Povreda prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje kojim je odbačen prigovor na obustavu izvršenja. Utvrđeno je da odbacivanjem prigovora, podnositeljkama je povređeno pravo na pravno sredstvo, jer odluka o obustavi postupka konačno odlučuje o njihovim imovinskim pravima.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević , Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M . i J . G, obe iz L, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M . i J . G . i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Loznici IPV(I). 162/12 od 28. septembra 2012. godine povređeno pravo podnositeljkama ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Loznici IPV(I). 162/12 od 28. septembra 2012. godine i određuje da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnositeljki ustavne žalbe podnetom protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici I. 2773/10 od 27. januara 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M . i J . G, obe iz L, podnele su 19. oktobra 2012. godine, preko punomoćnika S . F, advokata iz L, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici I. 2773/10 od 27. januara 2012. godine i IPV(I). 162/12 od 28. septembra 2012. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Podnositeljke ustavne žalbe su se istovremeno pozvale i na povredu člana 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji se suštinski ne razlikuje od člana 36. stav 2. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je prvim po redu osporenim rešenjem izvršnog suda obustavljen postupak izvršenja u kome su podnositeljke imale svojstvo izvršnih poverilaca, dok je drugim po redu osporenim rešenjem izvršnog suda odbačen kao nedozvoljen njihov prigovor podnet protiv osporenog rešenja o obustavi postupka. Podnositeljke ustavne žalbe su istakle da im osporenim sudskim rešenjima nije pružena mogućnost da protiv istih izjave prigovor, te je navedeni pravni lek koje su one podnele odbačen kao nedozvoljen, iako je tim rešenjima odlučeno o njihovim imovinskim pravima koja su priznata pravnosnažnim i izvršnim presudama. Navele su da im je lišenjem prava na pravno sredstvo suprotno članu 36. stav 2. Ustava pričinjena velika materijalna šteta.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i da utvrdi da su osporenim rešenjima Osnovnog suda u Loznici I. 2773/10 od 27. januara 2012. godine i IPV(I). 162/12 od 28. septembra 2012. godine povređen a navedena ustavna prava podnositeljki ustavne žalbe, kao i da poništi osporene akte . Podnositeljke ustavne žalbe su tražile i naknadu materijalne štete, a u slučaju neusvajanja navedenog zahteva predložile su da se obaveže Republički geodetski zavod – Služba za katastar nepokretnosti Loznica, da izvrši promenu u katastarskom operatu - uspostavom ranijeg stanja, tako što će na određenim katastarskim parcelama biti upisan izvršni dužnik, a sve u roku od osam dana od dana prijema Odluke Ustavnog suda.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Osnovni sud u Loznici je osporenim rešenjem I. 2773/10 od 27. januara 2012. godine obustavio postupak izvršenja određen rešenjima tog suda I. 2773/10 od 10. februara 2011. godine, I. 2784/10 od 10. februara 2011. godine i I. 2786/10 od 10. februara 2011. godine, donetim po predlogu podnositeljki ustavne žalbe kao izvršnih poverilaca, te je ukinuo sve sprovedene izvršne radnje, i naložio vodiocu intabulacionih knjiga Osnovnog suda u Loznici i Republičkom geodetskom zavodu – Službi za katastar nepokretnosti Loznica, da po pravnosnažnosti ovog rešenja skinu zabeležbu sprovedenu po navedenim rešenjima. U osporenom rešenju je sadržana pouka o pravnom leku kojom je konstatovano da je protiv ovog rešenja dozvoljen prigovor, koji se može podneti u roku od pet radnih dana od dana prijema rešenja, preko ovog suda Veću ovog suda.

Osnovni sud u Loznici je osporenim rešenjem IPV(I). 162/12 od 28. septembra 2012. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor izvršnih poverilaca, ovde podnositeljki ustavne žalbe, podnet protiv navedenog rešenja. U obrazloženju je istaknuto da je članom 39. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor, samo kad je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen. Kako pobijano rešenje o obustavi postupka ne spada u odluke u pogledu kojih navedeni procesni zakon predviđa mogućnost izjavljivanja prigovora, to je, po oceni veća, izjavljeni prigovor nedozvoljen.

4. Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11)(u daljem tekstu: ZIO) propisano je: da se odluke u izvršnom postupku donose u obliku rešenja ili zaključka, da se rešenjem o izvršenju dozvoljava izvršenje na imovini izvršnog dužnika, pod uslovima i obimu određenim ovim zakonom, a da se zaključkom suda određuje sprovođenje pojedinih radnji i upravlja postupkom (član 36.); da se protiv rešenja može izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (39. stav 2.).

5. Podnositeljke ustavne žalbe su u postupku izvršenja koji je prethodio ustavnosudskom imale svojstvo izvršnih poverilaca. One su osporile rešenje Osnovnog suda u Loznici I. 2773/10 od 27. januara 2012. godine kojim je obustavljen postupak izvršenja, s tim što je to rešenje sadržalo pouku o pravnom leku da je protiv tog rešenja dozvoljen prigovor, ali je njihov prigovor protiv tog rešenja odbačen kao nedozvoljen rešenjem veća istog suda IPV(I). 162/12 od 28. septembra 2012. godine, koji akt je takođe osporen ustavnom žalbom.

Ustavni sud je utvrdio da je Rešenjem Už-8166/12 od 23. januara 2014. godine odbacio ustavnu žalbu C.P.B. p .co ltd izjavljenu protiv rešenja kojim je obustavljeno sprovođenje izvršenja jer podnosilac ustavne žalbe nije iskoristio pravno sredstvo za zaštitu svojih prava – prigovor u izvršnom postupku, ali je istovremeno konstatovao da podnosilac nije poučen o mogućnosti izjavljivanja ovog pravnog leka, da zbog toga ne sme da trpi štetne posledice i da saglasno članu 39. ZIO, u roku od pet dana od dana prijema ovog rešenja, može izjaviti prigovor protiv osporenog rešenja o obustavi postupka.

Podnositeljke ustavne žalbe M. M . i J . G . su, za razliku od podnosioca ustavne žalbe u predmetu Už-8166/12, podnele prigovor protiv osporenog rešenja sudije Osnovnog suda u Loznici o obustavi izvršnog postupka na osnovu pouke o pravnom leku sadržane u tom rešenju, ali je veće istog suda osporenim rešenjem odbacilo njihov prigovor kao nedozvoljen, navodeći da po zakonu nemaju pravo na pravni lek protiv tog rešenja. Dakle, podnositeljke su iskoristile pravo na prigovor, ali je njihov prigovor odbačen kao nedozvoljen.

Razmatrajući navode ustavne žalbe da je odbacivanjem prigovora protiv rešenja o obustavi izvršnog postupka podnositeljkama povređeno pravo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da u postupku izvršenja sud donosi odluke u formi rešenja ili zaključka, s tim što se zaključkom sprovode pojedine radnje i upravlja postupkom (član 36. st. 1. i 3. ZIO). U ZIO nije definisana forma akta kojim se postupak obustavlja. Imajući u vidu da je obustava jedan od načina okončanja izvršnog postupka, što znači da se na ovaj način konačno odlučuje i o pravu izvršnog poverioca da namiri svoje priznato potraživanje, u situaciji kada namirenje iz nekog od zakonom predviđenih razloga nije moguće, to odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne predstavlja sprovođenje neke izvršne radnje ili akt upravljanja postupkom. Ovo ima za posledicu da se odluka o obustavljanju izvršnog postupka ne donosi u formi zaključka, već u formi rešenja, pa je u toj formi i donet akt koji se osporava ustavnom žalbom. U vezi sa tim, osporenom odlukom o obustavi izvršnog postupka koja je doneta u formi rešenja je u suštini konačno odlučeno o imovinskim pravima podnositeljki ustavne žalbe, kao izvršnih poverilaca. Kako kod okončanja postupka obustavom u ZIO nije naveden prigovor kao dozvoljeni pravni lek, Ustavni sud smatra da u toj situaciji ima mesta shodnoj primeni odredaba Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), i to odredbe člana 399. stav 1. kojom je predviđeno da je protiv rešenja prvostepenog suda dozvoljena žalba ako zakonom nije drugačije propisano. Iz navedenog proizlazi da se protiv rešenja o obustavljanju izvršnog postupka može podneti prigovor. Ovakav pravni stav Ustavni sud je izneo u Rešenju Už-8166/12 od 23. januara 2014. godine.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Primenjujući ovu ustavnu normu na postupak izvršenja, Ustavni sud nalazi da kada se rešenjem u ovoj vrsti sudskog postupka odlučuje o pravima i obavezama stranaka, kao u konkretnom slučaju, one imaju pravo na pravni lek - prigovor, u skladu sa članom 39. ZIO, te je i podnositeljkama ustavne žalbe, kao izvršnim poveriocima, pripadalo pravo da protiv osporenog rešenja kojim je obustavljen izvršni postupak izjave prigovor veću prvostepenog suda. Stoga je i sam sudija pojedinac dao pouku o pravnom leku da je protiv rešenja o obustavi postupka dozvoljen pravni lek. Međutim, prigovor podnositeljki ustavne žalbe je, i pored pouke o pravnom leku i prvostepenom rešenju, odbačen kao nedozvoljen od strane sudskog veća.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Loznici IPV(I). 162/12 od 28. septembra 2012. godine povređeno pravo podnositeljki ustavne žalbe na pravno sredstvo, zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Stoga je Ustavni sud u ovom delu ustavnu žalbu usvojio , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je, u tački 2. izreke, u skladu sa odredbom člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ocenio da se štetne posledice povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem rešenja Osnovnog suda u Loznici IPV(I). 162/12 od 28. septembra 2012. godine i odre dio da isti sud ponovo odluči o prigovoru podnositeljki ustavne žalbe podnetom protiv rešenja Osnovnog suda u Loznici I. 2773/10 od 27. januara 2012. godine.

6. S obzirom na to da će rešenje Osnovnog suda u Loznici I. 2773/10 od 27. januara 2012. godine biti predmet ponovnog razmatranja u postupku po prigovoru, Ustavni sud smatra da je odlučivanje o ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, te potraž uje naknad a štete, za sada preuranjeno, zbog čega je ustavnu žalbu u tom delu odbacio, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na pravno sredstvo u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti