Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine složenog krivičnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao nepunih šest godina. Sud je ocenio da složenost predmeta, koji je razmatran pred tri sudske instance, opravdava trajanje postupka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8087/2013
12.05.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Predrag Ćetković, dr Goran P. Ilić, mr Tomislav Stojković, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. V . iz Aranđelovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. maja 2016. godine , doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba A. V . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 165/11 (ranije K. 41/10), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. A. V . iz Aranđelovca je , 8. oktobra 2013. godine , Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu , dopunjenu 7. jula 2014. godine, protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 2856/13 od 6. februara 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i posebnih prava okrivljenog iz člana 33. stav 5. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 165/11 (ranije K. 41/10).

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je krivični postupak protiv podnosioca od trenutka podnošenja zahteva za sprovođenje istrage do trenutka podnošenja ustavne žalbe trajao 64 meseca, iz čega podnosilac zaključuje da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji i utvrdi povredu označenih prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, odgovor Višeg suda u Kragujevcu SU-I-3-697/13 od 21. marta 2014. godine i podatke sa veb-sajta „Portal sudova Srbije“, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Krivični postupak protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, pokrenut je 16. juna 2008. godine donošenjem rešenja istražnog sudije Okružnog suda u Kragujevcu Kio. 90/08 o sprovođenju istrage, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. Krivičnog zakonika.

Okružno javno tužilaštvo u Kragujevcu je 5. avgusta 2008. godine podiglo optužnicu protiv podnosioca ustavne žalbe zbog krivičnog dela primanje mita i protiv još jednog lica zbog krivičnog dela davanje mita.

Viši sud u Kragujevcu je 15. oktobra 2010. godine doneo presudu K. 41/10 kojom je podnosilac ustavne žalbe oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 367. stav 1. Krivičnog zakonika. Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 582/11 od 3. oktobra 2011. godine usvojena je žalba Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu, ukinuta je prvostepena presuda i predmet je vraćen nadležnom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku Viši sud u Kragujevcu je 8. maja 2012. godine u odnosu na podnosioca doneo oslobađajuću presudu K. 165/11, dok je okrivljeni K.B. oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela davanje mita. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4255/12 od 13. novembra 2012. godine preinačena je prvostepena presuda tako što je podnosilac oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela primanje mita i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, dok je prvostepena presuda u odnosu na okrivljenog K.B. preinačena samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji. Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3. 7/13 od 24. aprila 2013. godine, koje je doneto u trećem stepenu, uvažene su žalbe podnosioca i njegovog branioca, ukinuta je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 4255/12 od 13. novembra 2012. godine i predmet je vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Apelacioni sud u Kragujevcu je 6. februara 2014. godine doneo osporenu presudu Kž1. 2856/13 kojom je podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za izvršenje predmetnog krivičnog dela i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine (koja će se izvršiti na taj način što osuđeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje).

Trećestepenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3. 10/14 od 11. juna 2014. godine su odbijene kao neosnovane žalbe okrivljenog i Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu i drugostepena presuda je potvrđena, čime je krivični postupak pravnosnažno okončan.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavoj žalbi, je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane (član 33. stav 5.).

5. Pristupajući oceni razloga i navoda podnosioca iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni krivični postupak ukupno traja nepunih šest godina, računajući od 16. juna 2008. godine, kada je donošenjem rešenj a o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut , do 11. juna 2014. godine, kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Kž3. 10/14 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

Polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da se krivični postupak čije se trajanje osporava vodio protiv podnosioca ustavne žalbe i još jednog lica (do 13. novembra 2012. godine, kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Kž1. 4255/14), zbog krivičnih dela davanje mita i primanje mita. Ustavni sud je dalje utvrdio da je tokom postupka saslušano više svedoka. Ustavni sud je utvrdio i da je predmet optužbe u osporenom krivičnom postupku razmatran dva puta pred dve sudske instance i još dva puta pred sudom trećeg stepena. Po oceni Ustavnog suda, sve napred navedeno nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka .

Imajući u vidu nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, okolnost da je sud odlučivao o optužbama protiv dva okrivljena lica zbog krivičnog dela primanje mita, odnosno davanje mita, koja su po svojoj prirodi činjenično uvek složena, da je podnosilac ustavne žalbe imao zakonsku mogućnost, koju je oba puta iskoristio, da je preispitivanje osuđujuće drugostepene presude tražio i u trećestepenom postupku, te da je i pored svega toga osporeni krivični postupak pravnosnažno okončan za nepunih šest godina, Ustavni sud je ocenio da ukupna dužina trajanja postupka, kao jedinstvena celina, ne izlazi iz okvira razumnog roka, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja. Ovakva ocena Ustavnog suda saglasna je kako dosadašnjoj praksi ovog suda, tako i praksi Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima kada se predmet optužbe razmatra pred tri sudske instance .

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 165/11 (ranije K. 41/10) podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u prvom delu izreke.

5. Ispitujući postojanje pretpostavki za vođenje postupka u odnosu na istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i posebnih prava okrivljenog iz člana 33. stav 5. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavnosudsku zaštitu tražio pre okončanja krivičnog postupka, odnosno pre nego što su u redovnom postupku iscrpljena sva propisana pravna sredstva, što znači da je u tom momentu ustavnu žalbu mogao da izjavi samo zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, kako je dopunom ustavne žalbe, upućenom Sudu 7. jula 2014. godine, podnosilac samo dostavio „napadnutu presudu Apelacionog suda u u Kragujevcu Kž1. 2856/13 od 6. februara 2014. godine, čime otklanja preuranjenost ustavne žalbe“, a pri tome nijednim navodom nije obrazložio u čemu se sastoje povrede ranije istaknutih ustavnih garancija prava na pravično suđenje i prava na odbranu koje su eventualno učinjene tom presudom. Od Ustavnog suda se samo traži da „u granicama svojih mogućnosti zauzme svoj stav i stane na put bezakonju i kršenju Ustava“.

Stoga je Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu izreke.

6. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine složenog krivičnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti