Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe iz procesnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv više pojedinačnih akata. Razlozi za odbacivanje su različiti: neiscrpljenost pravnih sredstava, neblagovremenost, pobijanje akta donetog pre stupanja na snagu Ustava i pobijanje akta koji ne predstavlja pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Vesna Ilić Prelić, Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dobrice Dinića iz Trgovišta, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. jula 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dobrice Dinića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Knjaževcu O. 727/06 od 12. marta 2007. godine, rešenja Opštinskog suda u Knjaževcu P. 244/08 od 23. septembra 2008. godine, rešenja Opštinskog suda u Knjaževcu P. 1183/06 od 28. decembra 2006. godine, rešenja Odeljenja za upravno-pravne poslove i inspekcijski nadzor Skupštine opštine Knjaževac broj 2/1 Up. 3169 od 12. novembra 1968. godine i akta Vrhovnog suda Srbije RS. broj 597/09 od 19. juna 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dobrica Dinić iz Trgovišta je 9. maja 2007. godine izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu kojom, kako je navedeno, pokreće inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti „pojedinačnih akata dokaza, javnih isprava sa lažnim činjenicama i predlaže da Sud izvrši uviđaj u isprave i utvrdi istinite činjenice i dokaze po čl. 227, 188, 230. st. 1, 2, 3 ZPP a druge poništi". Dopunom ustavne žalbe od 5. jula 2007. godine podnosilac ustavne žalbe osporio je rešenje Okružnog suda u Zaječaru Kž. 245/07. od 22. maja 2007. godine, navodeći da su ovim rešenjem „povređene ustavne i zakonske zabrane diskriminacije i prinudnog rada" iz čl. 21. i 26. Ustava Republike Srbije.
2. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve podatke neophodne za postupanje Ustavnog suda, propisane odredbama člana 85. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07). Naime, utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži: jedinstveni matični broj podnosioca; broj i datum akta protiv koga je žalba izjavljena i naziv organa koji ga je doneo, kao i datum prijema tog akta; naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje podnosilac smatra da mu je povređeno, sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči; navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje Ustavom zajemčenog prava ili slobode, kao i zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči.
Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), dopisom od 12. juna 2009. godine, obavestio podnosioca ustavne žalbe o nedostacima koji sprečavaju postupanje ovog Suda po podnetoj žalbi i zatražio da, u roku od 15 dana od dana prijema dopisa, dostavi uređenu i dopunjenu ustavnu žalbu u kojoj će navesti sve nedostajuće podatke. Podnosilac ustavne žalbe je ovim dopisom upozoren da će ustavna žalba biti odbačena, ukoliko se u ostavljenom roku ne otklone nedostaci koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda po istoj.
Podneskom od 30. juna 2009. godine podnosilac ustavne žalbe je dostavio uređenu i dopunjenu ustavnu žalbu, u kojoj navodi da osporava sledeće akte: rešenje Opštinskog suda u Knjaževcu O. 727/06 od 12. marta 2007. godine, rešenje Opštinskog suda u Knjaževcu P. 244/08 od 23. septembra 2008. godine, rešenje Opštinskog suda u Knjaževcu P. 1183/06 od 28. decembra 2006. godine i rešenje Odeljenja za upravno-pravne poslove i inspekcijski nadzor Skupštine opštine Knjaževac broj 2/1 Up. 3169 od 12. novembra 1968. godine, ne navodeći više da osporava rešenje Okružnog suda u Zaječaru Kž. 245/07. od 22. maja 2007. godine.
Podnosilac ustavne žalbe je naveo da su mu osporenim rešenjima povređena prava na imovinu, na nasleđe, na „zajemčeni oblik svojine", na jednak položaj na tržištu, na rad, na pravnu pomoć, na pravično suđenje, na žalbu, na obaveštenost, na nepovredivost stana, na pravnu ličnost i na slobodu i bezbednost, kao i „pravo na gradsko građevinsko zemljište u slobodnom korišćenju", zajemčena odredbama čl. 58, 59, 86, 84, 60, 73, 67, 32, 35, 51, 40, 37, 27. i 88. Ustava Republike Srbije.
Podneskom od 7. jula 2009. godine, podnosilac ustavne žalbe je izjavio i ustavnu žalbu „u vezi" akta Vrhovnog suda Srbije RS broj 597/09 od 19. juna 2009. godine.
3. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Odredbama člana 113. Zakona propisano je da će se postupak po ustavnim žalbama podnetim od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, sprovesti po odredbama ovog zakona, da se ustavna žalba može izjaviti i protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim je povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, ako je taj akt ili radnja izvršena od dana proglašenja Ustava do dana stupanja na snagu ovog zakona, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
4. U postupku ispitivanja dopuštenosti ustavne žalbe u delu koji se odnosi na osporeno rešenje Opštinskog suda u Knjaževcu O. 727/06 od 12. marta 2007. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena, jer prethodno nisu iscrpljena sva pravna sredstva. Naime, odredbom člana 19. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 25/82, 48/88, 46/95 i 18/05) propisano je da se protiv rešenja donesenog u prvom stepenu može izjaviti žalba u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno. Međutim, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da protiv osporenog rešenja nije izjavljena žalba.
Ispitujući ispunjenost procesnih pretpostavki za postupanje Ustavnog suda u delu ustavne žalbe koji se odnosi na osporeno rešenje Opštinskog suda u Knjaževcu P. 1183/06 od 28. decembra 2006. godine, kojim je utvrđeno da se tužba smatra povučenom, Ustavni sud je blagovremenost izjavljene žalbe cenio prema momentu dostavljanja rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 3575/08 od 21. januara 2009. godine, kao odluke donete po poslednjem pravnom sredstvu kojim se iscrpljuje pravni put. Uvidom u pismena priložena uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da je navedeno rešenje Vrhovnog suda Srbije dostavljeno podnosiocu ustavne žalbe aprila 2009. godine. Imajući to u vidu, kao i da je dopuna ustavne žalbe, u kojoj je podnosilac osporio rešenje Opštinskog suda u Knjaževcu P. 1183/06 od 28. decembra 2006. godine, izjavljena 30. juna 2009. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
Razmatrajući ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na rešenje Opštinskog suda u Knjaževcu P. 244/08 od 23. septembra 2008. godine, doneto u postupku vođenom zbog smetanja poseda, Ustavni sud je blagovremenost ustavne žalbe cenio u odnosu na datum prijema rešenja Okružnog suda u Zaječaru Gž. 2543/08 od 17. decembra 2008. godine, kao odluke donete po poslednjem pravnom sredstvu kojim se iscrpljuje pravni put. Ustavni sud je utvrdio da je navedeno drugostepeno rešenje podnosilac ustavne žalbe primio najkasnije 27. januara 2009. godine, kada je protiv ovog rešenja izjavio nedozvoljenu reviziju. Imajući u vidu navedeno, kao i da je dopuna ustavne žalbe izjavljena 30. juna 2009. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba i u ovom delu neblagovremena, jer je podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.
Odlučujući o ustavnoj žalbi u delu koji se odnosi na rešenje o eksproprijaciji, koje je donelo Odeljenje za upravno-pravne poslove i inspekcijski nadzor Skupštine opštine Knjaževac broj 2/1 Up. 3169 12. novembra 1968. godine, Ustavni sud je, iz dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu, utvrdio da je povodom žalbe na to rešenje Republički sekretarijat za finansije doneo rešenje Up. 15325 od 25. marta 1969. godine, kao i da je protiv ovog rešenja vođen upravni spor u kome je Vrhovni sud Srbije doneo presudu U. 6243/69 od 17. septembra 1969. godine, kojom je tužba odbijena. S obzirom da je ustavna žalba kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena, jer je izjavljena protiv akta koji je donet pre Ustava.
Razmatrajući ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na akt Vrhovnog suda Srbije RS. broj 597/09 od 19. juna 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da tim aktom navedeni sud obaveštava podnosioca ustavne žalbe da je određeni podnesak prosledio Opštinskom sudu u Knjaževcu, kao nadležnom. S obzirom da iz navedenog sledi da osporeni akt Vrhovnog suda Srbije nije pojedinačni akt kojim je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, što je jedan od uslova za dopuštenost ustavne žalbe, te da stoga i nije akt protiv koga se može izjaviti ustavna žalba, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba u ovom delu nedopuštena.
5. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tač. 2) i 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 1476/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe iz više razloga
• Už 1307/2009: Odbacivanje ustavne žalbe protiv akata donetih pre proglašenja Ustava
• Už 1274/2009: Odbacivanje ustavne žalbe izjavljene protiv akata u upravnom postupku izvršenja
• Už 213/2007: Odbacivanje neuredne ustavne žalbe i žalbe protiv akta pre donošenja Ustava
• Už 275/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne i neblagovremene ustavne žalbe
• Už 104/2009: Odluka Ustavnog suda o pravu na suđenje u razumnom roku u postupku revizije
• Už 724/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe