. Ovakav pravni stav Ustavni sud je izneo u Rešenju Už-8166/12 od 23. januara 2014. godine.

S obzirom na pravo stranke koje se jemči članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud nalazi da kada se rešenjem u izvršnom postupku odlučuje o pravima i obavezama stranaka , kao u konkretnom slučaju, one imaju pravo na pravni lek - prigovor, u skladu sa članom 39. ZIO, te je i podnosiocu ustavne žalbe, kao izvršnom poveriocu, pripadalo pravo da protiv osporenog rešenja kojim je obustavljen izvršni postupak izjavi prigovor veću prvostepenog suda. Međutim, u konkretnom slučaju najpre je u pouci o pravnom leku sadržanoj u osporenom rešenju Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1275/09 od 6. oktobra 2015. godine o obustavi izvršenja, konstatovano da pravni lek nije dozvoljen protiv tog rešenja, te je podnosiočev prigovor, koji je samoinicijativno podnet, odbačen osporenim rešenjima Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1275/09 od 22. oktobra 2015. godine i Iv. 1275/09 od 6. novembra 2015. godine.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjima Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1275/09 od 6. oktobra 2015. godine, Iv. 1275/09 od 22. oktobra 2015. godine i Iv. 1275/09 od 6. novembra 2015. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je, u tački 2. izreke, u skladu sa odredbom člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu , ocenio da se štetne posledice povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Privrednog suda u Kraljevu Iv. 1275/09 od 6. novembra 2015. godine i odre dio da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnosioca podnetom protiv rešenja toga suda Iv. 1275/09 od 22. oktobra 2015. godine, ne prejudicirajući pri tome konačnu odluku izvršnog suda o ispunjenosti uslo va za obustavu izvršenja.

S obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio povredu prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava i naložio otklanjanje štetnih posledica , to se ovaj Sud nije upuštao u razmatranje povrede prava na pravično suđenje , prava na naknadu štete, na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama čl ana 32. stav 1, člana 35 , člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava.

7. Zahtev podnosioca usta vne žalbe kojim je traženo da mu Ustavni sud dosudi materijalnu štetu, za sada je preuranjen. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, rešavajući kao u tački 3 . izreke.

8. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da , u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu , nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už -633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

Slični dokumenti

• Už 5353/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku
• Už 8047/2015: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku
• Už 7738/2014: Povreda prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku
• Už 8070/2015: Povreda prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku