Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i imovinu u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje i imovinu. Drugostepeni sud je dao kontradiktorno i ustavnopravno neprihvatljivo obrazloženje za odbijanje žalbe dužnika, koji je već izmirio dug prema poveriocu.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-81/2009
18.04.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Viktora Juhasa Đurića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. aprila 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Viktora Juhasa Đurića i utvrđuje da su rešenjem Okružnog suda u Subotici Gž. 1399/08 od 31. decembra 2008. godine povređena prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“

O b r a z l o ž e nj e

1. Viktor Juhas Đurić je 19. januara 2009. godine, preko punomoćnika Stevana Juhasa, advokata iz Subotice, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Subotici Gž. 1399/08 od 31. decembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 36. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Subotici odbijena žalba podnosioca, kao izvršnog dužnika u predmetnom izvršnom postupku, i potvrđeno prvostepeno rešenje Opštinskog suda u Subotici I. 61/08 od 23. januara 2008. godine, kojim je određeno predloženo izvršenje na osnovu izvršnog rešenja Opštinskog suda u Subotici P. 1572/04 od 23. januara 2006. godine. Prema navodima podnosioca ustavne žalbe, on je dug po navedenom izvršnom rešenju P. 1572/04, koje je potvrđeno rešenjem Okružnog suda u Subotici Gž. 246/06 od 29. septembra 2006. godine, uplatio u roku od 15 dana od dana dostavljanja drugostepenog rešenja i „uplatio je tačno onom subjektu kome je po tim odlukama bio dužan da plati: Republici Srbiji – Ministarstvu unutrašnjih poslova, tj. na račun tog Ministarstva, jasno naznačujući da se radi o uplati duga po rešenju P. 1572/04“. Podnosilac ustavne žalbe smatra da je Okružni sud u Subotici u predmetnom izvršnom postupku „pogrešno primenio zakon“ i da je neosnovano odlučio da dug po izvršnom rešenju i dalje postoji , jer nije isplaćen izvršnom poveriocu, nego trećem licu, sa čime se izvršni poverilac nije saglasio, te da ima mesta prinudnom izvršenju. S tim u vezi, podnosilac je istakao da je izvršnom sudskom odlukom on obavezan da utvrđeni iznos uplati tuženoj Republici Srbiji - Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i da je u predmetnom izvršnom postupku izvršni poverilac upravo bila Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je takvim postupanjem suda povređeno pravo na mirno uživanje svojine i pravo na pravično suđenje, jer je obavezan da izvršnom poveriocu ponovo plati dug koji je već platio, što će on, kako je dalje naveo, i učiniti „da bi izbegao dalje troškove i neprijatnosti popisa i procene u svom stanu“. Takođe, podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je iz istih razloga povređeno i pravo na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava. Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi da su osporenim rešenjem povređena navedena ustavna prava, kao i da mu se „isplati sva štet a koju je pretrpeo “ i troškov i zastupanja pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je iste sadržine kao član 170. Ustava.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Opštinskog suda u Subotici P. 1572/04 od 23. januara 2006. godine, u stavu drugom izreke, obavezan je tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, da tuženoj Republici Srbiji – Ministarstvu unutrašnjih poslova naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 10.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Rešenjem Okružnog suda u Subotici Gž. 264/06 od 29. septembra 2006. godine odbijena je žalba tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i potvrđeno je rešenje Opštinskog suda u Subotici P. 1572/04 od 23. januara 2006. godine.

Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova podnela je 22. januara 2008. godine Opštinskom sudu u Subotici predlog za izvršenje na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja tog suda P. 1572/04.

Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Subotici I. 61/08 od 23. januara 2008. godine, na osnovu izvršnog rešenja tog suda P. 1572/04, radi naplate troškova postupka u iznosu od 10.500,00 dinara, određeno je predloženo izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, i to popisom, procenom te prodajom stvari, koje se nalaze u stanu, u ulici Šenoina 16/1, u Subotici, i namirenjem izvršnog poverioca iz iznosa dobijenog prodajom, uplatom novčanog iznosa potraživanja na ime glavnog duga i zakonske zatezne kamate, sa troškovima izvršenja u korist označenog računa Ministarstva finansija. Takođe, rešenjem su utvrđeni i troškovi postupka u iznosu od 1.800,00 dinara.

Protiv navedenog rešenja o izvršenju izvršni dužnik, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je žalbu Okružnom sudu u Subotici. U žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je izvršni dužnik svoju obavezu po rešenju Opštinskog suda u Subotici P. 1572/04 od 23. januara 2006. godine u celosti isplatio 13. novembra 2006. godine na označeni račun Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, i to u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti navedenog rešenja; da se dužnik pre uplate telefonskim putem obratio poveriocu tražeći broj računa na koji treba da isplati dugovani iznos i da je od određenog službenika dobio informaciju o broju računa, te da je dugovani iznos uplatio na taj račun; da je dug uplaćen na račun poverioca sa jasnom naznakom svrhe uplate. Iz navedenih razloga, podnosilac je predložio da se izvršni postupak obustavi i da se obaveže poverilac da dužniku nadoknadi troškove izvršnog postupka.

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Subotici Gž. 1399/08 od 31. decembra 2008. godine odbijena je žalba izvršnog dužnika i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Subotici I. 61/08 od 23. januara 2008. godine. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da blagovremenom žalbom izvršni dužnik pobija prvostepeno rešenje, pozivajući se na to da je on pre pokretanja izvršnog postupka izvršio uplatu na onaj broj računa koji mu je saopšten od strane službenog lica zaposlenog u Ministarstvu unutrašnjih poslova, te da je uz žalbu priložio i primerak naloga za uplatu; da prema sadržini naloga za uplatu sledi da je izvršni dužnik 13. novembra 2006. godine uplatio Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije na označeni račun iznos od 10.500,00 dinara sa svrhom uplate „dug po rešenju P. 1572/04“; da je članom 295. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano da obaveza prestaje kada se ispuni; da je članom 305. istog zakona propisano da ispunjenje mora biti izvršeno poveriocu ili licu određenom sudskom odlukom, a da „u ovom konkretnom slučaju postoji identitet lica, tj. poverilac je identičan sa licem naznačenim u sudskoj odluci, jer i u jednom i u drugom to je Republika Srbija“, kao i da je ispunjenje punovažno i onda ako je izvršeno trećem licu, ali to treba da naknadno odobri poverilac ili da se tim koristi sam poverilac; da obaveza izvršnog dužnika nije prestala uplatom od 13. novembra 2006. godine, jer ispunjenje nije izvršeno poveriocu, to jest Republici Srbiji, „a s tim da se ispunjenje vrši prema trećem licu (s napomenom da to treće lice nema svojstvo pravnog lica), nije se složio izvršni poverilac“; da je izvršni dužnik trebao da dokaže da li se Republika Srbija koristila tim sredstvima ili ne, jer je teret dokazivanja na njemu; da drugostepeni sud smatra da ne postoji prepreka za to da izvršni dužnik traži povraćaj pogrešno uplaćenih sredstava od onog kome je to greškom platio.

4. Ustavom je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave (član 36. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i „ Službeni list SRJ“, br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) propisano je: da obaveza prestaje kad se ispuni, kao i u drugim zakonom određenim slučajevima (član 295. stav 1.); da i spunjenje mora biti izvršeno poveriocu ili licu određenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom između poverioca i dužnika, ili od strane samog poverioca, kao i da je ispunjenje punovažno i kad je izvršeno trećem licu, ako ga je poverilac naknadno odobrio ili ako se njime koristio (član 305. st. 1. i 2.)

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je stanovišta da je najpre potrebno ispitati da li je izvršni postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način na koji to zahteva navedena odredba Ustava, te da li je osporenim pojedinačnim aktom povređeno ili uskraćeno navedeno ustavno pravo podnosioca.

Ustavni sud konstatuje da se prilikom razmatranja garancija iz člana 32. stav 1. Ustava ne sme zastati na formalnom ispitivanju da li su one poštovane, već se mora osporena odluka sagledati i u svetlu garancija koje nisu izričito predviđene. Jedna od takvih garancija se odnosi na obavezu suda da obrazloži svoju odluku Naime, stranka ima pravo da bude upoznata sa stavovima na kojima je sud zasnovao svoju odluku. To pravo stranke je praćeno dužnošću suda da iznese razloge svoje odluke, koji predstavljaju jemstvo objektivnosti suđenja, kojom se sprečavaju zloupotrebe.

Okružni sud u Subotici je u obrazloženju osporenog rešenja kojim je odbio žalbu izvršnog dužnika, prvo naveo da prema sadržini priloženog primerka naloga za uplatu proizlazi da je izvršni dužnik uplatio 13. novembra 2006. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije označeni iznos sa svrhom uplate „dug po rešenju Opštinskog suda u Subotici P. 1572/04“. Zatim je, pozivajući se na odredbu člana 305. Zakona o obligacionim odnosima kojom je propisano da ispunjenje mora biti izvršeno poveriocu ili licu određenom sudskom odlukom, našao „da u konkretnom slučaju postoji identitet lica, to jest da je poverilac identičan sa licem označenim u sudskoj odluci, jer je i u jednom i u drugom slučaju to Republika Srbija“. Međutim, drugostepeni sud je potom zaključio da obaveza izvršnog dužnika nije prestala po osnovu navedene uplate od 13. novembra 2006. godine, jer ispunjenje nije izvršeno poveriocu, to jest Republici Srbiji, već „trećem licu koje nema svojstvo pravnog lica“. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da su razlozi izneti u obrazloženju osporene odluke nejasni i kontradiktorni, pa je zaključio da osporeno rešenje nije obrazložen o na način koji zadovoljava uslove iz člana 32. stav 1. Ustava, odnosno da ne zadovoljava standarde pravičnog suđenja, uspostavljene ustavnosudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava.

Pored toga, Ustavni sud je ocenio da Okružni sud u Subotici u osporenom rešenju nije izneo ustavnopravno prihvatljive razloge za odbijanje žalbe podnosioca. Naime, u predmetnom izvršnom postupku je utvrđeno da je izvršnom sudskom odlukom izvršni dužnik obavezan da isplati opredeljeni novčani iznos Republici Srbiji – Ministarstvu unutrašnjih poslova, te da je izvršni dužnik to i učinio uplatom na odgovarajući račun Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Stoga, shvatanje drugostepenog suda da je takva uplata izvršena „trećem licu koje nema svojstvo pravnog lica“ i da se izvršni poverilac sa time „nije složio“, kao i da izvršni dužnik nije dokazao da se poverilac time koristio, po oceni Ustavnog suda, ne može se smatrati ustavnopravno prihvatljivim, posebno imajući u vidu da je u konkretnom slučaju izvršni poverilac Republika Srbija, a da sud smatra da je „treće lice“ navedeno ministarstvo na čiji račun je izvršena uplata.

Iz navedenih razloga, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Subotici povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava .

6. Ustavni sud je utvrdio da je neuvažavanjem zahteva za pravično suđenje u okolnostima konkretnog slučaja, Okružni sud u Subotici osporenim rešenjem povredio i pravo na imovinu podnosioca ustavne žalbe, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. Ovo iz razloga što sprovođenje rešenja o izvršenju, koje je potvrđeno osporenim rešenjem, dovodi do umanjenja imovine podnosioca, a da pravni osnov i razlozi za njeno umanjenje nisu obrazloženi na ustavnopravno prihvatljiv način.

7. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu, zajemčeno odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnih prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2 . izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca zbog konsta tovane povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu da je u ustavnoj žalbi podnosilac ukazao na to da će postupiti po izvršnom rešenju i isplatiti označeni iznos, kao i da će tražiti povraćaj pogrešno uplaćenih sredstava, a o čemu je poučen i osporenim drugostepenim rešenjem.

Ustavni sud nije posebno razmatrao zahtev podnosioca da mu se „isplati sva štetu koju je pretrpeo “, budući da podnosilac uopšte nije opredelio zahtev za naknadu štete ni u pogledu osnova, niti u pogledu visine.

Povodom zahteva podnosioca koji se odnosi na naknadu troškova ustavnosudskog postupka, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku sami snose svoje troškove.

8. Razmatrajući navode podnosi oca ustavne žalbe o tome da mu je osporenim rešenjem Okružnog suda u Subotici povređeno i ustavno pravo na jednaku zaštitu prava, Ustavni sud je ocenio da se navodi podnosioca ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima kojima se argumentuju tvrdnje o povredi označenog prava. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje i imovinu u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti