Odbijanje ustavne žalbe u prekršajnom postupku zbog carinskog prekršaja

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda prekršajnih sudova. Podnosilac je oglašen krivim zbog posedovanja vozila sa falsifikovanim brojevima, za koje je morao znati da je predmet carinskog prekršaja, te nema povrede prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenik predsednika Suda dr Goran P. Ilić, zamenik predsednika Veća , i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Radovana Kostića iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. maja 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Radovana Kostića izjavljena protiv presude Prekršajnog suda u Vranju Pr. 2848/12 od 12. maja 2014. godine i presude Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenje u Nišu Prž. 16391/14 od 22. avgusta 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radovan Kostić iz Vranja podneo je Ustavnom sudu, 31. oktobra 2014. godine, ustavnu žalbu protiv presuda označenih u izreci, zbog povrede načela i prava iz čl. 3, 19, 22. i 32. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporavaju sudske odluke kojima je podnosilac ustavne žalbe pravnosnažno oglašen krivim zbog učinjenog prekršaja iz člana 296. u vezi sa članom 292. stav 1. tačka 3), a sve u vezi sa članom 63. Carinskog zakona, osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 20.000, 00 dinara i izrečena mu je zaštitna mera oduzimanja predmeta prekršaja.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je „predmetno vozilo kupio od dilera automobila sa svim dokazima o poreklu vozila, odnosno šasije i motora koji je naknadno ugrađen, a onda je to isto (vozilo) registrovano od nadležnog organa Ministarastva unutrašnjih poslova Republike Srbije“, te da ukoliko je neko morao da odgovara, to je trebalo da bude lice koje je njemu prodalo takvo vozilo, a za koje mu je poznato da je u policijskoj upravi preregistrovao više od 140 putničkih motornih vozila koja su preprodavana u Srbiji sa lažnom dokumentacijom. Podnosilac takođe smatra i da bi neprijatnosti i šteta za njega bili izbegnuti da nadležni organi nisu omogućili registraciju takvog vozila.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, iz navoda ustavne žalbe i dostavljene dokumentacije utvrdio da je osporenim presudama podnosilac pravnosnažno oglašen krivim zato što je nabavio i do 6. oktobra 2011. godine posedovao i koristio putničko motorno vozilo sa nepoznatim brojevima šasije i motora, čiji su brojevi uklonjeni, a zatim umesto njih utisnuti brojevi šasije i motora koji pripadaju vozilu iste marke i tipa koje je uredno registrovano u Policijskoj upravi Vranje na ime drugog lica. Utvrđujući da je okrivljeni morao znati da je takvo vozilo predmet carinskog prekršaja, odnosno da nije prijavljeno nadležnim carinskim organima Republike Srbije, sud ga je oglasio krivim za učinjeni carinski prekršaj. U obrazloženju osporene prvostepene presude je navedeno da je za postojanje prekršaja dovoljno da okrivljeni nabavi, poseduje i koristi ovakvo vozilo za koje je veštačenjem utvrđeno da su na broju šasije i motora uočeni tragovi koji ukazuju da su isti falsifikovani, što ukazuje na to da konkretno vozilo nije ono vozilo koje je uredno registrovano, već se radi o vozilu sa nepoznatim brojem šasije i nepoznatim brojem motora koji su mehanički uklonjeni a zatim ukucani nepripadajući brojevi šasije i motora, a što takođe ukazuje na to da vozilo koje je okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, pribavio i koristio nije bilo prijavljeno nadležnom carinskom organu niti je carinjeno, što je okrivljeni, da je postupao pažljivije morao i mogao znati.

U obrazloženju osporene drugostepene presude je navedeno da nisu osnovani žalbeni navodi okrivljenog da odgovornost treba tražiti u propustu Ministarstva unutrašnjih poslova prilikom izvršenih registracija vozila, jer okrivljeni nije uspeo da dokaže da postoji identitet vozila od momenta kada je nabavio vozilo do momenta kada je zatečen u vršenju prekršaja, odnosno proizlazi da je reč o vozilu koje nije bilo predmet ranijih registracija, a Prekršajni apelacioni sud je takođe naveo i da lice od kojeg je prema tvrdnjama okrivljenog kupljeno predmetno vozilo, nije ovlašćeni diler automobila, te da kupci moraju pokazati veći stepen pažnje i odgovornosti prilikom ugovaranja kupoprodaje robe, naročito kada se radi o robi veće vrednosti.

4. Odredbama Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/10, 111/12 i 29/15) propisano je: da će se novčanom kaznom od jednostrukog do četvorostrukog iznosa vrednosti robe koja je predmet prekršaja kazniti lice, ako ne prijavi robu koju unosi preko graničnog prelaza u carinsko područje Republike Srbije ili ne dopremi robu carinskom organu kako je to određeno u čl. 63. i 65. (član 292. stav 1. tačka 3)); da će se lice koje kupuje, prodaje, rasprodaje, prima kao poklon, sakriva, preuzima radi smeštaja u odgovarajući smeštajni prostor ili prevozi, čuva, koristi ili po bilo kom osnovu stiče, robu za koju zna ili za koju je imajući u vidu date okolnosti morao znati da su predmet prekršaja prema čl. 292. do 295. ovog zakona, kazniti istom kaznom koja je predviđena za počinioca prekršaja (član 296.).

Odredbom člana 63. Carinskog zakona propisano je: da je l ice koje unosi robu u carinsko područje dužno da robu prijavi i bez odlaganja preveze, putem, na način i u roku koji odredi carinski organ, do carinarnice ili drugog mesta koje je odobrio carinski organ (stav 1. tačka 1 )), ili u slobodnu zonu, ako se roba unosi u slobodnu zonu neposredno plovnim ili vazdušnim putem, kopnom bez prolaska kroz neki drugi deo carinskog područja, ako se slobodna zona graniči s kopnenom granicom između Republike Srbije i treće države (stav 1. tačka 2 )); da je lice koje preuzme odgovornost za prevoz robe koja je uneta u carinsko područje, zbog pretovara ili sl, odgovorno za ispunjenje obaveza iz stava 1. ovog člana (stav 2.); da r oba koja se nalazi van carinskog područja Republike Srbije može da se podvrgne carinskoj kontroli u skladu sa propisima i međunarodnim ugovorima i s njom se postupa na isti način kao sa robom unetom u carinsko područje Republike Srbije (stav 3.); da o dredba stava 1. tačka 1) ovog člana ne isključuje primenu propisa iz putničkog, pograničnog i poštanskog saobraćaja, ako se primenom tih propisa ne ugrožava mogućnost sprovođenja carinskog nadzora i carinske kontrole (stav 4.); da se odredbe st. 1. do 4. ovog člana i odredbe čl. od 64. do 78. ovog zakona ne primenjuju na robu koja je privremeno napustila carinsko područje Republike Srbije krećući se plovnim ili vazdušnim putem između dve tačke toga područja, pod uslovom da se prevoz obavlja u redovnom linijskom vazdušnom ili brodskom saobraćaju bez zaustavljanja van carinskog područja Republike Srbije (stav 5.); da se na robu u vazduhoplovu, koji preleće vazdušni prostor Republike Srbije, a kome kao odredišno mesto nije predviđeno vazduhoplovno pristanište u Republici Srbiji, ne primenjuju odredbe stava 1. ovog člana (stav 6.) .

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava na pravično suđenje Ustavni sud najpre konstatuje da nije nadležan da umesto i nakon redovnih sudova preispituje zakonitost osporenih presuda i time preuzima sudsku nadležnost. Zadatak Ustavnog suda u konkretnom slučaju je da ispita da li je proizvoljnom primenom merodavnog prava, na koju ukazuje podnosilac ustavne žalbe došlo do uskraćivanja garancija utvrđenih odredbama člana 32. stav 1. Ustava, čija se povreda ističe ustavnom žalbom.

Polazeći od toga da je u toku prekršajnog postupka nesumnjivo utvrđeno da motorno vozilo koje je oduzeto od podnosioca ustavne žalbe nije bilo prijavljeno nadležnim carinskim organima Republike Srbije, već se radi o vozilu sa nepoznatim brojevima šasije i motora koji su uklonjeni, a zatim utisnuti brojevi šasije i motora koji pripadaju vozilu iste marke i tipa uredno registrovanom, a imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe to ne čini spornim i u ustavnoj žalbi navodi da zna da je lice od kojeg je kupio predmetno vozilo (a za kojeg je utvrđeno da nije ovlašćeni diler) dovozilo vozila iz inostranstva i posredstvom policijskih službenika dolazilo do lažnih saobraćajnih dokumentacija, Ustavni sud smatra da se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi ustavne žalbe da je osporenim presudama pravo na pravično suđenje podnosiocu povređeno time što iz njih proizlazi da je samo on, koji je u suštini jedini oštećen, morao da pokaže veću pažnju prilikom kupovine vozila.

Ustavni sud ukazuje i na to da utvrđivanje odgovornosti Republike Srbije za štetu koju njeni organi prouzrokuju trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem zakonom poverenih ovlašćenja, kao i odgovornost fizičkih lica koja svojim postupcima prouzrokuju štetu drugome, može biti predmet nekog drugog sudskog postupka za naknadu tako pričinjene štete, a ne prekršajnog postupka u kojem su donete ovde osporene presude.

Imajući u vidu navedeno, kao i to da podnosilac ustavne žalbe povredu načela i prava iz čl. 3. 19. i 22. Ustava obrazlaže istim razlozima, odnosno zasniva na povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-O dluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENIK

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Goran P. Ilić

Odbijanje ustavne žalbe u prekršajnom postupku zbog carinskog prekršaja

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti