Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene odluke o obračunu kamate

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Osnovnog suda u Nišu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Sud nije razmotrio ključni navod iz prigovora da je kamata obračunata primenom neustavne konformne metode, čime je doneta proizvoljna i neobrazložena odluka.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-8092/2012
13.11.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. I . iz N , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. novembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. I . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Nišu Ipv. 526/12 od 13. septembra 2012. godine povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Nišu Ipv. 526/12 od 13. septembra 2012. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja tog suda I. 19931/10 od 2. avgusta 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. I . iz N . podnela je 19. oktobra 2012. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu Ipv. 526/12 od 13. septembra 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava, na pravno sredstvo i na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu P. 6371/02 i u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu I. 19931/10.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je osporeni izvršni postupak pokrenut protiv izvršnog dužnika, ovde podnositeljke ustavne žalbe, radi namirenja potraživanja utvrđenog pravnosnažnom presudom u iznosu od 35.366,20 dinara; da su sudovi iznos kamate obračunavali „protivustavnom metodom, i to primenom konforne a ne proporcionalne metode“; da je podnositeljka u prigovoru protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu I. 19931/10 od 2. avgusta 2012. godine ukazala sudu da je kamata obračunata neustavnom metodom, ali je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu Ipv. 526/12 od 13. septembra 2012. godine njen prigovor odbijen kao neosnovan. Podnositeljka je predložila da Ustavni sud poništi osporeno rešenje Osnovnog suda u Nišu Ipv. 526/12 od 13. septembra 2012. godine i naloži tom sudu da donese novu odluku po prigovoru.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

S obzirom na to da su 21. maja 2014. godine počele da se primenjuju odredbe člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova (“Službeni glasnik RS“, broj 101/13), koje su predvidele novo posebno pravno sredstvo za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan, a o kome odlučuje nadležni redovni sud, a uzimajući u obzir da je izvršni postupak povodom koga je podneta ustavna žalba i dalje u toku, Ustavni sud je u ovom delu ustupio predmet Apelacionom sudu u Nišu na dalju nadležnost. Stoga je Ustavni sud jedino postupao po ustavnoj žalbi u delu u kome se osporava rešenje Osnovnog suda u Nišu Ipv. 526/12 od 13. septembra 2012. godine.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Nišu I. 19931/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Presudom Opštinskog suda u Nišu P. 6371/02 od 15. decembra 2005. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca Stambene zadruge „M.“ iz N. kojim je traženo da se obaveže tužena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, da tužiocu na ime inflatorne štete isplati iznos od 35.366,20 dinara , sa kamatom počevši od 24. juna 1996. godine pa do isplate.

Stambena zadruga „M.“ iz N. podnela je u svojstvu izvršnog poverioca , 16. aprila 2010. godine , Osnovnom sudu u Nišu (u daljem tekstu: Osnovni sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika, ovde podnositeljk e ustavne žalbe, i to procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika koja se nalazi na katastarskoj parceli broj 7218/6 u KO N . – B . Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P. 6371/02 od 15. decembra 2005. godine. Osnovni sud je rešenjem I. 19331/10 od 8. jula 2011. godine usvojio predlog za izvršenje.

Stambena zadruga „M.“ podnela je 29. jula 2011. godine Osnovnom sudu uređeni predlog za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika. Predloženo je da se i ovo izvršenje sprovede procenom i prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika koja se nalazi na katastarskoj parceli broj 7218/6 u KO N. - B. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Nišu P. 2191/98 od 11. septembra 2000. godine, kojom je tužena M . I . obavezana da tužiocu Stambenoj zadruzi „Min“ isplati iznos od 49.077,20 dinara , sa kamatom počevši od 24. juna 1996. godine pa do isplate. Osnovni sud je usvojio predlog rešenjem I. 22168/10 od 14. oktobra 2011. godine.

Postupak u predmetu I. 22168/10 spojen je sa postupkom u predmetu I. 19931/10.

Zaključkom Osnovnog suda I. 19931/10 od 10. jula 2012. godine, u stavu prvom izreke, iz iznosa od 2.163.187,00 dinara dobijenog prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika, određeno je delimično namirenje izvršnog poverioca; u stavu drugom izreke utvrđena je preostala obaveza izvršnog dužnika po rešenju o izvršenju I. 19931/10 od 8. jula 2011. godine u iznosu od 1.003.513,00 dinara na ime ostatka kamate i 35.366,20 dinara na ime glavnog duga i po rešenju o izvršenju I. 22168/10 od 14. oktobra 2011. godine u iznosu od 1.252.838,86 na ime kamate.

Rešenjem Osnovnog suda I. 19931/10 od 2. avgusta 2012. godine ispravljen je zaključak tog suda I. 19931/10 od 10. jula 2012. godine, te je umesto preostale obaveze izvršnog dužnika u iznosu od 1.252.838,86 dinara prema rešenju o izvršenju I. 22168/10 od 14. oktobra 2011. godine, utvrđen iznos od 434.969,86 dinara. U obrazloženju ovog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je prilikom izrade zaključka došlo do tehničke greške u obračunu kamate u predmetu I. 22168/10, jer je obračun vršen od 24. juna 1996. do 25. jula 2012. godine, umesto do 25. jula 2007. godine; da stoga iznos preostale obaveze izvršnog dužnika iznosi 434.969,86 dinara.

Izvršni dužnik je protiv navedenog rešenja 22. avgusta 2012. godine izjavila prigovor, u kome je, između ostalog, navela: „da su svi iznosi kamata u ovom izvršnom postupku računati od strane suda primenom konforne metode, a ne proporcionalne“; da je metod obračuna kamate konfornom metodom proglašen neustavnim od strane Ustavnog suda Republike Srbije; da predlaže sudu da ponovo obračuna kamate primenom proporcionalne metode i da donese novi zaključak u pogledu preostalog dela potraživanja izvršnog poverioca.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda Ipv. 526/12 od 13. septembra 2012. godine odbijen je prigovor izvršnog dužnika i potvrđeno rešenje toga suda I. 19931/10 od 2. avgusta 2012. godine. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno: da je sud prilikom izrade zaključka I. 19931/10 od 10. jula 2012. godine načinio tehničku grešku u pisanju brojeva, te da je umesto iznosa od 1.252.838,86 dinara, trebalo da stoji iznos 434.969,86 dinara; da je sud pravilno primenio materijalno pravo u pobijanom rešenju i izneo razloge za svoju odluku koje prihvata i veće; da navodi izvršnog dužnika koji se tiču načina obračuna kamate primenom konforne metode nisu od uticaja na pravilnost i zakonitost rešenja o ispravci.

Nakon toga u postupku nisu preduzimane druge radnje, a predmet je arhiviran 27. novembra 2012. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu u ustavnoj žalbi ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jediinice lokalne samouprave (član 36.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je: da kada Ustavni sud utvrdi da zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorom, taj zakon, statut autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, drugi opšti akt ili kolektivni ugovor prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 58. stav 1.); da se zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni, kao i da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto - obustaviće se (član 60. st. 1. i 3.).

Zakonom o visini stope zatezne kamate kamate ("Službeni list SRJ", broj 9/01) bilo je propisano je da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. ovog zakona, primenom konformne metode (član 3. stav 1.).

Za odlučivanje Ustavnog suda od značaja je i Odluka IUz- 82/2009 od 12. jula 2012. godine u kojoj je Ustavni sud, pored ostalog, ocenjivao ustavnost odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Službeni list SRJ", broj 9/01) . U navedenoj Odluci, Sud je, pored ostalog, u tački 1. izreke utvrdio da navedena odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate u delu koji glasi : „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Navedena Odluka objavljena je u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73/12, od 27. jula 2012. godine.

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kome se osporava rešenje Osnovnog suda Ipv. 526/12 od 13. septembra 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je najpre ocenjivao da li osporeni akt predstavlja pojedinačni akt koji može biti osporen u postupku zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda. S obzirom da je navedenim rešenjem odbijen prigovor podnositeljke izjavljen protiv „rešenja o ispravci“, kojim je ispravljen zaključak suda i utvrđen preostali iznos potraživanja izvršnog poverioca u iznosu od 434.969,86 dinara, Ustavni sud nalazi da je navedenim rešenjem u stvari utvrđena novčana obaveza podnositeljke ustavne žalbe, te da stoga osporeni akti predstavljaju akte koji mogu biti osporeni ustavnom žalbom.

Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe smatra da joj je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje zbog toga što sud nije razmotrio njene navode iz prigovora da je sud osporenim rešenjem obračunao kamatu primenom konformne metode koja je proglašena neustavnom, te je na taj način pogrešno primenio materijalno pravo. U vezi sa tim, Ustavni sud ističe da se garancije prava na pravično suđenje odnose i na obavezu sudova da obrazlože svoje odluke. Ova obaveza, međutim, ne znači da se u odluci moraju dati odgovori na sva postavljena pitanja i sve iznete argumente. Mera u kojoj ova obaveza postoji zavisi od prirode odluke, pa stoga, odluke sudova treba da sadrže razloge koji su dovoljni da odgovore na suštinski relevantne činjenične i pravne argumente stranaka. Polazeći od izloženog, Ustavni sud konstatuje da je zaključkom Osnovnog suda I. 19931/10 od 10. jula 2012. godine određeno delimično namirenje izvršnog poverioca iz iznosa dobijenog prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika i utvrđena preostala obaveza izvršnog dužnika po rešenju o izvršenju I. 19931/10 od 8 . jula 2011. godine u iznosu od 1.003.513,00 dinara na ime ostatka kamate i 35.366,20 dinara na ime glavnog duga i po rešenju o izvršenju I. 22168/10 od 14. oktobra 2011. godine u iznosu od 1.252.838,86 na ime kamate. Ustavni sud je Odlukom IUz- 82/2009 od 12. jula 2012. godine utvrdio da metod obračuna zakonske zatezne kamate primenom konformne metode nije u saglasnosti sa Ustavom, a ta odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije,“ od 27. jula iste godine. Osnovni sud je rešenjem I. 19931/10 od 2. avgusta 2012. godine „ispravio“ navedeni zaključak i utvrdio preostalu obavezu izvršnog dužnika u iznosu od 434.969,86 dinara na ime kamate, a po rešenju o izvršenju I. 22168/10 od 14. oktobra 2011. godine. U prigovoru protiv navedenog rešenja od 22. avgusta iste godine, podnositeljka ustavne žalbe je navela da je kamata obračunata primenom konformne metode koja je proglašena neustavnom. Veće Osnovnog suda je rešenjem Ipv. 526/12 od 13. septembra 2012. godine prigovor podnositeljke odbilo kao neosnovan, našavši da je pobijanim rešenjem ispravljena tehnička greška u pisanju brojeva, te da navodi izvršnog dužnika koji se tiču načina obračuna kamate primenom konformne metode nisu od uticaja na pravilnost i zakonitost rešenja o ispravci.

Navedenim odredbama člana 60. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da se zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni, kao i da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati ne može ni dozvoliti ni sprovesti. Odluka Ustavnog suda IUz- 82/2009, kojom je utvrđeno da metod obračuna zakonske zatezne kamate primenom konformne metode nije u saglasnosti sa Ustavom, objavljena je 27. jula 2012. godine, kada je u skladu sa članom 58. stav 1. navedenog Zakona, prestala da važi odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate Ustavni sud konstatuje da je podnositeljka u prigovoru protiv rešenja I. 19931/10 od 2. avgusta 2012. godine upravo na tu činjenicu ukazivala sudu, ali se Osnovni sud o tome nije u suštini izjasnio. Po shvatanju Ustavnog suda, opisano postupanje redovnog sudova upućuje na zaključak da sud nije uzeo u obzir navode podnositeljke, kojima je osporavana ustavnost predmetnog rešenja, s obzirom da je , kako je to tvrdila podnositeljka, odredba zakona na osnovu koje je pobijano rešenje doneto proglašena neustavnom. Stoga, po oceni Ustavnog suda, i pored toga što pravo na obrazloženu sudsku odluku ne podrazumeva da se odgovori na sve argumente stranaka, osporeno rešenje ne sadrži obrazloženja i razloge o suštinski relevantnim navodima podnositeljke, a što je za posledicu imalo da podnositeljki bude povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku.

Ustavni sud, pritom, ukazuje i na pravna shvatanja Vrhovnog kasacionog suda od 20. novembra 2012. i 2. aprila 2013. godine, prema kojima će, s obzirom na pravne posledice Odluke Ustavnog suda IUz-82/2009, ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom, sud po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje, i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 3. marta 2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17. maja 2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama čl. 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate .

S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu Ipv. 526/12 od 13. septembra 2012. godine povređeno pravo podnositeljke na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i odlučio kao u tački 1. izreke. Pri tome, Sud je ocenio da štetne posledice povrede prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Osnovnog suda u Nišu Ipv. 526/12 od 13. septembra 2012. godine i određivanjem da taj sud ponovo odluči o prigovoru izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenom protiv rešenja istog suda I. 19931/10 od 2. avgusta 2012. godine.

7. S obzirom na to da će nadležni sud ponovo odlučivati o prigovoru podnositeljke izjavljenom protiv rešenja Osnonog suda I. 19931/10 od 2. avgusta 2012. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba preuranjena u delu u kom se ističe povreda prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava.

Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi u delu u kom se ističe povreda prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 36. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljka nije navela razloge niti dostavila dokaze koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da joj je osporenim rešenjem povređeno Ustavom zajemčeno pravo na pravno sredstvo, niti da je sud u drugim slučajevima u istoj pravnoj i činjeničnoj situaciji donosio drugačija rešenja.

Stoga je Ustavni sud u tom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', broj 103/13), Ustavni sud je doneo O dluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog neobrazložene odluke o obračunu kamate

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti